Izvor: Večernje novosti, 20.Jul.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Islam svom snagom udario na islam!
DOK ceo svet (ponovo) gleda u Egipat, poprilično je neopaženo prošla ocena šefa Ujedinjenih nacija za izbeglice Antonija Gutiereša da ljudska katastrofa u Siriji nije viđena na svetu još od genocida u Ruandi 1994. godine.U proseku, 6.000 Sirijaca svakodnevno postaju izbeglice, saopštile su UN. Za gotovo sedam miliona ljudi u toj zemlji neophodna je hitna humanitarna pomoć. Kada je obračun unutar neke zemlje tako ogorčen, obično je posredi neki dubok uzrok, koji rađa želju za uništenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << protivnika. U slučaju Sirije, po mnogima, prelama se teško nasleđe osnovne podele unutar islamskog sveta - na šiite i sunite.Nedavno je katarska TV „Al džazira“ na svom sajtu postavila anketu: Ko je odgovoran za prerastanje Sirijske revolucije u unutarverski rat - suniti ili šiiti? Pravo „u glavu“! Oko 95 odsto anketiranih reklo je da su krivci šiiti. Kasnije je (sunitska) televizija tiho preimenovala ponuđene opcije u „režim i njegovi saveznici“ i „džihadisti“, ali taj manevar, u vreme društvenih mreža, nije mogao da prođe nezapaženo - a verovatno to nije ni bio cilj.Građanski rat u Siriji stvara uslove za šiitsko-sunitski konflikt izvan granica zemlje, pisao je „njujork tajms“. A veteran britanskog ratnog novinarstva Robert Fisk, u tekstu za „Sandej independent“ vidi čitav region u stisku „titanske islamske borbe između sunita i šiita, koja sada sputava arapske revolucije“.Većinsko stanovništvo Sirije su muslimani suniti - govori se, i do 85 odsto stanovništva - ali je državni (vojni) vrh poprilično u rukama malobrojnih alavita. Dobar deo šiita, ustvari, i ne priznaje alavite za svoje, mada je otac aktuelnog sirijskog predsednika Hafez al Asad uspeo da izdejstvuje fetvu da su i alaviti - šiiti.Pojedini autori pišu da je svođenje sirijske klanice na mržnju šiita i sunita - zabluda. Neki se drže doktrinarne teze o sukobu autoritarnog režima (što on svakako jeste) i obespravljenog naroda. I među alavitima je, kažu, mnogo obespravljenih i puke sirotinje. Dalje, zvanična državna ideologija u Siriji je panarabizam, i to poprilično sekularan. Pomenuti Asad senior je javno govorio da su mu islamisti „odvratni“. Prvobitnu BAAS partiju (i danas vladajuću u Siriji, svojevremeno i političku organizaciju Sadama Huseina), osnovali su hrišćanin, sunit i alavit.Čak i savezništvo sekularne Sirije i teokratskog Irana se, kroz ovakve naočare, ne posmatra kao šiitsko bratstvo, već preko relacija klasične geopolitike. Da nije zapadne izolacije obe zemlje i podignutog garda prema Americi i Izraelu koji ih objedinjuje - one bi možda bile i neprijatelji.Natrag u Egipat. Tamo su suniti ubedljiva većina. Krajem juna - dakle, pre početka demonstracija kojima je rušen (i na kraju uz pomoć vojske i srušen) islamistički (sunitski) predsednik Muhamed Mursi - rulja od nekoliko stotina ljudi je u selu blizu Kaira ubila četvoricu šiita, koji su se molili u kući. Još osmoro ljudi je povređeno, a žrtve su vučene po ulici. Policija se nije mnogo mešala u svoj posao. Mediji su tada konstatovali da je anti-šiitska retorika u Egiptu, ali i u drugim zemljama u regionu, znatno pojačana usled sirijskog konflikta.Manjina među muslimanima, šiiti, imaju zaštitnika cenjenog u islamskom svetu: Iran. Rival Teherana na Bliskom istoku je feudalni američki saveznik, sunitska Kraljevina Saudijska Arabija. Dve zemlje su ne tako davno poradile na smanjenju tenzija, ali i među dva ogranka islama. Marta 2007. godine, predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad i saudijski kralj Abdulah izgrlili su se i smejali pred kamerama. Prema saudijskom monarhu, dve strane su se dogovorile da spreče svaki pokušaj usmeren ka širenju razdora između šiita i sunita.U međuvremenu se, međutim, desilo Arapsko proleće, a pokušaj većinskih šiita da uzdrmaju režim sunitskog kralja Bahreina, male ali naftom bogate zemlje u Persijskom zalivu, propao je - pošto je Saudijska Arabija monarhu poslala vojsku u pomoć. Teheran je protestovao, ali je zato Vašington ćutao.Prošlogodišnji izveštaj američkog istraživačkog centra „Pju“ otkrio je da i dan danas 40 odsto sunita ne smatra šiite za prave muslimane. Londonski „Ekonomist“ je, ipak, nedavno konstatovao da između dve grupe unutar islama nikada nije bilo sukoba u rangu, recimo, Tridesetogodišnjeg rata u Evropi 17. veka, kada su se katolici i protestanti zamalo međusobno istrebili. U većini slučajeva, štaviše, šiiti i suniti žive jedni pored drugih, u miru: to, doduše, važi za većinu verski i etnički „šarenih“ zajednica na svetu - dok se ne zarati.
Nastavak na Večernje novosti...
