Izvor: Vesti-online.com, 11.Mar.2018, 21:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gde je Sirija tokom sedam godina rata?

Na današnji dan, pre sedam godina počele su antivladine demonstracije u Damasku, glavnom gradu Sirije. Provaljeno je u vojna i policijska skladišta oružja. Počeo je građanski rat, a zatim su se preko Sirije lomili interesi velikih sila. Od tada je poginulo više od 400.000 ljudi.

Zemlja je razorena. Obećanja o miru i kraju rata - samo su slova na papiru. Samo u poslednih 15 dana, u regionu Istočna Guta blizu Damaska, poginulo je najmanje 1.000, a ranjeno 4.800 ljudi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Na svakom kvadratnom kilometru zemlje s istorijom dužom od 5.000 godina - bili su tragovi neke civilizacije. Sirija je nazivana kolevkom civilizacije, biserom Bliskog istoka, zemljom jasmina. Tamo je nastao i Ugarit, prvi alfabet, prenosi RTS.

Nikada nisu imali mnogo, ali ono što su imali delili su sa drugim dobronamernim ljudima. Nisu govorili strane jezike, ali su čak i u najudaljenijem selu znali da kažu: "Dobro došli u Siriju".

Sve do marta 2011. godine. Tada se sve promenilo... Eksplozije, bombe, topovi, puške, avioni, razaranja, stradanja. Mnogi su sa ono malo preostalog u kesi ili s torbom na leđima krenuli. Negde... Daleko od svega što se tamo dešava.

Već sedam godina nestaju delovi Damaska, suk u Alepu. Nema ni delova Palmire, jednog od najznačajnijih i najpoznatijih svetskih arheoloških nalazišta. Uništeni su Raka, Dara, Der el Zor, Hama, Homs, Idlib, Malula...

- Od kada su počele granate da padaju, niko nije prolazio ulicom. Ako biste i videli nekoga, išao je u radnju ili zbog nečeg veoma važnog - kaže Nizar Ahmadi iz Damaska.

Sirija je imala oko 23 miliona stanovnika. Više od polovine ih je raseljeno. Oko miliona i po ih je u Turskoj, i po milion u Jordanu i Libanu. Neki su balkanskom migrantskom rutom stigli do Evrope, retki do Amerike.

Najčešće su u migrantskim centrima, čak i u svojoj zemlji.

- Poneko odlazi napolje tražeći hranu ili ode do svoje kuće. A kada počnu borbe, vazdušni udari ili bombardovanje mnogi se ne vrate - rekao je Pavel Kržljek iz Međunarodnog Crvenog krsta.

Oni koji su tamo, a ne žive u Damasku koji je jedini očuvan, suočavaju se sa strahom i razaranjima. U nekim gradovima struje nema i po 15 sati.

Nema hrane, vode, lekova.

- Slaba sam i stara. Jedem samo ječam. Naša kuća je srušena u bombardovanju. Nemamo hrane, uopšte - govori Dalal Kurdi iz Damaska.

U međuvremenu, stižu obećanja iz sveta. Održavaju se susreti u Beču, Ženevi, Sočiju, Astani. Koristi nema – dogovori, zaključci i rezolucije, ostaju samo na papiru, dok narod pati.

Ulaskom Rusije 2015. godine, situacija se malo poboljšala. Ali i dalje traju sukobi međunarodne koalicije predvođene Amerikom i državnih snaga.

Asadove snage se bore protiv pobunjenika i slobodne sirijske vojske koja je prerasla u teroriste. Zvanično, Islamska država je proterana iz Sirije.

- Želimo da ova zemlja dobije pomoć, bez obzira na to da li je reč o Istočnoj Guti, Alepu, Hami, predgrađima Latakije, Deri ili Kinejtri, cela Sirija - kaže Lui Sakur.

Već sedam godina, na licima Sirijaca nema osmeha. Nestao je kao i njihovi domovi.

Neki su se i vratili. Očekivali su ognjište, a zatekli su zgarište. Ipak, veruju da će nekad biti bolje.
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Vesti-online.com...