Izvor: Politika, 24.Sep.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Srbija u borbi protiv Islamske države
Zahvalni smo za snažnu podršku premijera, poručuju iz američke ambasade u Beogradu
Sjedinjene Američke Države grade međunarodnu koaliciju od više od 40 zemalja da se suprotstavi opasnosti od Islamske države Iraka i Levanta (ISIL).
ISIL predstavlja pretnju narodu Iraka, Sirije i šireg Bliskog istoka i, ako se ne suzbije, predstavlja rastuću pretnju izvan regiona – za Evropu i SAD. Podrška svakog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << člana koalicije je ključna kako bi se pokazala rešenost civilizovanog sveta da porazi ISIL, poručuju iz američke ambasade u Beogradu na pitanje „Politike” koliko im znači podrška Vlade Srbije u borbi protiv Islamske države.
Iz saopštenja da je Aleksandar Vučić u utorak uručio američkom ambasadoru Majklu Kirbiju pismo za Baraka Obamu, kojim srpski premijer obaveštava američkog predsednika da Vlada Srbije podržava borbu protiv Islamske države i da je „spremna da, skromnim sredstvima kojima raspolaže, tu borbu pomogne”, saznali smo da se Srbija praktično pridružila međunarodnoj koaliciji protiv ISIL-a.
U saopštenju se, međutim, ne navodi čime to konkretno Srbija može da pomogne u ratu protiv Islamske države, a juče to objašnjenje nismo mogli da dobijemo ni od srpskih zvaničnika.
Kakvu pomoć SAD očekuju od Srbije – vojnu, obaveštajnu, humanitarnu? U američkoj ambasadi kažu da Vlada Srbije može da odgovori koje kapacitete i doprinose može da obezbedi. Na pitanje „Politike” elektronskom poštom juče je odgovorio Stiven Stark, ataše za štampu ambasade, uz objašnjenje da je ambasador na putu. „Sa naše strane, mi smo zahvalni na snažnoj podršci premijera”, ističe Stark.
Na pitanje kakvu konkretnu pomoć je premijer Vučić obećao, Stark navodi da je predsednik Vlade Srbije izjavio da Srbija i SAD dele stav da ISIL predstavlja jednu od najvećih pretnji međunarodnom miru i stabilnosti, kao i da je Srbija spremna da doprinese i podrži borbu protiv ISIL-a u okviru svojih mogućnosti.
„Premijer je izjavio da vlada podržava nacrt zakona kojim će se borba u inostranstvu, u neovlašćenim stranim sukobima proglasiti krivičnim delom. Time će Vlada Srbije dobiti još jedan instrument za sprečavanje priliva stranih boraca”, istakao je Stiven Stark.
Američki državni sekretar Džon Keri objasnio je, u „Njujork tajmsu” od 30. avgusta, šta SAD očekuju od drugih zemalja u borbi protiv ISIL-a, rekavši da „u ovoj borbi, svaka zemlja ima svoju ulogu”.
„Neke će obezbediti vojnu pomoć, direktnu ili indirektnu. Neke će obezbediti preko potrebnu humanitarnu pomoć milionima raseljenih žrtava regionu. Ostale će pomoći da se obnovi ne samo uništena ekonomija nego i povrati poverenje među zemljama u okruženju. To se sada dešava u Iraku dok će se ostale zemlje pridružiti u pružanju humanitarne, vojne pomoći i pružanju podrške koncentracionoj vladi”, naveo je Keri.
Boško Jakšić, stručnjak za Bliski istok i dugogodišnji novinar „Politike”, smatra da bi razmena obaveštajnih podataka, s obzirom na to da i na našem području ima onih koji se regrutuju i odlaze da se bore u redovima Islamske države, mogla da bude naš najveći doprinos toj međunarodnoj koaliciji.
Jer, pored toga i moralne podrške ovoj borbi, Srbija može da učestvuje eventualno nekom logistikom, mada, kako ističe, ni tu ne vidi neki preterano veliki prostor.
On ukazuje da je svrstavanje Srbije u ovaj međunarodni front, u okvirima naših mogućnosti, mimo vojnog angažmana, nesumnjivo dobar potez.
„Pretnja Islamske države homogenizuje svet od Kine do Kanade. Suprotstavljanje džihadistima predstavlja danas tačku retkog okupljanja SAD i Rusije u danima ukrajinske krize. Preoblikuje Bliski istok i približava zaklete bliskoistočne neprijatelje kao što su sunitska Saudijska Arabija i šiitski Iran. Skida Bašara el Asada sa središta namere Zapada da ga skine sa vlasti. Imajući u vidu da je Islamska država, kao dugoročni cilj proglasila i širenje svog samoproklamovanog kalifata na Balkan, razumljivo je da je i Srbija direktno zainteresovana da se suprotstavi ovoj ideološki rigidnoj, dobro organizovanoj, ozbiljno naoružanoj i finansijski moćnoj organizaciji”, kaže Jakšić za „Politiku”.
