Izvor: Politika, 01.Jun.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islamska država se širi, njeni protivnici se svađaju
Operacije na bojištima u Siriji i Iraku prikivaju pažnju svetske javnosti, dok se iza linija fronta, na potezu od Avganistana do Egipta i Libije, odvijaju strateški još važnija prestrojavanja u borbi sa Islamskom državom. Opasnost od te džihadističke organizacije, koja manje ćelije i snažnije ispostave ima u desetak zemalja, na saradnju tera stare neprijatelje i zabija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klinove između dosadašnjih saveznika.
Prema još nepotvrđenim izveštajima, čak i šiitska velesila Iran pregovara sa radikalnim sunitskim pokretom talibana oko toga kako da obuzdaju infiltraciju ID na sever Avganistana, gde su učestali teroristički napadi. Teheran, pod večitom sumnjom da je sponzor šiitskih radikala širom regiona, postao je osovina otpora sunitskom džihadizmu ID. Bez boraca i para koje šalje Iran Bašar el Asad se ne bi ni o čemu pitao nigde u Siriji, pa ni na onoj poslednjoj trećini njene teritorije koju prema poslednjim procenama još nekako uspeva da drži. Šiitske milicije pod kontrolom Irana obuzdavaju ID u Iraku, čija regularna vojska jedva da funkcioniše uprkos američkom novcu, obuci i vazdušnoj podršci.
Zatečen gubitkom provincije Anbar, Bagdad se ni za dodatnu pomoć ne okreće samo Vašingtonu nego i Moskvi. Iračkom premijeru Hajdaru el Abadiju su ruski predsednik Vladimir Putin i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ponudili saradnju u oblasti vojne tehnologije i „svaku pomoć u nastojanju da porazi ID”. Očekuje se da će Abadi dobiti rusko oružje bez uslova kakve postavlja Amerika za svoje isporuke te vrste. Vašington, naime, traži da šiitski režim u Bagdadu oružje raspodeljuje i sunitskim plemenima voljnim za borbu sa ID, ekstremistima iz iste grane islama. Abadijeva vlada na rečima nije isključiva prema sunitima kao što je to bio kabinet njegovog prethodnika, ali njihovo poverenje potkopava uzdanjem u šiitske milicije mada su neke od njih nad sunitima u krajevima koje su oslobodile od ID počinile teške zločine.
Ideju Amerike da direktno šalje oružje iračkim sunitima i Kurdima Abadi drži na ledu. Rascep među saveznicima oko dugoročne strategije protiv džihadista kao da se pomalja i na liniji Rijad–Kairo. Egipat je podržao napade Saudijaca na šiitske pobunjenike u Jemenu, za koje se sumnja da imaju podršku Irana, ali je nezadovoljan time što saudijski kralj Salman i Turska toliko žele da u Siriji obore Asada, još jednog štićenika Teherana, i što ne paze dovoljno na to stiže li njihova pomoć samo do umerenih ustanika ili i do ekstremnijih islamista povezanih sa Al Kaidom. Oko toga ruke s Turcima i Saudijcima obaraju i Amerikanci.
Prema viziji Saudijske Arabije, štit od najezde ID, ali i oruđe za potvrdu regionalne dominacije Rijada, ugrožene ekspanzijom Irana, trebalo bi da budu zajedničke vojne snage sa saveznicima iz Persijskog zaliva i okoline. Ali, njihovo formiranje je još neizvesno. U međuvremenu, zasad bezuspešnom intervencijom u Jemenu Saudijci su samo povećali haos i nenamerno oslobodili prostor za jačanje ID u toj zemlji. Sada ID napada i delove Saudijske Arabije, i to one najbogatije naftom a nastanjene šiitima, provocirajući ih da zaključe kako se sunitski režim ne pretrže od napora da ih zaštiti. I to je još jedan razlog da se kralj Salman zamisli nad opomenama Amerike i Egipta. Kao što je bezuslovnom odbranom jemenskog režima navukao sebi na vrat nevolje sa ID, rušenjem Asada u Siriji po svaku cenu mogao bi obodriti i Al Kaidu, koju su Saudijci pre desetak godina jedva isterali iz zemlje.
Egipat i na svoju ruku preduzima šta može kako bi se zaštitio, jer mu se ID nije primakao samo sa istoka i juga, iz Sirije i Jemena, nego i sa zapada, preko Libije. Tamo je ID prvi put gotovo stavio pod kontrolu jedan veći grad, Sirte, nakon čega je počeo da šalje još više bombaša samoubica i druge krajeve zemlje rastrzane građanskim ratom i pre nego što je ID do nje stigao. Poglavarima libijskih plemena koji su prošle nedelje posetili Egipat obećana je pomoć u borbi sa islamistima, ali ni eventualni uspeh na tom frontu ne bi bio dovoljan da se u Kairu mirno spava budući da se na vernost „kalifatu” zavetovao i nigerijski Boko haram, a pretpostavlja se da je ID ubacio svoje ćelije i u Alžir.
Egipat se ne brine samo za svoje granice nego i za to koliko džihadisti po njemu rovare iznutra, i to ne samo po Sinaju, gde je ID već pokazao svoju smrtonosnost. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je od učitelja u verskim školama, preneo je Rojters, zatražio da spreče bujanje radikalnih tumačenja koja su postala „izvor napetosti, opasnosti, ubijanja i uništenja u ostatku sveta”. Zaista, prema poslednjoj proceni Ujedinjenih nacija, oko 25.000 boraca u džihadističkim pokretima regrutovano je iz čak stotinu zemalja, što takođe pokazuje koliko je nužna bolja koordinacija protivnika ID, Al Kaide i ostalih ekstremista.
.jpg)
