Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Okt.2016, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Igra zastavica Istoka i Zapada"
Slanje humanitarne pomoći iz Srbije u Siriju u određenim diplomatskim okvirima se posmatra kao simbol, a na Zapadu se ono posmatra kao akt saradnje sa Rusijom, u osetljivom trenutku da Evropska unija pokušava da se dogovori oko dodatnog pooštravanja odnosa sa Ruskom federacijom, izjavila je danas Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.
Joksimović je, gostujući u emisiji Pravi ugao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Radio-televizije Vojvodine, istakla da u našoj javnosti vlada atmosfera da mi stalno trpimo pritiske od strane Zapada, ali da su oni podjednako jaki i sa ruske strane.
"Mi se nalazimo u konstantnom sendviču, i ta pozicija nije jednostavna za izdržati", rekla je ona i dodala da imamo sve jasnije poruke da će naš put ka EU značiti prekid određenih aspekata saradnje sa Rusijom.
"Dakle, i sa ruske strane nešto što je ranije bilo prihvatljivo sada postaje neprihvatljivo. Ranije su smatrali da je neprihvatljivo samo članstvo u NATO, ali sada vidimo da je i pitanje članstva u EU upitno", navodi ona.
Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava da je nakon susreta ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i ministra odbrane Zorana Đorđevića sa ambasadorom Ruske federacije Aleksandrom Čepurinom usledio jasan signal, sa ruske strane, da je obećana humanitarna pomoć, ali da do samog trenutka isporuke pošiljke nije bilo zvaničnog saopštenja ni sa jednog nivoa vlasti u Srbiji.
"Naravno da je ova situacija dosta neugodna za Srbiju, jer se i sa Istoka i sa Zapada sada igra igra zastavica, raspoređuju se saveznici, crta se mapa, i naravno da svako želi da vašu zastavicu stavi na svoj deo u podeli svetskog kolača moći", kaže on.
Radić dodaje da se danas, u drugačijem obliku, ponavlja situacija koju su Amerikanci imali 2003. godine kada su napali Irak, i kada su formirali "koaliciju voljnih" zemalja saveznica, koje su posle nagradili, jer sam NATO pakt nije podržao napad na Irak.
"Sa druge strane, Rusima u Siriji sada ne treba vojna podrška, ali im je vrlo važno da simbolično pokažu red zastava koji stoji iza njih, od Kine i Indije koje imaju nuklearni potencijal, do Belorusije, Kazahstana, Azerbejdžana i Jermenije", objašnjava on.
Radić naglašava da bi bilo elegantnije da smo se držali po strani, jer je slanje humanitarne pomoći u Siriju simboličan potez koji je na Zapadu loše odzvonio, ali da Srbija ima problem i kako da opravda status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, šta da učini sa zajedničkim vežbama Vojske Srbije i Oružanih snaga Ruske federacije, kao i šta da radi sa insistiranjem na opremanju i modernizaciji Vojske Srbije u saradnji sa Rusijom.
On dodaje da naše javno mnjenje, zbog izrazitog proruskog sentimenta, ne primećuje do koje se mere saradnja na vojnim temama okreće ka Zapadu.
"Teme o potencijalnoj ruskoj vojnoj donaciji su na naslovnim stranama medija u Srbiji, a gotovo da medijski nije primećen memorandum koji je Vlada Srbije potpisala sa "Airbas Group", proizvođačem naoružanja za ratno vazduhoplovstvo.
Radić je podsetio da su ton komunikaciji sa Zapadom davale blage diplomatske izjave, kako ne moramo da uđemo u NATO, kada je već uspostavljeno toliko korisnih mehanizama konkretne saradnje u odbrani, a da je vojna saradnja sa Rusijom pokrenuta sticajem okolnosti krize između Istoka i Zapada, a ne kao rezultat političkog promišljanja.
"U simboličkom smislu, interesantan je taj aerodrom u Nišu, na koji je pre neki dan sleteo ruski vojni transporter Iljušin, ali je to isti aerodrom na koji sleću američki vojni avioni C17, koji utovaraju naoružanje i vojnu opremu namenjenu Istoku", kaže on.
Radić podseća da su te čudne situacije krenule u novembru 2014. godine, kada su nakon šest ruskih transportnih aviona koji su sleteli u Batajnicu, sutradan sleteli američki marinci iz grupe za podršku u ukrajinskoj krizi, te da to može da se desi samo na Balkanu.
