Izvor: Radio Slobodna Evropa, 22.Okt.2015, 07:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fjodorov: Putin želi novu “Jaltu”

Intervencijom u Siriji Rusija nastoji izdejstvuje sveobuhvatni sporazum sa Zapadom, pre svega SAD-om, nešto što bi se zvalo “nova Jalta” ili “Jalta 2”. Cilj je da se pokaže da Rusija može biti koristan partner u borbi protiv globalnog terorizma, kaže za Radio Slobodna Evropa Jurij Fjodorov, doskorašnji saradnik Chatham House iz Londona, a sada nezavisni analitičar.

“Istovremeno, intervencija u Siriji je korisna i za samog Putina jer je njegov ‘hibridni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << rat’ u Ukrajini doživeo neuspeh. Stoga mu je potreban novi adut kako bi poboljšao odnose sa Zapadom.Sa druge strane, od Zapada očekuje garancije da je prostor bivšeg Sovjetskog Saveza ruska sfera uticaja”, ističe Fjodorov.

Fjodorov: Pre svega garancije Rusiji o zaštiti njenih specijalnih interesa pa i dominacije na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. To je stari san Kremlja o obnovi neke vrste ruske imperije, naravno, u novom obliku. U tom smislu vladajuća garniture u Moskvi, uključujući i samog Putina, verovatno oseća istorisjku misiju da ostvari taj cilj.

Fjodorov: To je apsolutno tačno. Dodao bih da je jedan od ciljeva ruske intervencije u Siriji da stvori situaciji u kojoj bi mogla da “trampi” Asada sa Zapadom u zamenu za dogovor o “Jalti 2”.

Moguće je da Putin u nekom trenutku može da predoči Obami da će prekinuti podršku Asadovom režimu u zamenu za priznavanje specijalnih interesa Rusije na bivšem sovjetskom prostoru. Istovremeno, Putin nastoji da pokaže zapadnim partnerima da može pružiti Asadu takvu vojnu podršku koja mu garantuje dug ostanak na vlasti, u najmanju ruku u delu Sirije u kome žive njegovi alaviti i okolini.

Fjodorov: Naravno da ga podržava. Međutim, Putin nastoji da predoči Zapadu da može da podržava Asada što bi mu garantovalo dug opstanak na vlasti.

Istovremeno, ukoliko bi Zapad priznao Rusiji pravo na sferu uticaja na bivšem sovjetskom prostoru, ona bi Putin verovatno obusavio podršku Asadu i pristao na političko rešenje sukoba u Siriji, što bi značilo dolazak na vlast ličnosti koja bi bila prihvatljivija za Zapad. Mogući zaokret nagoveštavaju i izjave u Kremlju da se: “mi ne borimo za Asada, već za očuvanje Sirije”.

Dakle, Asad bi mogao biti iskorišćen kao moneta za potkusurivanje u veoma komplikovanom geostrateškom nadmetanju Rusije i Zapada.

Fjodorov: Ne znamo o čemu su sve razgovarali iza zatvorenih vrata. Možda mu je Putin predočio da mora da bude spreman za povlečenje sa funkcije u određenom trenutku. S druge strane, moguće je i da mu je obećao neupitnu podršku u narednih nekoliko godina.

Fjodorov: Pojedini ruski zvaničnici su u kontaktu sa svojim američkim kolegama, uključujući i šefa ruske diplomatije Lavrova i američkog državnog sekretara Kerija.

Možemo samo da nagađamo o sadržini njihovih razgovora. Međutim, moguće je da Lavrov predočava Keriju da je Moskva spremna da prihvati povlačenje Asada, a da joj se zauzvrat garantuje opstanak njene dve vojne baze u Siriji.

Fjodorov: Da, Obama ne prihvata takav dil sa Rusijom. To potvrđuje i nedavno odbijanje Vašingtona da primi rusku delegaciju na čelu sa premijerom Dmitrijem Medvedovom i razgovaraju o sukobu u Siriji.

Šta Moskva može da u tom slučaju učini? Ništa. Ona ima veoma slabe karte u rukama. Ruska avijacija gađa položaje Asadovih protivnika, ali ne znamo koliko je to efikasno bez obzira na optimistične izjave Ministarstva odbrane u Moskvi. Ja uglavnom ne verujem tim izveštajima.

Fjodorov: Ne verujem da će Rusija u skorije vreme obustaviti akcije u Siriji. Naprotiv, ona pojačava udare na Asadove protivnike.

Fjodorov: Takav rizik svakako postoji. Doduše, pre nekoliko dana predstavnici ruske i američke armije su potpisali memorandum kako da se izbegnu takvi incidenti.

