Izvor: Politika, 14.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalifat na Balkanu
Povodom godišnjice osnivanja takozvanog kalifata Islamske države (ID) donosimo mini-feljton koji se bavi uzrocima za pojavu ovog svojevrsnog fenomena njegovim globalnim i lokalnim posledicama. Dok su prva dva nastavka „Princ vernika poziva na džihad” i „Kuća mira i kuća rata” objavljeni u nastavcima proteklih dana, dva poslednja objavljujemo danas u formi dosijea
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << * * * *
Kada su pripadnici Islamske države (ID) na zauzetoj teritoriji Iraka i Sirije pre godinu dana proglasili kalifat, pozvali su sve muslimane da se naoružaju i pridruže im se u „svetom ratu”, čiji je cilj uspostavljanje vlasti nad velikim delovima sveta.
Rukovodeći se rigidnim vehabijskim tumačenjem islama, vođa ID Abu Bakr el Bagdadi vernicima se predstavio kao direktan potomak prorokove loze i proglasio se za kalifa Ibrahima.
Dok svoj kalifat širi tenkovima i teškom artiljerijom – nešto o čemu je Osama bin Laden samo mogao da sanja – Bagdadi je, birajući reči koje su eho proroka Muhameda, sve muslimane sveta pozvao da mu se pokore. „Ja sam vali (vođa), koji je iznad vas, iako nisam najbolji među vama. Zato, ako vidite da sam u pravu, pomozite mi. Ukoliko vidite da grešim, savetujte me i vratite na pravi put. Pokoravajte mi se sve dok se ja pokoravam Alahu u vama.”
Potom je dao da se izradi karta njegovog islamskog entiteta koji bi se protezao od Bangladeša i Indije na istoku do Balkana, Austrije i Andaluzije na zapadu. Od severa Afrike do Mauritanije i Sudana južnije.
Objava proglašenja kalifata prevedena je na engleski, francuski, nemački, turski, ruski i – albanski, čime je jasno dato do znanja da su Albanija i Kosovo, uz Bosnu i Hercegovinu, centralne tačke za ponovno uspostavljanje feudalnog oblika islamskog sistema vladavine, u kome je vrhovni vladar zakoniti naslednik verovesnika Muhameda.
Video-snimak pod nazivom „Čast je u džihadu, poruka Balkancima”, koji je nedavno objavio „Hadžat”, propagandni centar formiran kako bi poruke islamista doprle do publike na Zapadu, sasvim je očekivan.
Islamisti su ranije saopštili da od više od 500 muslimana iz Albanije, sa Kosova i iz drugih delova Balkana koji se bore po Siriji i Iraku očekuju da se po povratku ubace u muslimanske zajednice zapadne Evrope kako bi propagirali vehabizam, puritansku školu islama iz Saudijske Arabije koja se drži fundamentalističke doktrine o poslušnosti vladaru, ali se optužuje da doprinosi sunitskom radikalizmu.
Islamska republika Grčka trebalo bi da se formira za pet godina.
Islamisti su prošlog septembra objavili mapu „deset zemalja” za koje se nadaju da će biti njihove u narednoj deceniji. Valid Šoebat, bivši pripadnik Palestinske oslobodilačke organizacije, sa arapskog je preveo ekspanzionističku kartu koja pokazuje da su Balkan, Španija i Portugalija dugoročni ciljevi islamista.
Balkan potpada pod naziv „Orobpa”, Iberijsko poluostrvo se vodi kao „Andaluz”.
Izrael, Palestina, Jordan, Liban, Sirija, Sinaj i delovi Arabije jesu „Šam”. „Irak” čine Irak, delovi Arabije i Kuvajta. U sastavu „Hidžaza” bile bi zemlje Zaliva i veći deo Saudijske Arabije, dok bi Jemen bio za sebe.
Deo kalifata „Alkinana” okupio bi Egipat, Sudan i Somaliju. Libija, Tunis, Alžir, Maroko i Mauritanija vode se kao „Magreb”, a veći deo Sahela kao „Habaša”. „Kurdistan” se spušta ka istoku Irana, dok „Anadolija” pokriva zapadni deo Anadolije i ostatak Turske. „Kuzaz” su države Kavkaza, uključujući, barem po karti, hrišćanske zemlje Jermeniju i Gruziju. „Hurasan” bi zauzimao najveće prostranstvo: Iran, Avganistan, Pakistan, Indiju, Nepal, Šri Lanku i Bangladeš, potencijalno i Indoneziju. Njemu pripadaju neke od zemalja iz sastava Zajednice nezavisnih država bivšeg SSSR-a: Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenija i Uzbekistan.