On objašnjava da Zapad apsolutno podržava izvoz našeg naoružanja u arapski svet na Istoku i da su nosioci glavnih ugovora vojne saradnje sa zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata upravo SAD i Velika Britanija, ali da sa druge strane čekamo dolazak ruskih i beloruskih padobranaca na vežbu "Slovensko bratstvo".
Aleksandra Joksimović, sa druge strane, smatra da saradnja sa NATO, ipak, odnosi prevagu, te da je u pitanju samo jedna "presenzibilnost" koja dolazi sa svih strana i koja nas konstantno tera da se opredeljujemo, što mi još uvek, bar ne na taj način, ne želimo.
Odgovarajući na pitanje ko to zbunjuje javnost - mediji ili zvaničnici iz vlasti, Joksimović ističe da su na svim izborima od 2000. do danas samo evropske ideje nosile pobedu.
"Bez obzira na određeni emotivni pristup prema Rusiji, koji je jak, postoji racionalan društveni momenat koji kaže da od Evropske unije, čiji smo mi realan deo, mi ne možemo odustati. Ideja EU danas prolazi kroz ozbiljnu krizu, koja joj nedozvoljava da se u potpunosti posveti procesu proširenja. Moramo imati određenu vrstu strpljenja, idu izbori u Francuskoj i Nemačkoj, koji će opredeliti budućnost EU", smatra ona.
Govoreći o današnjoj sednici Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, koja je sazvana, između ostalog, zbog hapšenja nekadašnjeg komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića u Crnoj Gori, Joksimović napominje da je rano govoriti o tome šta se nalazi u pozadini celog skandala.
"Na današnjoj sednici Biroa naći će se i pitanje delovanja stranih službi u Srbiji. Ukoliko je to povezano, da hapšenje Dikića ima veze sa stranim obaveštajnim službama, onda postoji zabrinutost da sličan scenario može da bude ponovljen i u Beogradu", objašnjava ona.
Aleksandar Radić primećuje da je hapšenje bivšeg komandanta srpske Žandarmerije i stavljanje jake note na ugroženost samog projekta samostalne Crne Gore pomoglo Podgorici da konsoliduje pristalice na sam dan izbora, ali da je primetno da u regionu unazad imamo fenomen klasičnog suočavanja interesa velikih sila.
"Vidimo da neke struje koje se zalažu za neulazak Crne Gore u NATO imaju otvorenu podršku pojedinaca iz Moskve, a neki državni funkcioneri iz Rusije javno govore o tome kako vide prilike u regionu", ukazuje on.
Joksimović, takođe, ukazuje da izbori u Crnoj Gori pokazuju da izbori lokalnog karaktera, zbog međunarodnih zbivanja, dobijaju na široj slici, te da se radilo o tome da li će pobediti pro-NATO i pro-ruske snage.
"Nažalost, u regionu Zapadnog Balkana svaki izbori se predstavljaju kao sudbonosni, zbog situacije u svetu, i zato što nemamo konsenzus oko spoljnih političkih prioriteta", ukazuje ona objašnjavajući zbog čega pitanja poput korupcije, vladavine prava ili ekonomije ne dolaze u prvi plan.
Radić ističe da je nedopustivo za državu to što se na visoke pozicije postavljaju ljudi sa problematičnim biografijama, te da je Dikić povezivan sa raznim incidentima i kriminalnim radnjama.
Da li je prošlo vreme balansiranja?
Odgovarajući na pitanje da li je prošlo vreme balansiranja između velikih sila, Aleksandra Joksimović kaže kako je evidentno da se očekivanja koja smo imali da će se odnosi između Rusije i SAD i EU uzlazno, nisu ispunila, pa tako imamo visoke zvaničnike, poput Štajnmajera, koji ih karakterišu kao napetije nego u vreme Hladnog rata.
"Tenzija je krenula od krize u Ukrajini i aneksije Krima, pa se proširila sukobom u Siriji. Danas se ne govori o ukidanju sankcija Rusiji, nego o poštravanju. Čini se da ta tenzija sve više raste i dve strane počinju da posmatraju kroz tu prizmu sve svoje partnere", ukazuje ona.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
