Izvor: Politika, 13.Jun.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalifat straha i terora
Nasilje pod crnom zastavom: Svet je pre godinu dana prvi put video borce pod crnom zastavom. Došli su niotkuda, a onda su, poput pustinjske oluje, počeli da brišu sve pred sobom. U Faludži, Mosulu, na teritoriji Jazida na severu Iraka, u Siriji – svuda se zavijorila njihova crna zastava.
Od tada džihadisti Islamske države (ID) ostavljaju bez daha celu planetu – izuzetnom brutalnošću, fanatizmom i nasiljem koje da gotovo nema granicu. Njihova fundamentalistička ideologija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nasilje i zločini podsećaju na rano doba srednjeg veka. Takav utisak ID i želi da stvori. Islamska država sebe smatra za jedinog i istinskog naslednika muslimanskog proroka Muhameda (7. vek). Konačan cilj: stvaranje kalifata na teritoriji Sirije i Iraka u kojem bi važili najstroži islamski zakoni.
Korene svog nastanka ID ima u iračkoj Al Kaidi, koja se pojavila 2003. godine posle američke intervencije i razvijala se neverovatnom brzinom. Svojim pozivom na međunarodni džihad ostvarili su najveći uspeh među islamskim ekstremistima. Hiljade dobrovoljaca iz svih krajeva sveta odazvali su se pozivu kalifata. I stvorena je na Bliskom istoku nova moćna sila sa armijom za koju se procenjuje da ima više od trideset hiljada fanatika.
Bez obzira na to što je preko noći stekla svetsku „slavu”, o ID se i dalje nedovoljno zna. Posle godinu dana rušilačkog pohoda neke činjenice su, ipak, postale jasne.
ID je mnogo sličnija Talibanima nego Al Kaidi. Pre svega zbog činjenice da žele vlast na određenoj teritoriji i nisu teroristička organizacija – kao Al Kaida – koja deluje u stilu „udri i beži”.
Islamska država deluje u skladu sa najmodernijim principima 21. veka. Najbolji primer je njihov odnos prema javnosti. U službi ID su sve vrste medija, odlični profesionalci šalju u svet ekstremističku propagandu koja ima odjeka – hiljade dobrovoljaca pohrlilo je na Bliski istok da stane pod crnu zastavu.
Najveća snaga ID je vojska. Irak i Sirija su, posle višegodišnjeg ratovanja, „iskrvarili” i njihove armije nisu ravnopravni protivnik džihadista. Osim toga, fanatizam boraca ID je neverovatan. Jedan oficir kurdskih snaga to je ovako opisao: „Mi se borimo da živimo, oni se bore da umru.”
Islamska država je brzo napravila ozbiljnu strukturu vlasti, ponajviše zahvaljujući velikim sumama novca koje je imala na raspolaganju. Zarađuje se od prodaje nafte, ucena, pljačke...
ID sledi promišljenu strategiju – pojavljuje se uglavnom na mestima gde je neka kriza već dobro odradila posao. Zbog toga i ima tako upečatljiv uspeh na terenu.
U međuvremenu Islamska država se proširila i izvan granica Bliskog istoka. Njeni sledbenici su postali značajni igrači u Libiji i Nigeriji. Sve govori da svet nije imao opasnijeg i moćnijeg protivnika izraslog iz islamskog fanatizma.
Odjeci zaboravljenog rata: Ko se još danas, kada se ozbiljno ratuje širom planete, seća malog sukoba iz 1982. godine. Malog kada se progleda broj žrtava – nešto više do 900 mrtvih – što je nemerljivo sa stotinama hiljada stradalih u Siriji, Iraku, Avganistanu...
Nedavni samit Evropske unije i Latinske Amerike podsetio je javnost na argentinsko-britanski rat iz 1982. godine kada su dve države odmerile snage zbog Foklandskih ostrva. Temu je otvorio argentinski ministar inostranih poslova Hektor Timerman, koji je zatražio podršku EU u sukobu Velikom Britanijom oko Foklanda. Britanski premijer je na svečanoj večeri oštro odgovorio, skoro u stilu slavne „gvozdene” Margaret Tačer, koja je, kao predsednica vlade, ratovala 1982. godine za Foklandska ostrva.
Da podsetimo: rat Argentine i Velike Britanije za Foklandska ostrva trajao je 74 dana. Poginulo je 649 argentinskih vojnika i 258 britanskih, a stradala su i tri stanovnika ostrva.
Vojno poražena Argentina i dalje ne priznaje pravo Velikoj Britaniji na Foklandska ostrva, koja su pod njenom vlašću od 1833. godine. Sporadično dolazi do ozbiljnijih problema, a najveća svađa izbila je 2013. godine, kada je na Foklandima održan referendum. Tada se ogromna većina lokalnog stanovništva izjasnila da želi da ostane pod britanskom krunom. Zvanični Buenos Ajres rezultate ovog referenduma nikada nije prihvatio.
Pre nekoliko meseci, u jeku predizborne kampanje u Velikoj Britaniji, pojavile su se u medijima priče da Argentina navodno priprema trupe za još jednu invaziju na Foklandska ostrva. Vlada u Londonu je zbog toga najavila da će pojačati svoje trupe na ostrvima.
Foklandska ostrva – udaljena od Argentine oko 400 kilometara, a 12.000 kilometara od Londona – nemaju samo strateški značaj kao idealna osmatračnica u južnom Atlantiku. Procenjuje se da u okolini ima mnogo nafte i gasa, a tu je i Antarktik sa svojim neslućenim prirodnim bogatstvima.
