Izvor: Politika, 20.Feb.2011, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iranci u Sredozemlju
Svetske agencije objavile su pod hitno da su dva broda iranske ratne mornarice prošla kroz Suecki kanal na putu za Siriju. To je prvi put da iranski ratni brodovi prolaze tim putem još od 1979. godine, zapravo, još od vremena dolaska ajatolaha Homeinija na vlast u Teheranu.
Istina, kroz Suecki kanal često prolaze ratni brodovi raznih država, naravno uz prethodnu najavu i odobrenje nadležnih egipatskih vlasti. Zato vest o iranskim ratnim brodovima, koji plove kanalom, u nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugim vremenima i okolnostima i ne bi bila neka vest, jer plovili su nekada Sueckim kanalom i razarači pod zastavom Jugoslovenske ratne mornarice, ali u kontekstu sadašnjih događaja u arapskom svetu to je svakako nešto što izaziva pregršt pitanja.
Prvo, kako to da su iranski ratni brodovi doplovili od Irana preko Hormuza, pored Adena i kroz Crveno more medijski skoro neprimećeni, da bi vest postali tek po ulasku u Suecki kanal? A usput su bili opservirani od američkih i izraelskih satelita iz svemira i od brodova američke ratne mornarice. Ili je neko mislio da Iranci sa ratnim brodovima plove kroz Crveno more iz pukog turizma, ili je neko pretpostavljao da vlasti u Kairu, ipak, neće dozvoliti prolaz tim brodovima kroz Suecki kanal.
S druge strane, Iranci najverovatnije ne bi ni ulazili u Crveno more da nisu bili sigurni da će moći da prođu Sueckim kanalom. Što znači da već neko vreme komunikacija između Teherana i Kaira postoji.
Potez Egipta biće predmet naknadnih i vrlo pažljivih analiza i u Izraelu i u SAD. Vojna hunta u Egiptu mogla je da odbije prolaz iranskih ratnih brodova pod raznim formalnim izgovorima. Ali nije to učinjeno, objašnjenje da brodovi ne nose naoružanje, nuklearno, ili biološko-hemijsko oružje, svakako je prejednostavno i za šire mase, jer fregata „F-71 Alvand” opremljena je kineskim raketama za gađanje površinskih ciljeva.
Iranski ratni brodovi plove, dakle, za jednu sirijsku luku. Tamo će i ostati duže vremena, jer u pratnji fregate „Alvand” jeste i logistički brod „Karg” od skoro 30.000 tona. To bi mogla da u budućnosti bude okosnica stalne vojne pomorske prisutnosti Irana u vodama Sredozemlja, pre svega u blizini Izraela.
Inače, fregata „Alvand” izgrađena je 1968. godine u Velikoj Britaniji kao prva plovna jedinica u toj klasi od tri broda. Teška je oko 1.350 tona, plovi maksimalnom brzinom od 29 čvorova, ekonomskom brzinom od 18 čvorova može da prođe 3.650 milja. Naoružana je raketnim sistemom more-more kineske proizvodnje CSS-N-8, lanserom raketa „si kiler”, topom od 114 mm i protivavionskim topovima od 35 milimetara.
„Alvand” nije poslednja reč pomorske tehnologije, njegova pojava u Istočnom Sredozemlju više je politička demonstracija Irana nego pokazivanje neke vojne snage. No, ako bi se iranska fregata eventualno pojavila u pratnji nekog budućeg pomorskog humanitarnog konvoja za Gazu, stvari bi mogle da se iskomplikuju. Moglo bi da dođe do otvorenog vojnog sukoba Izraela i Irana. Jer, zašto bi Teheran inače slao svoje ratne brodove u Siriju? Samo zato da odvrati pažnju širokih narodnih masa sa uličnih demonstracija? Možda ima i toga, jer spoljni faktor i spoljna pretnja oduvek služe i za unutrašnje pospremanje prilika.
Vi nama demonstrante, mi vama ratne brodove. Simbolično, ali tek da ih gledate...
Miroslav Lazanski
objavljeno: 21.02.2011
