Izvor: Akter, 15.Avg.2015, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglički
Više od 600 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Pakistana, Bangladeša i Sudana svakodnevno boravi u beogradskim parkovima kod glavne autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta, u iščekivanju nastavka puta, čija je krajnja odrednica neka od zapadoevropskih zemalja, uglavnom Nemačka i Švedska
Većina izbeglica, uglavnom mladi muškarci, u Srbiju stiže posle putovanja kroz Tursku, Grčku, Bugarsku i Makedoniju, gde su često, kako tvrde, bili žrtve lošeg tretmana. Neki >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << od njih navode da ih je bugarska policija tukla i tretirala "kao pse".
Mada tvrde da u Srbiji imaju dobar tretman, izbeglice strahuju od odlaska u centre za azil, pa spavaju u parku, gde su izloženi krađama i nehigijenskim uslovima.
Gradska čistoća parkove čisti svakodnevno, postavljeni su kontejneri za smeće, kao i cisterne sa vodom, ali ne i dovoljan broj mobilnih toaleta, što je najveći problem.
Salim Hasan Ali je izjavio FoNetu da je iz Avganistana krenuo sa devet članova porodice u Nemačku i da putuju ilegalno, koristeći švercere ljudi.
Iz Turske smo krenuli pre 10 dana. Na brodu nas je bilo 14 i stigli smo u Mitilenu, na grčkom ostrvu Lezbos, gde smo proveli sedam dana, u vrlo lošim uslovima. Iz Makedoije smo vozom došli do granice Srbije, pešačili više od osam sati, a zatim stigli u Beograd, rekao je Ali.
On je naveo da je sa porodicom dva dana u parku kod Beogradske autobuske stanice, gde čekaju nastavak puta za Nemačku.
Uslovi u parku su loši, nema nikakvih uslova za smeštaj izbeglica. Ujedinjene nacije tvrde da nam pružaju podršku i garantuju azil, ali to nije istina, izjavio je Ali.
Prema njegovim rečima, u Srbiji nisu imali problema sa policijom.
Odavde idemo u Mađarsku, zatim u Beč, gde ćemo, verovatno, biti suočeni sa istim problemima, izjavio je Ali.
Na pitanje zašto se odlučio da putuje kroz Srbiju i Mađarsku, Ali je odgovrio: "Da smo iz Turske ili Grčke krenuli za Italiju, to bi znaličo dva ili pet dana na moru, što je suviše opasno".
Idemo u potpuno nepoznatu situaciju. U Nemačkoj nemamo ni porodicu, ni prijatelje, ali imamo informacije da tamo dobro prihvataju izbegličke porodice, rekao je Ali.
Izbeglice imaju pravo da budu primljene u centre za azil, ako izraze nameru da zatraže azil u Srbiji, ali često ne mogu da odu u te centre, jer policija odbija da im izda
potvrde, navode u Beogradskom centru za ljudska prava, čiji aktivisti svakodnevno razgovaraju sa oko 150 izbeglica i daju im informacije o postupku azila, njihovim pravima i obavezama.
U Centru kažu da policija odbija da izdaje potvrde najverovatnije zbog ograničenog kapaciteta, jer se dobijaju samo u policijskoj stanici Savski Venac.
Bez potvrde o izraženoj nameri za traženje azila, izbeglice ne mogu da odu u hotel ili hostel, pa su prionuđene da spavaju u parku, iako bi mogle da plate smeštaj.
U Beogradskom centru za judska prava navode da su izbeglice iz Sirije u nešto boljoj finansijskoj situaciji i uglavnom visoko obrazovane.
Gotovo niko od izbeglica iz parkova se ne zadržava u Srbiji duže od tri dana, u Beogradu dan ili dva.
Niko od njih ne želi da ostane u Srbiji, mada su uglavnom zadovoljni prijemom, ali su svesni odsustva mogućnosti da nađu posao.
Više od 90 odsto Sirijaca dobija azil u zemljama Ervropske unije, čemu može da se nada i većina Avganistanaca, dok je procenat priznavanja azila za državljane Pakistana i Bangladeša izuzetno nizak, napominju u Beogradskom centru za ljudska prava.
