Izvor: B92, 13.Jun.2015, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Ko je kriv za ID, Obama ili Buš?"
U toku predsedničke kampanje u SAD-u sve su česće rasprave o tome ko je odgovoran za uspon Islamske države u Iraku i Siriji, piše “Njuzvik“.
Većina republikanaca smatra da je za to kriv Barak Obama, dok drugi krive bovšeg predsednika Džordža Buša.
“Njuzvik“ navodi da je prošlog meseca, dok je Džeb Buš potpisivao autograme nakon sastanka u gradu Reno u Nevadi, prišla studentkinja koja je počela da govori o Islamskoj državi.
Buš je na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sastanku govorio da je za uspon Islamske države kriv trenutni predsednik SAD-a Barak Obama zbog odluke da povuče trupe iz Iraka.
Studentkinja Ajvi Zedrih sa Univerziteta u Nevadi nije bila saglasna s tim, govoreći da je ID svoj uspon doživela mnogo ranije – u vreme vlasti Džordža Buša.
“Vaš brat je tvorac Islamske države“, rekla je tada ona.
Džeb Buš je prema njoj bio odsečan. Njegov brat je, kako on kaže, težio ka tome da povrati stabilnost u Irak, i to je moglo da se nastavi da je Obama bar neke trupe ostavio na toj teritoriji.
“Mi smo u mnogo lošijem položaju zato što se Amerika povukla“, odgovorio je Džeb Buš.
Rasprava o tome nastavila se i u predsedničkoj trci: Koji političari su doveli do uspona Islamske države? Kako bi se predsednički kandidati nosili sa najopasnijom terorističkom grupom?
Većina republikanaca je zbog tih pitanja, navodi “Njuzvik“ došla do jednog objašnjenja: Obama je kriv jer se uspon ID dogodio dok je on na položaju.
Međutim, kako se navodi, nije iznenađujuće da se članovi predsedničke administracije protive tim navodima, i krive bivšeg predsednika Buša.
Ipak, kako piše “Njuzvik“, priča o Islamskoj državi je kompleksna. To su naveli i viši američki zvaničnici i analitičari sa Bliskog istoka.
Kako su oni naveli, dok i Obama i Buš zaslužuju određeni deo krivice, ID ne bi mogla da postane takva grupa ekstremista da nije dobijala pomoć lidera i simpatizera iz Iraka, Sirije i Turske. Njihova podrška Islamskoj državi ograničila je uticaj Amerike u ovom regionu.
“Mi Amerikanci imamo sporednu ulogu, nismo glavni glumci“, naveo je Daglas Olivant, bivši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost za Irak.
Oni su se osvrnuli na Bušove pregovore u Iraku i sporazum koji je govorio da američke trupe na toj teritoriji mogu da ostanu do 2011. godine.
Barak Obama je kasnije pokušao da postigne sličan sporazum. Njegov cilj je bio da u Iraku ostane oko 5.000 vojnika kako bi trenirali iračku vojsku i kao pomoć borbi protiv terorizma. Međutim, pregovori nisu išli dobro. Ne samo da je Mukutada al-Sadr, antiameročki šiitski sveštenik, pretio da će svojim snagama napasti američke trupe, već je i novi irački premijer Nuri al-Maliki bio primoran da prizna da većina Iračana želi završetak okupacije.
Kako je vreme isticalo, Obama je završio pregovore. Do kraja 2011. godine američke trupe su otišle iz Iraka.
Presotale američke možda su mogle da proizvedu bolje obučene iračke vojnike, piše “Njuzvik“, ali mnogi analitičari smatraju – što je postala i mantra republikanaca – da je takva sila mogla da zaustavi Islamsku državu.
Dok su pojedini analitičari skeptični o Obaminoj sposobnosti da zaustavi ID, oni veruju da je predsednik mogao da uradi nešto više kako bi zaustavio teroriste u Siriji.
“Da li bi bilo bolje da predsednik Obama više pažnje posvetio Iraku? Da, i ja sam to želeo. Ali ovi događaji su daleko izvan njegovih mogućnosti“, naveo je Olivant.
Sa izuzetkom Randa Pola, praktično svi republikanci krive Obamu za “oklevanje“, a u tome su saglasni i neki bivši zvaničnici Obamine administracije koji smatraju da su SAD trebalo da daju podršku sirijskim pobunjenicima na početku rata, kada su ID i druge organizacije bile slabe. Oni smatraju da je ID kakav postoji danas “produkt Sirije i da je za to kriv Obama“.
Danas, iako vazdušni napadi koalicije traju deset meseci u Iraku i Siriji, ID i dalje kontroliše velike delove teritorija, a mnogi krive umešanost iračkih i sirijskih zvaničnika.
Neki od zvaničnika koji staju u Obaminu odbranu, kao što je Fil Gordon, nekadašnji savetnik Nacionalnog saveta smatra da Amerika nema mnogo opcija.
“Neke od predloženih opcija za rešenje konflikta, kao što je intervencija SAD-a mogu verovatno da pogoršaju stvari“, naveo je on.
Senator Južne Karoline Lindzi Graham je u predsedničkoj kampanji obećao da će poslati 10.000 trupa nazad u Irak, senator Floride Marko Rubio je najavio formiranje specijalnih snaga za borbu protiv terorizma, dok se Džeb Buš nije izjasnio kako bi se borio protiv ID.
