Izvor: Politika, 16.Nov.2015, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoće li Islamska država okrenuti Evropu protiv izbeglica
Islamistima bi dobrodošao sukob između hrišćana i muslimana u Evropi. – ID se pokazala sposobnom za spektakularne terorističke napade poput onih koje je izvodila Al Kaida
Sirijski pasoš pronađen pored bombaša samoubice u Parizu nagnao je Evropljane da poveruju da teroristi Islamske države (ID) ulaze u Evropu sa izbeglicama i migrantima.
To je odmah dovelo do pojačanih bezbednosnih mera i uvođenja graničnih kontrola u „Šengenu”, ali i upozorenja da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pronađena putna isprava možda samo maslo islamista koji žele da poseju mržnju između evropskih hrišćana i pristiglih muslimana.
To je još jedan aspekat tragedije započete u petak uveče kada je ID izveo stravične terorističke napada u francuskoj prestonici. Prema poslednjim podacima tamošnjih medija, broj poginulih popeo se na 129, a povređenih na 350. Zasad se zna da su tri grupe organizovale udare na šest lokacija. Sedmorica su aktivirala eksplozive oko pojasa, dok se za osmog veruje da je još na slobodi. Identifikovan je samo Omar Ismail Mostefe, francuski državljanin, rođen i odrastao na 25 kilometara od Pariza. Njegova porodica je privedena na saslušanje. U jednom od automobila napadača pronađeni su „kalašnjikovi”. Jedno vozilo je bilo sa belgijskim tablicama i Brisel tvrdi da su dvojica vinovnika sigurno bili francuski građani koji su živeli u Belgiji. Tamošnja policija je uhapsila nekoliko osoba zbog umešanosti u masakr u Parizu, a ispalo je da je jedan od uhapšenih jutro posle napada zaustavljen na granici između Francuske i Belgije, ali da je bez problema nastavio put.
Veruje se da je u grupi bio i Sirijac s pasošem na ime Ahmed Almuhamed koji je u Srbiju ušao 7. oktobra u Miratovcu i koji je registrovan u Preševu. I Grčka je potvrdila da je to lice prešlo preko njene teritorije. I grčke i srpske vlasti tvrde da je nemoguće utvrditi ko je među stotinama hiljada ljudi na balkanskoj ruti terorista. Registrovanje je formalnost, ne utvrđivanje stvarnog identiteta i prošlosti prispelih. Zbog toga su mnogi istakli da „posle Pariza više ništa neće biti isto” što se može shvatiti ne samo kao čvršća kontrola građana već i kao zatvaranje granica za novu seobu naroda. Ipak, čuju se i upozorenja da je pasoš mogao biti ukraden ili da je pripadao žrtvi, a ne teroristi. Konačno, možda ga je podmetnula ID kao jabuku razdora koja bi trebalo da izazove haos, izazove oštru reakciju Evrope, i ubedi evropske muslimane, oni koji su već tu i one koji dolaze, da su neprihvaćeni i diskriminisani. Bila bi to idealna prilika za regrutovanje novih islamista kao i poruka da muslimanima nije nigde bolje nego u kalifatu koji su džihadisti stvorili na delovima Sirije i Iraka.
Ako je suditi po izjavama predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera i nemačke kancelarke Angele Merkel, ID nije uspela u toj nameri jer su njih dvoje bili vrlo odmereni i istrajni u stavu da većina izbeglica nema veze sa terorizmom. On je sa Samita G20 u Turskoj poručio da EU neće menjati politiku prema izbeglicama i dok je ona dala sličnu izjavu, iako je zbog politike otvorenih vrata kritikuju saveznici i rivali i iako je pod ogromnim pritiskom da zaustavi migrantski talas. Njeni politički neprijatelji likuju tvrdeći da je katastrofa u 10. i 11. arondismanu dokaz pogrešne kancelarkine politike.
