Izvor: Deutsche Welle, 29.Jun.2015, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će zaustaviti Islamsku državu?
Pre tačno godinu dana Islamska država proglasila je kalifat i danas je jača nego ikad. Iračka i sirijska vojska, šiitske paravojne formacije, kurdski borci – svi ostvare tek pokoju pojedinačnu pobedu protiv džihadista.
Teroristi Islamske države demonstrativno su obeležili godinu dana od proglašenja kalifata: glavu jednog pogubljenog su obesili na ulazna vrata gasne kompanije u blizini francuskog Liona; u tuniškom letovalištu Sus je terorista na plaži pucao u turiste; >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << u Kuvajtu su digli u vazduh jednu šiitsku džamiju. Tri teroristička napada na tri kontinenta u samo dva sata. Poruka je jasna: mi smo svugde i možemo da napadnemo u svako doba.
Džihadisti u ekspanziji
Kad je Abu Bakr al Bagdadi pre godinu dana proglasio kalifat i samoprozvao se kalifom Ibrahimom, borci Islamske države (IS) su još bili koncentrisani na Irak i Siriju. Munjevitom brzinom su pod svoju kontrolu stavili velike delove severnog Iraka. Grad Mosul s dva miliona stanovnika je pri tom bio najveći ulov. Zajedno sa sirijskom gradom Rakom, to je bio centar paradržavnog entiteta koji su stalno proširivali.
Na Balkanu žive milioni muslimana-starosedelaca. Čini li to taj region posebno zanimljivim za „Islamsku državu“, kako poslednjih dana pišu lokalni i svetski mediji? Naši sagovornici imaju o tome različite stavove.
Današnja geografska karta regiona izgleda drugačije: IS je poput velikog grumena smešten između područja u kojima se vode žestoke borbe u Siriji i u još uvek nestabilnom Iraku. A klica džihadističke države se sve više širi. Prošlog oktobra se egipatski deo poluostrva Sinaj priključio kalifatu, nekoliko dana posle su isto to učinili i delovi Libije. Uprkos najavama da IS samo što nije propao, kalifat se i dalje širi – i jači je nego ikad ranije.
„Potcenili smo to u potpunosti. Nismo verovali da će poprimiti ovakve dimenzije“, priznaje irački parlamentarac Mithal al Alusi. Dodaje da pre svega niko nije računao da će se toliko stranaca priključiti džihadistima. Znalo se, doduše, da je neraspoloženje Iračana prema premijer Nuriju al Malikiju bilo ogromno. Znalo se i da Islamska država može računati na pomagače u vidu bivših političkih i vojnih saboraca Sadama Huseina. Iako su takvi u međuvremenu pokušali da promene stranu i da se približe aktuelnoj vladi Hajdara al Abadija, „vlada se protivi razgovorima sa njima“, ističe Al Alusi.
Ojačani posle poraza
Na međunarodnom nivou se u međuvremenu više nacija udružilo kako bi suzbili džihadiste kojih je, kako se procenjuje, oko 35.000. Američki borbeni avioni su u misiji protiv džihadista, a to dnevno košta oko 7,5 miliona dolara. Evropsko i saudijsko oružje se takođe koristi u borbi protiv IS-a. Na kopnu se protiv „Alahovih ratnika“ bore iračka vojska, šiitske milicije koje pomaže Teheran, sirijski pobunjenici i kurdske jedinice. Zajedničkim snagama su islamiste IS-a uspeli da poraze u sirijsko-kurdskom Kobaneu i iračkom Tikritu.
Samoproglašeni Kalif Al Bagdadi
Ali proteklih sedmica su teroristi IS-a ponovno ojačali. U iračkom Ramadiju su brojčano nadjačani borci IS-a ponovno izvojevali pobedu, i to po treći put. U Siriji je u međuvremenu potpuno beznadežna sirijska vojska bila primorana da džihadistima prepusti drevni grad Palmiru. Poslednjih dana se stalno čuju vesti oko borbi za Kobane, a i Tikrit je ponovno pod paljbom IS-a.
Nadmoć džihadista
Zašto ne polazi za rukom da se Islamska država konačno natera u defanzivu? U traganju za odgovorom već su se etablirala opšta mesta: pominje se kako je IS težak protivnik, vešt u asimetričnom ratovanju, gerilskim borbama, a uz to povezuje efekte terorizma i propagande.
Potvrđuje to i kurdski general Izadin Sadus. Njegove jedinice pešmerga su smeštene na brdima iznad grada Bašika udaljenog oko 80 kilometara severozapadno od iračke kurdske metropole Erbila. Sve što se nalazi ispod brdskog lanca je pod kontrolom kalifata. Tamo su ranije zajedno živeli Kurdi, Arapi, Turkmeni, Jezidi i Asirci, a sada su tu gotovo isključivo džihadisti.
Kad su teroristi IS-a iz Mosula krenuli u osvajanje kurdskih područja, pešmerge su se povukle zajedno sa stanovništvom. „Nismo bili dovoljno pripremljeni i nismo imali naoružanje“, kaže brigadni general Sadus. Ali to će se sada promeniti, poručuje on. Pomoću nemačkog oružja i međunarodnih vojnih trenera svakim danom njegovi vojnici bivaju bolje pripremljeni za borbu. No Sadus ujedno priznaje da su kurdske jedinice još uvek nedovoljno jake. General pokazuje na tri kilometra udaljenu granicu s kalifatom. „Kopali smo rovove i pravili zemljane humke kako bismo utvrdili naše položaje. Ali oni tamo imaju mine i vojne eksplozive.“ Sadus navodi da je više od 1.500 pešmerga tu izgubilo život.
Slabi protivnici
Islamska država je tako jaka i zbog toga što to njeni protivnici dopuštaju. „Terorizam možemo pobediti samo ako mu prodrmamo tlo pod nogama“, napisao je nemački Iranac Navid Kermani u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Između Kurana i Kafke“. Kermani je istakao da posebnu odgovornost u borbi protiv terorizma imaju oni u čije ime se nasilje provodi.
Nemački instruktori obučavaju kurdske borce
Međutim, ta odgovornost u regionu kalifata baš i nije prisutna. Potlačivanje, ponižavanje, samovolja i ratovi autoritarnih vladara su učinili svoje i pomogli da proteklih decenija stasaju traumatizovane generacije spremne na nasilje. Javna pogubljenja, odrubljivanje glava, kamenovanje i odsecanje ruku nisu samo deo prakse kalifata, već i u Saudijske Arabije, Irana i Iraka za vreme Sadama Huseina.
„Otkad nema više Sadama, imamo terorizam“, kažu Foad i Ibrahim. „Prvo su Amerikanci zatvarali i mučili ljude, posle toga Al Kaida, a sada IS.“ Ova dvojica mladih Iračana ne žele da se vrate u vojsku, ne žele da se bore za zemlju koje, kažu, više nema. Preziru političare koji misle samo na sebe, stalno se svađaju i trpaju novac u džepove. I ne žele da poginu u marionetskom ratu u kojem jednu stranu podržava šiitski Iran, a drugu sunitska Saudijska Arabija.
Foad je šiit, Ibrahim sunit. Obojica sada imaju samo jedan cilj – da se dokopaju Evrope.
