Izvor: Politika, 12.Jun.2014, 15:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Irak na rubu građanskog rata

Terorističke organizacije koje i danas haraju dokazuju svu besmislenost američkog rata protiv terorizma u trećim zemljama

Postaju li Irak i Sirija novi Avganistan i Pakistan? Dilema koja već neko vreme zaokuplja stručnjake za terorizam ponovo je u žiži interesovanja posle udara u kojem je pre dva dana u ruke ekstremista pao drugi po veličini irački grad Mosul. Izvršilac – teroristička organizacija Islamska država Iraka i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sirije (Idis), u nekim izvorima poznata i kao Islamska država Iraka i Levanta, to jest Islamska država Iraka i velike Sirije.

Organizacija čiji je proklamovani cilj uspostavljanje islamskog kalifata na teritoriji koja obuhvata delove Iraka, Sirije i Libana u taj region prebacuje težište terorističke borbe, a svoju snagu demonstrirala je tokom dramatičnog preuzimanja Mosula.

Informacije sa terena pokazuju da je u sukobima koji nalikuju na građanski rat, sem zauzimanja vojnih i državnih objekata, u šake Idisa pao i turski konzulat, sa konzulom i saradnicima. Irački premijer Nuri el Maliki je pozvao parlament da proglasi vanredno stanjei apelovao na Ujedinjene nacije, Evropsku uniju i Arapsku ligu da pomognu Iraku u borbi protiv terorizma.

Oko pola miliona ljudi je napustilo Mosul nakon što su se vojska i policija prethodno povukle prepuštajući građane na milost i nemilost ekstremistima.

Procenjuje se da je u zauzimanju grada učestvovalo oko 10.000 džihadista, od kojih su neki stigli iz zapadnih zemlja sa ciljem da se bore za uspostavljanje države na islamističkim temeljima.

Da problem nije isključivo irački i da se ne može smestiti u okvire samo jedne zemlje, vidi se po reakciji Sirije i kurdskih snaga koji su odmah ponudili pomoć.

„Terorizam podržan spolja, s kojim se naša braća u Iraku suočavaju, isti je onaj koji na svojoj meti ima Siriju. Damask je spreman da sarađuje s Irakom da se suoči sa terorizmom – našim zajedničkim neprijateljem”, navodi se saopštenju ministarstva spoljnih poslova u Damasku.

Saradnju sa Kurdima u borbi protiv terorista najavio je i irački ministar spoljnih poslova Hošjar Zebari.

„Bagdad i regionalna vlada Kurdistana bliskije će sarađivati kako bismo odatle zajedno proterali strane borce”, poručio je Zebari.

A ko je u stvari Idis, organizacija koja zadaje toliko glavobolje vlastima Iraka i preti da učini isto i sa okolnim zemljama?

Relativno nova zvezda na terorističkom nebu često se dovodi u vezu sa Al Kaidom, čiji je, istina, saveznik bila do trenutka kada su im se putevi razišli u Siriji. Al Kaida je, naime, Idisu zamerala veliku brutalnost, kao i poremećenu listu prioriteta prema kojoj su ispred borbe za obaranje sirijskog predsednika Bašara el Asada postavljali cilj za osnivanje islamističke države. Prošle godine je lider Al Kaide Ajman el Zavahri naredio vođi Idisa Abu Bakru el Bagdadiju da se sa svojim snagama povuče iz Sirije, što je ovaj potpuno ignorisao.

Kada je počelo suparništvo između dve terorističke organizacije, sve češće se nametalo pitanje koja od njih je jača i uticajnija. Poslednji uspesi Idisa na terenu sugerišu da je njena vojna moć, ako već ne uticaj, prevazišla Al Kaidu.

Takvo saznanje ipak ne amnestira iračke snage odgovornosti za prebrzo odustajanje od odbrane Mosula. U paketu vojne pomoći Iraku SAD su uključile opremu vrednu oko 14 milijardi dolara u kojoj su borbeni avioni F-16, vojni helikopteri „apač” i automatske puške M-16. Američki vojni eksperti su se iznenadili brzinom kojom je Mosul pao. Do poslednjeg trenutka su verovali da je delovanje Idisa geografski ograničeno zbog limitiranog budžeta, ali poslednji događaji su pokazali da uslove ipak diktiraju teroristi.

Realnost je demantovala i američkog predsednika Baraka Obamu koji je pre svega nekoliko dana u govoru pitomcima vojne akademije Vest Point istakao da se terorističke aktivnosti u zemljama u kojima su bili Amerikanci danas drže pod kontrolom i da sa njima na kraj mogu da izaći i lokalne snage.

Američka invazija na Irak, zbog nikad nedokazane sumnje da poseduje oružje za masovno uništenje, počela je 2003. godine, a mnogima je još ostala urezana slika marinca kako američkom zastavom prekriva statuu Sadama Huseina, kao čin simboličnog oslobođenja.

Ono što je potom usledilo nije preterano ličilo na slobodarski duh. Zemlja je potpuno razrušena, a vlastodržac Sadam Husein je obešen. Američka vojska, koja je trebalo da „oslobađa Iračane”, ispisala je u Iraku neka od verovatno najmračnijih poglavlja u svojoj istoriji. Događaji iza zatvorenih vrata zloglasnog zatvora Abu Graib, gde su se američki vojnici iživljavali nad iračkim zatvorenicima, ne zaostaju nimalo za brutalnošću terorista protiv kojih bi navodno trebalo da se bore. Snimci iračkih zatvorenika, glava prekrivenih vrećama, zavezanih za rešetke, ili golih na podu pod podrugljivim pogledima američkih vojnika, zadali su težak udarac imidžu operacije koja je Iraku trebalo da donese demokratiju i poštovanje ljudskih prava.

Povlačenje američkih trupa iz Iraka je zvanično završeno u decembru 2011. premda je Vašington i dalje ostao prisutan na terenu, uglavnom u „savetodavnoj ulozi”.

Poslednji događaji u Mosulu još jednom su potvrdili svu besmislenost i neefikasnost američkog rata protiv terorizma u trećim zemljama. Korporacija „Rend” je početkom juna objavila opširan izveštaj o terorističkim aktivnostima širom sveta čiji bi najopštiji zaključak mogao da bude – istina koju će Amerikanci posle niza skupih godina borbe protiv terorizma morati da progutaju jeste da je terorizam za sve te godine dodatno metastazirao.

Dragan Vukotić

objavljeno: 12.06.2014.

Nastavak na Politika...