Sa druge strane, uvode se granične kontrole, Poljska i Slovačka ističu da se sve promenilo, da neće primiti nijednog izbeglicu, Holandija tvrdi da je u ratu protiv ID, Francuska kaže da je napad bio „čin rata”. Dešavanja su uticala i na predsedničku kampanju u SAD. Predsednička kandidatkinja Hilari Klinton još jednom je napadnuta zbog toga što je kao senatorka glasala za rat u Iraku. Njen stranački protivkandidat Berni Senders podsetio je da je ID direktna posledica američke invazije i haosa koji je potom nastao. Klintonova je mislila da iskoristi TV nastup da se pokaže kao najveći stručnjak među kandidatima i kao najpodesnija za vrhovnog komandanta, ali je morala da se brani, između ostalog i kada je njen drugi protivkandidat, Martin O’Mali, podvukao rezultate koje je ostvarila kao državna sekretarka: „Libija je u haosu. Sirija je u haosu. Irak je u haosu. Avganistan je haosu”.
I predsednik Barak Obama je ponovio posvećenost ratu protiv džihadista, ali su francuski udari pokazali da islamisti više nisu neprijatelji na kakve je Zapad navikao. AFP piše da su teroristi bili opasani eksplozivnim napravama i da to znači da su imali pomoć stručnjaka za municiju, dakle razvijene mreže u srcu Evrope. ID je prestala da bude regionalna organizacija protiv koje se SAD, arapske zemlje, Iran i Rusija bore na terenu i pretvorila se u grupu sa zavidnim kapacitetima za akcije izvan Bliskog istoka. Pre Pariza to su pokazali njeni udari u Bejrutu i verovatno postavljanje bombe u ruski putnički avion.
„Prešli su Rubikon. Sigurno je da su promenili način na koji razmišljaju kada ciljaju neprijatelje”, ocenio je za „Njujork tajms” Vilijem Mekants sa Instituta „Brukings”.
ID sve više liči na Al Kaidu koja je izvela terorističke udare na Ameriku 11. septembra i postala ozloglašena upravo zbog spektakularnih udara sa mnogo civilnih žrtava. Na meti su joj bili zapadni, ali i arapski građani jer neprijatelje vidi i u vladama arapskih zemalja za koje tvrdi da su korumpirani poslušnici SAD. Al Kaida nije imala teritoriju pod kontrolom i oduvek je birača da ratuje putem terorističkih napada, dok su džihadisti iz Iraka i Sirije uvek tvrdili da su država i u velikoj meri su se tako i ponašali jer su osnovali kalifat i kao vojska se borili protiv druge vojske, podseća njujorški dnevnik.
„Teroristi su radikalno promenili način gledanja na stvari i sada misle da mogu da deluju u Parizu podjednako kao u Siriji ili Bagdadu. Ovim (pariskim) akcijama, probijena je psihološka barijera”, smatra stručnjak za terorizam Univerziteta u Tuluzu Matj Gider.
--------------------------------------------------------------
Mogao je da pogine bilo ko od nas
„Živim na 200 metara od kafića u kojem su ljudi poginuli. To je kafe u koji redovno izlazim, vrlo popularno mesto u kraju. Dan posle napada nisam izlazila iz kuće ne zato što sam se plašila, već zato što sam se osećala prazno, nisam znala šta osećam niti šta treba da kažem”, kaže novinarka Slađana Perković, stanovnica pariskog Desetog arondismana koji se u petak našao na meti napadača.
Kako ističe u izjavi za „Politiku”, njen kraj, u kojem su snimana i neke scene za film „Čudesna sudbina Amelije Pulen”, u subotu je bio pust – metro nije radio, kao ni većina prodavnica. Juče je život počinjao da se vraća u normalu, ali sasvim polako.
„Sišla sam u kafić, videla sam ljude kako plaču i govore: ‘Ovo smo mogli biti mi. Bilo ko. Napadnuti su obični ljudi’”, kaže ona i dodaje da u tom delu Pariza žive mladi, umetnici, dizajneri i vrlo liberalni, levičarski stanovnici grada, među kojima ima puno migranata, pa se i njen prvi komšija zove Muhamed.