Ali, zašto ističe ono „mimo vojnog angažmana”? Kako objašnjava, ne bi bilo dobro da se mi direktno vojno uključujemo, jer ionako već ima dovoljno oružja s Balkana i u vlasništvu Islamske države i uopšte po Bliskom istoku.
Jakšić misli da Srbiji apsolutno nije potreban bilo kakav direktan vojni angažman, a pošto nije članica NATO-a – nema takve obaveze.
Slanje pripadnika snaga bezbednosti u borbena dejstva nije nimalo realno, smatra Aleksandar Radić, vojni analitičar, jer, kako je rekao za Betu, Srbija učestvuje isključivo u mirovnim operacijama pod mandatom UN i EU. U misijama NATO-a ne učestvuje zbog „specifičnog odnosa” sa tim vojnim savezom.
Demokratska stranka Srbije, koja se zalaže i za vojnu i za političku neutralnost Srbije, jedina je juče istakla da je protiv angažovanja Vojske Srbije bilo gde u svetu mimo odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Briga Srbije treba da bude da na njenoj teritoriji nema terorizma niti organizovanja slanja ljudi u ratove u svetu. Bilo bi dobro da se sve zemlje bore protiv terorizma dosledno, što sa SAD, koja je pomagala i naoružavala terorističku OVK, svakako nije slučaj”, navedeno je u saopštenju DSS-a.
Ostale stranke, parlamentarne i vanparlamentarne, nisu se oglašavale povodom objavljivanja podrške Srbije borbi protiv Islamske države.
Da postoji opasnost od terorističkih akata na našoj teritoriji ukazao je ministar vojni Bratislav Gašić i pre nego što je objavljena vest o podršci Srbije koaliciji protiv ISIL-a. Komentarišući poziv portparola ISIL-a Muhameda el Adnanija svojim sledbenicima da kad god su u prilici ubijaju državljane zemalja koje su ušle u koaliciju protiv Islamske države (naročito Amerikance, Francuze, Australijance, Kanađane), Gašić je za list „Informer” od utorka izjavio da je Srbija „protiv svake vrste terorizma, pa smo samim tim i potencijalna meta, kao uostalom i svaka druga država koja ima slične stavove”.
On je dodao da se o bezbednosti građana „veoma vodi računa”, te da će „naše službe sigurno biti na visini zadatka”.
Angažovanjem Srbije u međunarodnoj koaliciji u naznačenim skromnim okvirima, prema rečima Boška Jakšića, nominalno povećava rizik po nas od eventualnih terorističkih napada, ali u praktičnom smislu te reči, kako naglašava, ne misli da će do toga doći.
„I ta Islamska država ima svoje prioritete. Ako nešto spremaju da se osvete, to su prvo ciljevi u SAD i Francuskoj, pa u Britaniji, pa kod Arapa – od Saudijske Arabije do Emirata, ili Kuvajta, Bahreina, Jordana... onih koji su učestvovali u direktnoj akciji. Mi smo negde na tom horizontu njihovih osveta prilično udaljeni, otprilike proporcionalno njihovoj projekciji širenja kalifata na Balkan, za pet godina. Dakle, ne mislim da smo u ovom trenutku direktno ugroženi, što ne znači da ne bismo bili”, ističe Jakšić.
Na pitanje da li SAD imaju neko uputstvo ili preporuku kako da se zemlje koje su se pridružile borbi protiv ISIL-a odbrane od eventualnih napada islamskih terorista, Stiven Stark odgovara da se SAD slaže sa Vladom Srbije da radikalizovani strani borci predstavljaju ozbiljnu pretnju po bezbednost naših modernih, demokratskih društava.
Zato su, prema rečima američkog diplomate, dobro izrađeni i potpuno primenjeni zakoni protiv regrutovanja i razmeštanja stranih boraca ključni u odbrani od budućih napada povratnika – okorelih ratnika.
„Napadi predvođeni SAD-om, takođe ciljaju Horasan grupu, koju čine operativci Al Kaide sa bazom u Siriji, bili su blizu faze izvršenja napada bilo u Evropi, bilo u Sjedinjenim Državama. Preduzeli smo odlučnu akciju kako bismo zaštitili naše interese, kao i interese naših istomišljenika i saveznika u Evropi i kod kuće”, kaže Stark.
Na spekulacije da predstojeće otvaranje kancelarije FBI u američkoj ambasadi u Beogradu ima određenu ulogu u borbi protiv radikalnih islamista, Stark odgovara da se kroz ove kancelarije širom sveta dele saveti, pruža podrška lokalnim kancelarijama i lokalnim partnerima.
Biljana Baković
objavljeno: 24/09/2014
