Izvor: Blic, 22.Avg.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi ih tuku, Srbija pomaže
Za izbeglice iz Sirije, Srbija je prvo mesto na kojem su na putu ka zapadnoj Evropi ponovo mogli, bar malo, da se osete kao ljudi.
Nema žičanih ograda, oklopnih policajaca sa psima i praznih ledina bez ičega na kojima, pod vedrim nebom, provode dane - po suncu i kiši. Umesto toga, na granici prolaze lekarske kontrole i standardne bezbednosne provere, pa potom organizovanim prevozom dalje, ka Beogradu i severnoj granici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ka Mađarskoj.
Obični građani nesebično im donose najosnovnije potrepštine, hranu, sredstva za higijenu, odeću...
- U Makedoniji smo loše prošli. Na Srbiju nemam zamerki. U Srbiji su dobri ljudi - potvrđuje i jedan od Sirijaca u vozu koji od Preševa ide ka Subotici.
Humani odnos prema migrantima u Srbiji prepoznaju i u međunarodnoj zajednici.
- To jeste nešto što odlikuje našu zemlju i po čemu se u pozitivnom smislu razlikujemo od svih zemalja u regionu - kaže ministar rada Aleksandar Vulin.
Ali portparol UNHCR Melisa Fleming apeluje na Evropu da nađe rešenje za krizu, jer Makedonija i Srbija “ne mogu da budu ostavljene da se same nose sa tolikim brojem izbeglica”.
Pohvale Srbiji za dosadašnji tretman migranata stižu i od međunarodnih organizacije za izbeglice, ambasadora...
Ambasador SAD Majkl Kirbi kaže da su mu migranti u Preševu preneli kako se u Srbiji osećaju prijatno i dobrodošlo. Njegov nemački kolega Aksel Ditman navodi da je otvaranjem prihvatnog centra Srbija načinila veliki korak za organizovani prihvat izbeglica, dok su u britanskoj ambasadi „svesni da je važno što se građani Srbije trude da se migranti u Srbiji osećaju dobrodošlo i bezbedno“. Ističu, ipak, da je potrebna reforma sistema azila i razvoj sistema nadzora granice.
87 HILJADA ljudi je od početka 2015. izrazilo nameru da zatraži azil u Srbiji, a među njima je najviše Sirijaca, čak 57 odsto.
Da mesta za poboljšanja ima misli i Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila - od smeštanja migranata u velike hale i usmeravanja kretanja, do toga da im se izdaju lične karte tražilaca azila umesto davanja samo potvrde o nameri da traže azil.
Ima, doduše, i slučajeva pljačkanja migranata, ljudi koji im prodaju robu po mnogo višim cenama, ali su na sreću ti primeri retki.
