Izvor: Deutsche Welle, 26.Dec.2015, 10:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godina 2015: Šta je najviše zanimalo čitaoce?

Sukobi u Siriji, Iraku, Avganistanu, Ukrajini... Grčka na ivici ekonomskog ponora. Autoritarne tendencije u Srbiji i Turskoj. Teroristički napadi u Parizu. Evo tema koje su Vas najviše zanimale u godini na izmaku.

Januar: Najviše pažnje čitalaca DW-a privukao je izbor pisanja nemačke štampeu kojem se berlinski Tagescajtung >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << bavi likom i delom srpskog premijera Aleksandra Vučića. „On je hrabar, energičan i svestan svog cilja. Beskompromisno se bori protiv zlikovaca, protiv kriminalaca, protiv korumpiranih političara i drugih koji štete narodu. On je ugrožen sa svih strana, ali ne popušta ni milimetar. Spreman je da svoj život žrtvuje za dobrobit Srbije. On je prijatelj i partner Zapada i Istoka, Severa i Juga. On je Aleksandar Vučić, premijer Srbije.“

Kako se može pretpostaviti, novinar levo-liberalnog lista je uvod teksta napisao sarkastično. Nastavlja ovako: „Takva slika o premijeru Srbije formira se ako se ne čitaju retki kritički listovi sa smešnim tiražom ili internet-stranice iz Srbije. Uzalud se njihovi autori bune protiv autokratskog režima i nepotizma i upozoravaju na populizam, diletantizam i represiju. Mejnstrim mediji svemu tom daju svoj doprinos: onaj ko kritikuje Vučića automatski biva okvalifikovan kao neprijatelj države, kao neko koga plaća mafija, okrvavljeni tajkuni ili inostranstvo koje je kritikuje Srbiju s ciljem da smeni Vučića i destabilizuje zemlju.“

Februar: Pre nego što će u Evropu pohrliti stotine hiljada izbeglica s Bliskog istoka i Afrike, u februaru je već krenuo „masovni egzodus s Kosova“, kako je dolazak tražilaca azila nazvala nemačka štampa. Još tada je tabloid Bild računao da bi datim tempom u Nemačku tokom godine moglo da stigne oko 300.000 kosovskih Albanaca i prenosio izjave političara koji su tražili da se talas zaustavi. No taj „egzodus“ potrajao je tek dva meseca.

Mart: Zahuktale su se najave izgradnje Beograda na vodi, a sa njima i kritike na račun tog posla s Arapima. Čitaoce DW-a je najviše interesovao intervju sa uglednim arhitektom Dragoljubom Bakićemkoji u ime Akademije arhitekture Srbije između ostalog rekao: „Mi kažemo: polako! Ovo je previše skupoceno parče zemlje Beograda koje mora da se sačuva i na kojem sme da se gradi samo ono što zaista treba Beograđanima. To jedino može da se reši međunarodnim konkursom, svojevrsnom utakmicom ideja. Pa onda lagano, kako Srbija bude u finansijskim mogućnostima, da se to kroz godine i generacije realizuje. Ne vidimo svrhu tajnosti i brzine.“

Kule i gradovi

April: Turska se pripremala za parlamentarne izbore – koje će Erdogan kasnije ponoviti, nezadovoljan rezultatom – u atmosferi sve jače autoritarne vlasti i sve manje sloboda. Početkom aprila DW je objavio komentar urednika turskog programa Bahe Gungorakoji je bio najčitaniji članak meseca: „Onaj ko se usudi da kritikuje Erdogana, kao što je to slučaj sa nekoliko stotina novinara, u najboljem slučaju ostaje bez posla. Druge hapsi policija, završe na optuženičkoj klupi – ili u zatvoru. Kada je reč o slobodi štampe i mišljenja, Turska se u međunarodnom poređenju u međuvremenu nalazi na sramnim poslednjim mestima u krugu zemalja u kojima vladaju strašne diktature“, pisao je Gungor.

Maj: Ubedljivo najčitaniji tekst bio je kritički osvrtna način na koji su srpski mediji propratili vatreni obračun u Kumanovu, koji je odmah prozvan „terorističkim napadima“. Neki od naslova u srpskim medijima bili su: „Rat u režiji Amerike“, „Posle Makedonije prave haos i u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj“, „Kumanovo – mali korak ka Velikoj Albaniji“, „Ramuš naredio, Rama odobrio“… O tome je glavni urednik Danasa Zoran Panović rekao za DW: „Neki mediji i pojedinci u Srbiji bili bi možda najsretniji kada bi izbio Treći svetski rat. U tom smislu veoma egzaltirano i sa povišenim stepenom interesovanja doživljavaju navodnu mogućnost novog Balkanskog rata.“

