Izvor: RTS, 25.Jul.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako stati na put ekstremistima u regionu
Do sada je više od 30 srpskih državljana otputovalo u Siriju ili Irak, kako bi se pridružili terorističkim grupama, podaci su srpske policije. Stručnjaci upozoravaju da Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Makedoniji nedostaje zajedničko telo koje bi pratilo delovanje potencijalnih ekstremista.
Crnogorska policija proterala je krajem prošle nedelje četvoricu vehabija od kojih dvojicu u Srbiju. Tamošnji mediji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prenose da je reč o preventivnim merama za sprečavanje terorističkih napada i regrutovanja crnogorskih državljana za odlazak na strana ratišta.
Identitet proteranih vehabija iz Crne Gore nije saopšten. Nisu imali lična dokumenta niti prijavljen boravak, pa su posle bezbednosnih provera proterani.
Neki raniji slučajevi sa ovih prostora pokazuju da se za vrbovanje osoba za odlazak na ratišta u Siriju koriste i legalno registrovana udruženja koja organizuju predavanja, tribine i seminare. Novac se prikuplja među istomišljenicima u zemlji i inostranstvu.
Milan Mijalkovski, profesor Fakulteta bezbednosti u penziji, kaže da je činjenica da oni nemaju nikakav problem sa finansiranjem.
"Oni krenu u Tursku. Tamo postoji punkt koji ih prihvata i obezbeđuje do sirijske granice, znači funkcioniše. Za sve to treba novac", kaže Mijalkovski.
Spisak srpskih državljana na ratištima u Siriji i Iraku nije potpun, jer se procenjuje da su mnogi otputovali iz drugih zemalja gde su bili na privremenom radu ili školovanju.
U MUP-u kažu da do ratišta stižu ili kopnenim putem, preko Bugarske i Turske, ili avionom do Istanbula, a u jednom slučaju i preko Egipta.
Društveni mediji, na prvom mestu internet, imaju izuzetno značajnu ulogu, kako u procesu radikalizacije i indoktrinacije pojedinaca tako i u samom organizovanju i vrbovanju zainteresovanih za odlazak na ratište u Siriji. Tako se na brži i jednostavniji način ostvaruju željeni efekti, koji se, u krajnjoj liniji, odnose na regrutovanje novih pristalica i potencijalnih boraca za potrebe terorističkih organizacija, navodi MUP.
Otkrivanje i dokazivanje terorizma jedan je od najtežih poslova za tužioce. Specijalni tužilac Miljko Radisavljević kaže da posao olakšava dobra saradnja i pravovremene informacije dobijene od službi bezbednosti i policije.
Radisavljević kaže da se krivična dela teško dokazuju jer su, po pravilu, vezana za vrlo konspirativne aktivnosti koje su prikrivene i koje su, upravo zbog namera i pobuda zbog kojih se te aktivnosti preduzimaju, tako koncipirane i tako se prikrivaju da ne budu lako uočljive i ne budu dostupne organima koji mogu da ih preduprede i spreče terorističko delovanje.
Stručnjaci upozoravaju da Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji nedostaje zajedničko telo koje bi pratilo delovanje potencijalnih ekstremista.
Milan Mijalkovski smatra da bi to telo trebalo da bude centar gde će se dnevno razmenjivati operativna saznanja o džihadistima, njihovom kretanju, njihovim namerama."
"U tom slučaju, neće se dogoditi ovo što se desilo sada u Crnoj Gori – uhapsili, pa proterali. Njegovim proterivanjem u drugu državu problem nije rešen. On je nagrađen i sada tamo nastavlja ono što je ciljao", kaže Mijalkovski.
Od prošle godine, u krivični zakon Srbije uvedena su dva nova krivična dela: učestvovanje u ratu u stranoj državi i organizovanje učestvovanja u ratu u stranoj državi. Za ta dela zaprećene su kazne od šest meseci do 10 godina zatvora.
Pred Specijalnim sudom u toku je postupak protiv pet osoba optuženih za terorističko udruživanje.
.jpg)