Međutim, jedno je sporazum na papiru a sasvim drugo veoma komplikovana situacija na terenu tako da su sasvim mogući incidenti što bi dodatno pojačalo tenzije.

Rusija ne može izdržati trku u naoružanju sa Zapadom

Fjodorov: Ciljeve koje gađaju ruski avioni zapravo određuje sirijska armija i njene obaveštajne službe. Stoga je pitanje u kojoj meri su od strateške važnosti u borbi protiv terorista. Pre bih rekao da se radi o metama za čije je uništenje zainteresovan sirijski režim. Zbog toga ima izveštaja o stradanju civila u zonama koje kontrolišu umerene opozicione snage.

Kada je reč o krstarećim raketama lansiranim iz Kaspijskog mora na ciljeve u Siriji, reč je o modernizovanom oružju starom više od 30 godina iz sovjetskog vremena a koje je ekvivalentno američkom “tomahavku”.

Generalno govoreći, Rusija ne bi mogla da izdrži novu trku u naoružanju jer daleko zaostaje za SAD i ostalim tehnološki razvijenim zapadnim zemljama – pre svega u mikroelektronici koja je srž modernog naoružanja.

Rusija nije u stanju da razvija i proizvedi najsofisticiranije materijale koji su od presudne važnosti za moderno naoružanje. Takođe, ona zaostaje i u naučnim istraživanjima i zato ne može da se nadmeće sa Zapadom u trci u naoružanju.

Fjodorov: Zapadna politička elita i analitičari već godinama potcenjuju opasnost od Putinovog režima. Mnogi od njih tvrde da: „gospodin Putin nije idealna osoba, ali je razuman i moguće je pronaći zajednički interes sa njim a Rusija može biti konstruktivan partner Zapadu“.

Sada vidimo da su te procene pogrešne.

Putin izgubio „hibridni rat“ u Ukrajini

Fjodorov: Mislim da je Kremlj isključio u ovom trenutku mogućnost veće vojne intervencije u Ukrajini.

Međutim, on želi da pretvori teritorije u Donbasu u „tumor u telu Ukrajine“, u neku vrstu ruske tvrđave što bi destabilizovalo Ukrajinu.

Fjodorov: To zavisi od odlučnosti Kijeva kao i ključnih zemalja EU.

Fjodorov: Da, deo evropskih političara i biznismena teži obnavljanju poslovnih veza sa Rusijom. Međutim, ključni političari u EU su spremni na normalizaciju odnosa sa Moskvom ali ne pod njenim uslovima već onima na kojima se insistira u Briselu. To znači da Rusija prestane da se meša u prilike u Donbasu. Možda je moguć kompromis o budućnosti Krima, ali nisam siguran.

Fjodorov: Putin očito ima dalekosežne ambicije, ali nije ključno pitanje šta želi već šta može da ostvari. Ne mislim da Rusija ima dovoljno resursa, uključujući i vojne, da utiče na stanje na Balkanu.

Može da spletkari u Moldaviji u kojoj je teška politička situacija zbog korupcionaških skandala. Međutim, Moldavija nije tako važna zemlja da bi se preko nje moglo uticati na geostratešku situaciju u Evropi. Treba imati na umu da se između Rusije i Moldavije nalazi prostrana teritorija Ukrajine čije vlasti nisu voljne da omoguće Moskvi jačanje vojnog prisustva u Pridnjestrovlju.

Fjodorov: Da. Šta Rusija može da ponudi Crnoj Gori. Zvanična Podgorica je zainteresovana za evroatlantske integracije.

Fjodorov: Mnogi Rusi su kupili kuće i stanove u Crnoj Gori. Ali, šta sa tim! Ne mogu time da utiče na prilike u ovoj zemlji.

Fjodorov: Vlasti u Srbiji nastoje da balansiraju između Rusije i EU zbog različitih veza i interesa na obe strane.

​Međutim, ruska intervencija u Ukrajini i sada u Siriji pokazuje da je Kremlj nepredvidiv pa čak i avanturistički nastrojen.

Fjodorov: Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina građana – više od 80 odsto – podržava Putina. Nema naznaka da će ta podrška opasti.

Kada je reč o Putinovom okruženju, sama činjenica da je Rusija intervenisala u Siriji pokazuje da je uticaj umerenijih političara u Kremlju takoreći beznačajan. To znači da je Putinova politika pod uticajem čvršće struje u koju pre svega spadaju armijski krugovi i bivši čelnici službi bezbednosti.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...