Jun: Početkom leta najviše ste čitali intervju s mladom rediteljkom Milom Turajlić, s kojom smo pričali o svemu, osim o njenim filmovima. „Ako danas imaš 25 godina u Srbiji: kada si se rodio, rat je počeo; kada si imao pet godina, rat je završen; sa devet, dogodilo se bombardovanje; sa deset, bila je revolucija; sa trinaest, premijer je ubijen; sa osamnaest, Demokratska stranka je odlučila da ide u koaliciju sa istim onima protiv kojih su tvoji roditelji demonstrirali na ulicama; kada si napunio 22, na vlast je došla radikalno nacionalistička stranka u novom ruhu, i to uz blagoslov Evropske unije koja ih smatra potpuno prikladnim da proguraju strateške interese EU u regionu. (…)Umoriš se jer ne nalaziš čvrsto tle, sve je močvara“, rekla je Mila Turajlić za DW.

Godina u kojoj su srpski tabloidi (možda) stigli do dna

Jul: Ovo je bio mesec u kojem je u fokusu bilo obeležavanja 20 godina od genocida u Srebrenici, kao i napad na srpskog premijera tokom komemoracije. Ipak, nešto čitaniji tekst bila je reportaža o gastarbajterima iz Albanije. Naime, njih 600.000 radilo je u susednoj Grčkoj, ali ih je kriza u toj zemlji jako pogodila. Desetine hiljada vratile su se u svoju domovinu gde ih je sačekalo još gore stanje ekonomije.

Avgust: Projekat Južnog toka je propao još krajem prošle godine, međutim sredinom ove su se javile glasine da bi taj gasovod ipak nekako mogao da bude realizovan. Time smo se bavili u tekstu s naslovom „Zašto je Putin pomirljiv prema Bugarskoj“. U analizi urednika programa na bugarskom Aleksandra Andrejeva stoji da ruski predsednik na rečima ne zamera previše Sofiji što nije zaustavila sankcije EU jer Bugarsku vidi kao mogućeg rovca unutar Unije i NATO.

Septembar: Nije bilo teško pogoditi da će u tom mesecu najviše pažnje privući naslov „Posao u Nemačkoj za 20.000 ljudi sa Balkana!“. Radilo se o reakcijama na izjavu ministarke rada Andree Nales koja je Špigelu rekla da treba otvoriti koridor za legalni dolazak Balkanaca kako oni ne bi uvek iznova pokušavali da dobiju azil u Nemačkoj. „Ne može biti da sa zemljama poput Bosne i Hercegovine i Crne gore razgovaramo o kandidaturi za EU članstvo, dok istovremeno ljudi iz tih zemalja u Nemačku dolaze samo preko našeg zakona o azilu. To je pogrešan put i opterećuje sistem predviđen za potražioce azila“, rekla je Nalesova.

Pečat koji u svoje pasoše dobija sve više balkanskih tražilaca azila - "deportovan/a"

Oktobar: Predsednik SAD Barak Obama odlučio je sredinom oktobra da ostavi trupe u Avganistanu bar do kraja svog mandata. Ta tematika privukla je dosta pažnje jer je u tom trenutku Irak bio pred potpunim kolapsom. Da li je pametnije, pitali smo stručnjake, povući se iz Avganistana kao što je učinjeno u Iraku, ili ostati duže? Zaključak naše analize je sažet u naslovu tog najčitanijeg teksta meseca: „Rat koji se ne može dobiti“.

Novembar: Mesec su apsolutno obeležili teroristički udari u Parizu 13. novembra. Najčitaniji tekst na stranicama DW-a objavljen je dan kasnije, radilo se o pregledu komentara iz nemačke štampeo napadima. Frankfurter algemajne cajtung je recimo pisao: „Rat od kojeg beže stotine hiljada ljudi, oni su preneli u Evropu, koja se toliko uljuljkivala u sigurnosti. Bombama upisuju svoje držanje u srce evropske kulture, držanje koje je Zapadu neshvatljivo. Dubok prezir prema životu, i svom i protivničkom. Svakim ubistvom, svakim samoubilačkim napadom, oni ispisuju još jedan krvavi simbol njihovog načina mišljenja koje nipodaštava čoveka: Vi volite život, mi volimo smrt.“

Decembar: Najviše pažnje privukla je televizijska reportaža iz naše emisije Evropa u fokusu. Radi se o „najozračenijem mestu u Evropi“ o kojem se malo zna:

PošaljiteFejsbukTvitergugl+WhatsappTumblrNewsvineDigg

Trajni link http://dw.com/p/1HIOQ
Pogledaj vesti o: Sirija,   Grčka

Nastavak na Deutsche Welle...