Strahuje se da bi kalifat najbrže mogao da se širi na pravcu prema Avganistanu i Pakistanu, gde neki islamisti razmatraju prisajedinjenje Islamskoj državi. „Čekamo da vidimo da li ispunjavaju zahteve za islamski kalifat. Ukoliko utvrdimo da ih ispunjavaju, sigurni smo da će naše vođstvo saopštiti da im se pridružuje”, citira se avganistanski komandant po imenu Mirvais. „Oni su veliki mudžahedini. Molimo se za njih.”
Predstavljajući kalifat, Islamska država ne krije da je to „autentično islamska” alternativa sadašnjim nacionalnim državama. Stvaranje bezgraničnog područja u Siriji i Iraku samo je prelazna faza.
Islamisti žele da se prošire po Jordanu, Libanu, Izraelu, palestinskim područjima, čak na Kipru i po delovima južne Turske. Bagadadijevim sledbenicima se ta ideja dopada. Novo veliko islamsko carstvo u ušima mnogih islamista zvuči kao obećanje bolje budućnosti.
Pad Mosula bio je, saopštili su u junu 2014. komandanti Islamske države, početak uništavanja granica nastalih posle raspada Osmanskog carstva kako bi se povratio kalifat. Prenebregnuta je činjenica da svaki pokušaj izmena granica na Bliskom istoku znači nastanak više problema nego što ih rešava.
------------------------------------------------------------
Nema cigareta, nema brijanja
Hrišćanima, Asircima ili pripadnicima zajednice Jazida rečeno je da ili pređu u islam ili da plaćaju poseban porez „jizaja”
U svom naoružanju islamisti imaju i tenkove (Foto: Rojters)
Otkako su maskirani, u crne kombinezone obučeni pripadnici Islamske države trijumfalno pod crnim barjakom počeli da paradiraju ulicama sirijskih i iračkih gradova, svakodnevni život u njihovom kalifatu poprimio je dramatične oblike. Nekima prihvatljive i dobrodošle, drugima košmarne.
Muslimani koji su dotle živeli pod sekularnim režimima suočili su se sa ultrakonzervativnom verzijom islama, koja im je dotle bila nepoznata, dok su pripadnici različitih verskih i etničkih manjina bežali, bili proterivani i ubijani ili im je nametnut poseban porez. Sve je zapakovano u formu nezapamćene svireposti.
Kakav je život u gradovima Sirije i Iraka koje su pripadnici Islamske države pokorili u spektakularnom pohodu koji je šokirao svet?
Prvo je promenjen ambijent življenja. Kako se Islamska država drži striktnog učenja salafista – islamskih puritanaca – po kome su spomenici idolatrija, odmah po zauzimanju gradova uništavani su crkve i spomenici. Od decembra 2014. krstovi su uklonjeni gotovo sa svih crkava na teritoriji koju je Islamska država proglasila kalifatom.
Tačno godinu dana posle zauzimanja Mosula, islamisti su sirijsku pravoslavnu crkvu Svetog Efraima, jednu od najvećih, pretvorili u džamiju.
Ruše se i džamije šiita, koje suniti Islamske države smatraju jereticima.
Hrišćanima, Asircima ili pripadnicima zajednice Jazida rečeno je da ili pređu u islam ili da plaćaju poseban porez „jizaja”. Ukoliko ne učine nijedno, prisiljeni su da napuste grad da ne bi bili ubijeni.
Mosul, glavni grad provincije Niniva, imao je u vreme ofanzive radikalnih islamista oko 1,8 miliona stanovnika. Oko 150.000 je pobeglo kako ne bi dočekalo vlast islamista, a procena je da hrišćana u gradu više ni nema. Ostali su samo sunitski muslimani, nešto sunitskih Kurda i Turkmena.
