Izvor: Vesti-online.com, 18.Jul.2014, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đorđev kamen jači od blokade

Srpski akademski vajar Đorđe Čpajak jedan je od retkih domaćih umetnika čije se skulpture nalaze širom sveta, počev od Kine, Japana, Sirije, Saudijskih Emirata, Turske, Danske, Francuske, Nemačke, Španije, Engleske, pa sve do Meksika.

Srpski akademski vajar Đorđe Čpajak (magistar vajarstva i član ULUS-a) jedan je od retkih domaćih umetnika čije se skulpture nalaze širom sveta

 

Veoma aktivan, angažovan i tražen u celom svetu, magistar >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << vajarstva i član ULUS-a, Đorđe Čpajak dobitnik je brojnih nagrada i priznanja i čini se poznatiji i priznatiji u inostranstvu nego u svojoj zemlji. Nedavno je imao veoma uspešnu izložbu u Grčkoj i skoro svi njegovi radovi (oko 40) su prodati.

 

- Zaista sam zadovoljan! - kaže on.

 

- Bilo je mnogo rada i trke oko carina, transporta, ali dobro je prošlo. Izložbu su posetili i predstavnici naše ambasade u Grčkoj čiji sam bio gost, dobio sam različite pozive za izlaganja. Vratio sam se nakratko u Srbiju, a onda se opet otišao u Grčku jer radim velike radove po narudžbini.

 

Na opasku da postoji sličnost između njega i poznate umetnice Marine Abramović, koja je svojevremeno rekla da ju je ceo svet priznao osim rodnog Beograda, Čpajak kaže da razmišlja slično kao ona.

 

- Ima tu i mojih propusta jer se nisam dovoljno uporno "nabacivao" srpskoj kulturnoj sceni, niti sam se mnogo eksponirao u medijima. Doduše, za to nisam ni imao mnogo vremena jer sam stalno bio angažovan - izvodio sam u proseku godišnje po pet do šest velikih skulptura po svetu i učestvovao na velikim međunarodnim konkursima, dobijao nagrade.

 

 

Te nagrade smatram i svojim najvećim uspehom, jer sam pobeđivao u konkurenciji često između 600-700 autora iz sveta, čak u vreme velike političke blokode Srbiji. Naravno, srpska kulturna scena nije imala mnogo interesovanja za mene, pa su me čak par puta odbijali na konkursima za samostalne izložbe - recimo moja matična kuća - ULUS!

Izlagao i radio u više od 50 zemalja

Poreklom iz Prijepolja, već u 15. godini, kao dečak otišao je u Split u školu za Odgoj u umetnosti i kulturi, odsek Izrada skulpture u kamenu. Kasnije je upisao Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu i posle završenih postdiplomskih studija njegov životni put je išao iz i preko Italije - u preko 50 zemalja gde je izvodio radove. Dve godine, od 1992. do 1994, sarađivao je sa Konstfact akademijom iz Stokholma gde je bio predavač skulptura u kamenu, a pre šest godina je takođe bio, u sklopu internacionalne razmene, gost predavač na Univerzitetu u Tokiju.

Nisam čak ni atelje dobio na korišćenje od naših vlasti, niti bilo šta drugo. Nažalost, kod nas se angažman više dobija po poznanstvima, nego po realnom kapacitetu umetnika - kaže on i priseća se da je poslednju samostalnu izložbu imao pre četiri godina kod Branke Pavić, udovice Milorada Pavića, u njenoj galeriji Feniks na Kalemegdanu.

 

- Nikako nisam mogao da organizujem termin zbog stalnih putovanja i samo zahvaljujući njenoj upornosti da me ugosti u Feniksu i da me čeka dve godine napravljena je izložba. Nažalost, prošle godine je preminula, a bila je veliki stručnjak Narodnog muzeja i veliki čovek.

Govoreći o tome kako teče stvaranje jedne umetničke skulpture, ovaj istaknuti vajar kaže da njegov proces rada traje od 10 do 20 dana, zavisno koliko je model komplikovan.

 

- Velike monumente, koje uglavnom radim na simpozijumima, završavam u roku od 30 dana, često mnogo kraće, to zavisi od broja asistenata. U Indiji sam, recimo, imao četiri-pet asistenata na raspolaganju, dok u Kini često praktikuju da samo otkupe autorsko pravo, njihovi radnici izvode rad, dok ja samo nadgledam.

Đorđe živi u Beogradu sa suprugom Biljanom i sinovima Georgijem i Maksimom, a da se radi o talentovanoj porodici govori podatak da je Đorđev brat Goran Čpajak takođe uspešan vajar, živi u Beogradu i predavač je na Akademiji primenjenih umetnosti.

Kaže da mu prija to što ga zovu srpskim Mikelanđelom, ali da je danas sve drugačije i da je ovo doba u kome se koriste električne mašine za obradu kamena.

Na pitanje da li je izlagao u Americi, on kaže da nije, ali da bi voleo.

- Izlagao bih tamo ako bi me pozvali. Od celog američkog kontineta, bio sam samo u Meksiku i Brazilu, a Ameriku najmanje poznajem, iako sam u Italiji živeo i družio se sa mnogo američkih vajara. Prepuštam budućnosti da sama odredi moj dalji umetnički put. Kao svaki pravi umetnik, retko kad planiram u životu! - kaže on i dodaje da se posle Grčke već sprema za Kinu gde je prošao na finalnom žiriranju za monument u gradu Vuhu, na šta je veoma ponosan, i u grad Nanjing, gde se izvodi njegov veliki rad za koji je dobio nagradu u februaru ove godine.

 

Golubovi

Čpajak je veliki ljubitelj golubova. On kaže da su mu golubovi strast iz detinjstva. - Gajio sam ih svuda, čak i na 16. spratu, gde sam nekad živeo, i u Italiji, i sad sam srećan jer ih imam mnogo u mom atelju - na imanju pored Beograda. Konačno imam prave uslove za njihov uzgoj. Oni su mi pored biciklizma bili prva velika strast još kao dečaku. Na moje iznenađenje i sreću , galerista kod koga radim u Grčkoj takođe je strasni golubar! Životni putevi me stalno navode na njih! - kaže on.

  Izložbe i nagrade

Đorđe Čpajak učestvovao je na sedam samostalnih i oko 100 grupnih izložbi. Kao predstavnik Srbije, radio je na mnogim međunarodnim projektima. Od 1989. pa do danas izveo je preko 50 monumentalnih skulptura u gradovima širom sveta. Radovi su mu publikovani u raznim jugoslovenskim, francuskim i italijanskim, švedskim, japanskim, kineskim i korejskim časopisima. Italijanski kritičar Lodovic Gieruta uvrstio ga je u dva izdanja knjige 'Versilija i umetnost'.

  Skulptura kneza Lazara za Gnjilane

Uradio je skulpturu kneza Lazara za Gnjilane 1996. godine.

- Te godine bio sam, nažalost, poslednji put u Gnjilanima, na Kosovu, kao gost grada za koji sam uradio skulpturu. Šta se tamo posle izdešavalo dobro je poznato. To mi je bio i poslednji boravak na Kosovu. Inače, na ovu skulpturu sam mnogo ponosan, iako je ona ostala nerealizovani projekat. Možda dijaspora o tome ima neku ideju.

 
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Vesti-online.com...