Izvor: Politika, 03.Jan.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramatična godina za evropske muslimane i Jevreje
Bliskoistočni problemi prelili su se na Stari kontinent, pa su dve zajednice u prošloj godini često bile međusobno suprotstavljene, ali i na udaru većinskog hrišćanskog stanovništva
Zapadna borba protiv islamista u Iraku i Siriji, izraelska invazija na Gazu i priča o mogućoj trećoj intifadi, u 2014. su podstakli antisemitska i antimuslimanska osećanja na Starom kontinentu, gde živi znatan broj pripadnika obe, često međusobno suprotstavljene populacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Obe zajednice tvrde da su pomenuti događaji bili okidač za diskriminaciju i fizičke napade na njihove članove. Pominju da iza poziva na linč stoje ekstremni desničari kojima je dobrodošlo da za sve probleme u Evropi okrive žrtveno jagnje, muslimansku imigraciju, koju i inače sumnjiče za otimanje posla „domaćima”, i Jevreje, koji su na meti u sklopu jačanja antisemitizma.
Prošle godine pažnju je privukao slučaj sina turskih imigranata u Danskoj, Alisiva Čerana, studenta Univerziteta u Kopenhagenu, koji je u metro ušao sa rancem i knjigom „SAD posle 11. septembra”. Mladić je toliko bio sumnjiv saputnicima da su ga odmah prijavili kao fundamentalistu uhvaćenog sa sumnjivim paketom i priručnikom za teroriste. Policija Kopenhagena dala se u poteru. Dok se razjasnilo da je Čeran student koji je žurio na predavanja, za njegov ugled već je bilo kasno – njegove fotografije sa poternice preplavile su internet i TV.
„Ono što se meni dogodilo pokazuje da je u porastu strah od islama. Misle da smo svi mi teroristi”, kaže Čeran.
„Vašington post” je citirao lidere muslimanskih zajednica u Evropi koji tvrde da se danas suočavaju sa stigmom poput one koja je pripadnike ove vere u SAD sustigla posle 11. septembra 2001. Javlja se strah da bi neki bradati mladić iz Londona ili zabrađena žena iz Pariza mogli da budu u dosluhu sa Islamskom državom Iraka i Levanta (Idil) i organizuju terorističke napade u srcu Evrope. Idil je već regrutovao više od 3000 evropskih muslimana da se za njegov račun bore u Siriji i Iraku. Šta će biti kada se neki od njih vrate kućama, pitanje je koje zaokuplja Evropljane. Hoće li tako radikalizovani napasti Brisel, Berlin ili Madrid?
Jedan povratnik, francuski musliman, organizovao je smrtonosni napad u Belgiji dok je policija sprečila slične akcije u Norveškoj i Britaniji. Pred Božić, u Francuskoj je u jednu policijsku stanicu upao muškarac i, uzvikujući „Alahu akbar” (Alah je veliki), nožem ranio trojicu policajaca. Zatim su dvojica islamista u odvojenim napadima namerno automobilima uletala u velike grupe ljudi i povredila 23 prolaznika. Ekstremnim desničarima nije trebalo mnogo da odmah bace ljagu na sve muslimane u Evropi.
„Islam je nasilje. Umereni muslimani nisu problem, ali čak i oni mogu da postanu ekstremni. U islamu je u redu da tučete ženu i ubijate nemuslimane”, smatra Mari Krarup, poslanica Danske narodne stranke, treće najveće partije u danskom parlamentu.
Ovakve izjave inspirisale su nasilje poput bacanja Molotovljevog koktela na jednu džamiju u Nemačkoj. Iako je francuski zakon o zabrani nošenja burke na javnim mestima godinama na snazi, tek se 2014. desilo da je sasvim prekrivena žena izbačena iz pariskog pozorišta. Ovakvi incidenti po pravilu se javljaju kada se na Starom kontinentu dogodi teroristički napad nadahnut verskim radikalizmom. Prošlog maja islamski ekstremisti ubila su dvojicu britanskih vojnika u Londonu. Muslimani su tada doživeli da im buše gube na automobilima ili na kućnim vratima ispisuju: „Vratite se kući!”
Međutim, ekstremni, uglavnom mladi, nezaposleni i buntovni muslimani koji se nikada nisu prilagodili životu na Zapadu u proteklom su periodu organizovali napade na drugu značajnu evropsku manjinu – Jevreje.
Kada je letos počela razorna izraelska ofanziva u Gazi, muslimanski huligani su u Parizu demolirali apoteku u vlasništvu Jevreja i zapalili jednu sinagogu u Nemačkoj. Mnogi Jevreji tvrde da nikada ne bi smeli da uđu u gradsku četvrt naseljenu muslimanima. Jedan Turčin iz Belgije okačio je na vratima svoje radnje obaveštenje da može da usluži pse, ali ne i Jevreje. Francuski musliman u maju ubio je troje ljudi u jevrejskom muzeju u Briselu. Nekoliko nemačkih muslimana paradiralo je u maskirnim uniformama na kojima je pisalo „šerijatska policija”.
Ipak, daleko od toga da su imigranti iz Alžira ili Maroka jedini koji nasrću na Jevreje. Jevrejske zajednice prijavljuju da je većina u evropskim zemljama postala antisemitska ili tolerantna na antisemitizam, zbog čega se evropski Jevreji iseljavaju u SAD i Kanadu. Izrael je procenio da se prošle godine u zemlju predaka vratilo 6.000 francuskih Jevreja.
Kako za „Njujork tajms” ocenjuje Džesika Fromer, koja sebe opisuje kao sekularnu Jevrejku i uposlenicu jedne nevladine organizacije u Briselu, antisemitizam postaje socijalno prihvatljiv i „niko neće pokazati da je zaprepašćen” ako pred njim izgovorite pogrde na račun njenog naroda.
Mnogi evropski Jevreji isključeni su iz političkog života. Ne mogu da podržavaju desničarske stranke koje su često antisemitske, ali ni levičarske partije, koje ne pružaju bezrezervnu podršku Izraelu i sve više računaju na glasove velike muslimanske manjine. Kada je posle izraelske ofanzive na Gazu na belgijskim ili nemačkim ulicama odjekivalo: „Ubijte Jevreje!”, osuda ovih rasističkih povika nije bila jaka kao što se očekivalo.
Dr Moris Sosnovski, lider jevrejske zajednice u Briselu, smatra da tamošnji levičari nisu digli glas protiv poziva na linč Jevreja jer mnoge partije računaju na glasove građana islamske veroispovesti.
„Socijalistička stranka je uplašena zbog glasova jer u Belgiji ima dosta muslimana”, ocenjuje Sosnovski.
Rasprostranjen je i stav da jevrejska manjina više nije ugrožena, čak i da je i privilegovana, i da je zato pravi izazov za Stari kontinent kako da se ophodi prema stanovnicima muslimanskog porekla.
Činjenica je da se mnogobrojni članovi ove zajednice nikada nisu prilagodili evropskom društvu ni njegovim liberalnim vrednostima. Žive u izolovanim četvrtima okruženi svojim sunarodnicima. Mladi muslimani, bez posla ili poznavanja jezika zemlje u kojoj žive, lak su plen ekstremista koji ih regrutuju za ratišta po Siriji i Iraku. Kako sprečiti islamski fundamentalizam, novo je pitanje za Evropu pošto već nije uspela da odgovori na staro: kako da pridošle sa Levanta i Magreba u potpunosti uključi u svoje društvo.
Jelena Stevanović
objavljeno: 03.01.2015.
