Izvor: Vostok.rs, 11.Nov.2014, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iran: hidžab i politika
11.11.2014. -
U Iranu se odigrao niz napada na žene zbog njihovog „lošeg hidžaba“. Sirotice su polivane kiselinom zbog odeće koja je po mišljenju terorista bila nepravilna. Jedna žena je poginula, neke žrtve napada su izgubile vid.
Koji je razlog ovih nečovečnih aktova? Da li tu postoji politička osnova? Po mišljenju poznatog ruskog orijentaliste-iraniste Jelene Dunajeve:
- Problem hidžaba u islamu nije centralni, dok pod islamskim sloganima radikalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << islamisti seku glave nevernima. To vidimo na teritoriji Iraka i Sirije koju je okupirala organizacija „Islamska država“. Međutim, odnos prema nivou slobode u okviru nošenja hidžaba pokazuje nivo tolerantnosti u društvu, njegove spremnosti da prihvati nešto drugačije.
Islamska revolucija je u Iran donela određenu strogost, između ostalog, i u pogledu odeće. Iranke moraju da nose široku odeću koja pokriva glavu i vrat. Međutim, žene uvek i svuda ostaju žene i teže ka tome da izgledaju lepo.
Islamska revolucija se dotakla i iranskog društva, što se u određenoj meri odnosilo i na odeću. Krajem 90-ih godina počeo je proces transformacije ideje hidžaba. Postepeno su umesto parandže (crnog pokrivala) mlade Iranke počele da nose rusari (marama za glavu) i uzak ropuš (dugačak žaket), a ispod njega (o, strahote!) zapadne plave tesne farmerke, a na nogama drečave i ništa manje zapadne patike.
Iranske pomodarke se na tome ne zaustavljaju. One fantaziraju u pogledu kroja i boje rusarija i ropuša, odlazeći sve dalje od tamnih nijansi. U IRI se pojavila samosvojna i čak i za Evropljane vrlo privlačna islamska moda. Pri čemu je u celini ova odeća – „novi hidžab“ – ispunjavala zahteve važećih zakona.
Mada ne uvek. Iranske pomodarke su ponekad počele da pokrivaju glavu tako da se ispod marame vidi kosa. A što je još gore, počele su sve aktivnije i izazovnije da koriste kozmetiku. A to je po zakonima šerijata zabranjeno.
Ovakva evolucija hidžaba izaziva mržnju konzervativnih krugova. Pritom je takva njihova reakcija pojačana u periodima relativne liberalizacije društvenog života posle dugih godina pritiska ideološke prese, kad je razmišljati od šminki ili rusariju u boji bilo prosto opasno.
U vezi s tim nameću se izvesne istorijske paralele. U drugoj polovini 50-ih godina u SSSR posle smrti diktatora Staljina i nastupanja otopljenja pojavile su se grupe mladih ljudi koje su uputile izazov monotonosti i sivilu odeće, koje je Staljinov režim usađivao dugi niz godina. Oni su dobili naziv „stiljage“. Protiv njih su se aktivno borili ideološki organi – čuvari Staljinovog nasleđa. Stiljage su tukli, cepali su im drečavu odeću, brijali su im glave uništavajući njihove neobične frizure.
U Islamskoj Republici je negativna reakcija iranskih konzervativaca na pomodarke rasla i za vreme liberalnog predsednika Mohameda Hatamija, a raste i sad za vreme predsednika Hasana Rouhanija. U suštini, to čak nije reakcija na pomodarke, već na politiku ovih predsednika u celini, koja ne zadovoljava radikale. „Kiselinski napadi“ na žene predstavljaju ispoljavanje ove reakcije.
U Iranu su, za razliku od SSSR 50-ih godina, zvanične vlasti osudile ove zločine. Predsednik Rouhani je pre godinu dana, samo što je pobedio na izborima, pozitivno govorio o tome da žene treba da biraju odeću koju će nositi. Istakavši da je protiv negativnog odnosa prema ženama koje ne nose hidžab, dodao je da žena bez hidžaba ne pokazuje uvek odsustvo čednosti. A sad je povodom najnovijih događaja predsednik Rouhani izjavio: „Ne treba previše da se usredsređujemo na problem kao što je ‘ loš hidžab ’ .“
Čak su i takve pristalice strogog poštovanja šerijatskih zakona kao što su poznati u Isfaganu oficir Korupsa stražara islamske revolucije (KSIR) Akbar Pakzad i visoki verski poslenik Mohamed Tadži Rahbar, oštro osudili napade na sunarodnice. Na hiljade Iranaca je izašlo na masovne demonstracije u Teheranu, Mešhedu, Isfaganu, Sakezi, Rešti i drugim gradovima zemlje sa zahtevima da se obustavi nasilje prema muslimanskim ženama.
Problem hidžaba poprima politički karakter. Fundamentalisti „loš hidžab“ smatraju delom strašne zapadne pretnje po Islamsku Republiku. Jedan od superkonzervativnih iranskih klerikala, Ali-Reza Panahijan je izjavio: „Hidžab nije više samo moralna vrednost. To je strateško i političko pitanje i... pitanje bezbednosti.“
Nije slučajno konzervativni medžlis nedavno usvojio zakon o dodatnim ovlašćenjima takozvanih „moralnih patrola“. Postavlja se pitanje zašto upravo sad raste napetost u vezi s hidžabom. To je pokušaj najkonzervativnijih slojeva društva da diskredituju sve jače liberalne tendencije u spoljnoj i unutrašnjoj politici vlade Hasana Rouhanija i težnja da se zaustave procesi evolucije. „Nepravilni hidžab“ je samo povod za još jedan udarac radikala.
U Dušanbeu su 7. novembra na festivalu mode iranski kreatori pokazali svoje radove. Verovatno, ne samo parandžu i čadru. Život se nastavlja.
Vladimir Sažin,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/ Amir Farshad Ebrahimi/cc-by-sa 3.0