Islamsko zakonodavstvo, šerijat, uspostavlja se oružjem, a posebna policija kontroliše njegovo sprovođenje. Gradovi su pretvoreni u laboratorije gde se sprovodi eksperiment pravljenja Islamske države, koja odlučuje o svemu, od obrazovanja do radnog vremena prodavnica.
Po džamijama se dele precizna uputstva kako žene treba da budu obučene da „ne bi zapale u vulgarnost” ili da ne bi bile „pozorište za oči onih koji ih gledaju”. Parfem je zabranjen. Lica moraju da budu skrivena „nikabom”. Na rukama su obavezne rukavice. Bezoblična odeća do gležnjeva treba da spreči da se vide obrisi tela. Isto važi i za lutke po izlozima.
Bilbordi upozoravaju žene da bez pratnje muža, brata ili bliskog muškog rođaka ne smeju da odu ni do obližnje prodavnice. Muškarac koji dobacuje ženi biće javno bičevan.
Kao i saudijska policija sa sprečavanje greha i promovisanje vrline, čuvena Mutava, tako su islamisti organizovali svoje patrole koje se nazivaju Hizba.
Jedna od prvih stvari koje je Islamska država učinila po osvajanju jeste da, pod pretnjom zatvora, bičevanja ili lomljenja prstiju, zabrani pušenje cigareta i „huka”, nargila, da uništi duvanske proizvode i na velikim lomačama spali tone cigareta koje uzrokuju „lagano samoubistvo”. Prodavci cigareta mogu da dobiju smrtnu kaznu. Alkohol je najstrože zabranjen.
Pozivajući se na vremena proroka Muhameda, u Mosulu je saopšteno da je brada obavezna od 1. juna i da je brijanje kažnjivo. „Zahvaljujući našoj braći iz islamske policije, izdato je naređenje da brijanje brade bude zabranjeno, a prekršioci zatvoreni.” Berberima koji se usude da eksperimentišu sa neislamskim frizurama, recimo u stilu marinaca, zatvaraju se radnje.
Islamska država je postavila svoje sudije koje sude isključivo po šerijatskom pravu. Krađa se kažnjava amputacijom šake ili čitave ruke. Preljubnik se baca sa krova neke visoke zgrade, dok se preljubnica kamenuje do smrti. Homoseksualcima takođe sledi javno pogubljenje. Da bi se razaslala poruka straha, kazne su javne, a ljudi su primorani da im prisustvuju.
U nedavnom izveštaju Unicefa se potvrđuju raniji navodi da islamisti na teritoriji samoproglašenog kalifata otvaraju svoje škole, u kojima se deca – dečaci odvojeno od devojčica – svakog dana uče da se ponašaju u skladu sa rigidnim pravilima Islamske države.
Iz školskih programa izbačeni su biologija, hemija, istorija, čak i neke lekcije o religiji koje se ne uklapaju u nove verzije islamskih studija. Akcenat je na arapskom jeziku i matematici.
Za to vreme pripadnici Islamske države ponosno prikazuju decu kalifata, dečake koji vrše pogubljenja ili se spremaju za bombaše samoubice. „Svi oni vole da se bore za izgradnju Islamske države i za Alaha.”
Uporedo sa sprovođenjem kampanje straha, islamisti se trude da organizuju vlast. U sirijskom gradu Raka su još u maju 2014. uspostavili režim efikasnog čišćenja smeća, bezbednosti na ulicama, velikodušne raspodele goriva i hrane siromašnima.
Tek koji sat po zauzimanju Mosula ponudili su mnoge forme socijalnih usluga, inspekcije kvaliteta robe, organizovali prikupljanje poreza. Kao najbogatija militantna organizacija na svetu, mogli su sebi da dopuste da sve to sami finansiraju.
Istovremeno su pažljivo izbegavali da unište državnu infrastrukturu. Kada su zauzeli najveću nacionalnu branu kod Mosula, zadržali su sve zaposlene, čak doveli inženjere radi opravki.
Kombinacija striktne kontrole, terora i obnovljene infrastrukture mnogim muslimanima se dopada, što dodatno otežava cilj uništenja Islamske države, koja ima strategiju i jasne ciljeve: osvojiti što više teritorije, obezbediti što više novca, kontrolisati što više ljudi, imati što više naoružanja, sačuvati što više infrastrukture. Islamska država pokušava da bude – država.
