Izvor: Politika, 20.Jul.2014, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drama sirijskih izbeglica u Turskoj
Vlada u Ankari poziva Ujedinjene nacije da preduzmu efikasnije mere za rešavanje problema koji guši ceo region
U medijskoj senci haosa u Gazi i u Iraku, u Turskoj se odvija svojevrsna drama sa izbeglicama iz Sirije koje su preplavile celu zemlju sve do Istanbula i sve češće ne biraju sredstva da bi preživeli. Sa tim problemom se suočavaju i druge zemlje u regionu, pre svega Jordan i Liban.
Od početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sukoba u Siriji, koji traju više od tri godine, 900 kilometara dugu granicu između dve zemlje dosad je prešlo milion ljudi. Možda i više pošto mnogi stižu ilegalno. U početku oni su dobili utočište u prihvatnim centrima na jugoistoku Anadolije, ali kako se kriza zaoštravala, broj se povećavao, imigranti su se otrgli kontroli i sada su se razmileli širom zemlje.
Prema snimcima koje emituju lokalne TV stanice, imigranti, među kojima ima mnogo dece, zaposeli su trotoare i parkove u opštini Fatih u gradu na Bosforu. Oni tu obeduju, spavaju i preživljavaju od milostinje koju im udeli lokalno stanovništvo. Građani strahuju od izbijanja epidemija, pošto oni nemaju elementarne higijenske uslove za bitisanje.
U nekoliko mesta poslednjih dana zabeleženi su napadi lokalnog stanovništva na izbeglice, koje ne biraju sredstva da bi preživeli. Mnogi od njih rade na crno u poljoprivredi i građevinarstvu, bave se švercom, obijaju prodavnice kako bi se domogli hrane i drugih potrepština. Posla već ima i za policiju.
Gradonačelnik Istanbula Husein Mutlu kaže da se razmatraju mere kako da se reši ovaj problem koji već guši megalopolis. U gradu trenutno boravi više od 60.000 Sirijaca, koji će biti, kako se najavljuje, vraćeni na istok zemlje kako bi tamo bili pod kakvom-takvom kontrolom.
Na udaru izbeglica su se našli i drugi gradovi, pre svega Izmir, Gazijantep, Adana, Šinlijufra, Kahramanmaraš.
„Vlada mora što pre da preispita politiku ’raširenih ruku’ prema sirijskim izbeglicama. To pitanja treba rešavati sa međunarodnom zajednicom, pre svega Ujedinjenim nacijama. U protivnom se ne mogu isključiti ni sukobi na sektaškoj i etničkoj osnovi”, upozoravaju u humanitarnim organizacijama koje čine sve što je u njihovoj moći da pomognu beskućnicima.
U Ankari su na mukama pošto u početku niko nije očekivao ovakvu poplavu izbeglica. Kada je u martu 2011. godine „arapsko proleće” zahvatilo i Siriju, turska vlada je bezrezervno podržala opoziciju pošto se pogrešno procenilo da će predsednik Bašar el Asad ubrzo doživeti sudbinu Hosnija Mubaraka i Muamera el Gadafija.
Pošto se kraj krize u Siriji zasad ne nazire na vidiku, u Ankari iznova prozivaju međunarodnu zajednicu, to jest UN, tražeći da konačno preduzme efikasne mere kako bi se breme izbegličkog cunamija ravnomerno rasporedio. Pogotovo što se sa sličnim problemima nose i druge susedne zemlje, pre svega Jordan i Liban, u kojima takođe već ne znaju šta da rade sa beguncima iz Sirije.
„Za krizu sa izbeglicama iz Sirije su krive Ujedinjene nacije”, tvrde u Ankari, koja se od početka zalaže da se u pograničnom području susedne zemlje stvori zona u kojoj bi se doturala međunarodna humanitarna pomoć onima koji napuste svoje domove.
Tursku je dosad izbeglička kriza koštala tri milijarde dolara, dok je međunarodna zajednica obezbedila svega 250 miliona za pomoć onima koji su zbog oružanih sukoba bili prisiljeni da napuste svoje domove.
Vojislav Lalić
objavljeno: 20/07/2014
.jpg)
