Izvor: Deutsche Welle, 03.Dec.2014, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glasno ćutanje Ankare
Kurdski vođa Abdulah Odžalan je iz zatvora vladi Turske predložio novi plan kojim bi konačno bio okončan sukob. Iako je, obzirom na zbivanja u Siriji i Iraku, velika potreba za takvim sporazumom, ishod je neizvestan.
Prema predlogu Abdulaha Odžalana, kojeg je u turskom zatvoru na ostrvu Imrali kod Istanbula posetilo izaslanstvo Kurda, već za četiri do pet meseci bi mogao biti okončan sukob koji između Turske >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << i kurdskih pobunjenika traje već tridesetak godina. Prema tom planu se traži amnestija za borce Radničke partije Kurdistana (PKK), razgovori o reformi Ustava Turske kako bi se ojačala lokalna samouprava i konačno, predviđa potpuno razoružanje boraca PKK.
To je novi podsticaj mirovnim pregovorima Turske i Kurda koji su praktično stali nakon velikih nemira ovog oktobra kada su Kurdi protestovali zbog turske politike prema Siriji. Uprkos tome što je Odžalan u turskom zatvoru, još od 2012. ga vlast priznaje kao partnera u pregovorima i time indirektno i kao vođu Kurda. Isto tako, obe strane i dalje tvrde da žele postići mir nakon toliko decenija sukoba koji su odneli najmanje 40 hiljada ljudskih života.
Cena mira
Ipak, u ovim predlozima kurdskog vođe ima i ozbiljnih poteškoća. Temeljno pitanje na koje još nema odgovora je na koje je političke ustupke spremna vlada Turske kako bi postigla mir s Kurdima i PKK. Na zapovest Odžalana je PKK još 2013. proglasio prekid oružanog delovanja, ali proteklih sedmica je to primirje, posebno na jugoistoku Anatolije nastanjenom Kurdima, bilo i više nego krhko. Jer PKK i dalje zadržava pravo da se vrati oružanoj borbi kako bi time podstakao političko rešenje njihovih problema. Kurdski vođa upozorava da preti „izbijanje haosa“ ukoliko se ne postigne mirovni sporazum.
Ćutanje u Ankari: Erdogan i Davutoglu
Turski premijer Ahmet Davutoglu do sad nije dao ni jedan znak da li je uopšte Ankara spremna na ustupke Kurdima. Kod ustavnih promena se u načelu radi o dva problema, jedno je definisanje građana Turske – koji su još uvek nacionalno određeni – i drugi je problem pitanje lokalne samouprave, posebno u predelima gde žive nacionalne manjine.
Teško do kompromisa uoči izbora
Vejsel Ajhan, direktor politikološkog instituta IMPR u Ankari, smatra da je ova ćutnja turske vlade jedna od najvećih prepreka u mirovnom procesu: „Vlada do sad nije dala nikakav predlog“, kaže ovaj stručnjak. I to ni kad je reč o definiciji građana Turske, ni u konkretnim pitanjima lokalne samouprave poput školske nastave na drugim jezicima i drugim pitanjima. On upozorava da vreme ističe jer će se najkasnije u junu u Turskoj održati parlamentarni izbori. To je važno i za turskog premijera Davutoglua i vladajuću stranku AKP, baš kao i za kurdsku stranku HDP. A u žestini predizborne borbe teško da ima mesta i volje za postizanje kompromisa.
S njim se slaže i Tarhan Erdem iz instituta za ispitivanje javnog mnjenja Konda. U ozbiljnim mirovnim pregovorima bi ova turska vlada trebalo da pristane na značajne ustupke Kurdima, kako kada je reč o ublažavanju zakona za borbu protiv terorizma baš kao i kad je reč o ostavljanju više prostora za odluke jedinicama lokalne samouprave. Ali vladajuća AKP takvim ustupcima uoči izbora jedva može šta dobiti: bez obzira na sve, Kurdi će i dalje glasati za svoje predstavnike, a postoji mogućnost da će izgubiti naklonost i glasove birača iz redova turskih nacionalista.
