Izvor: RTS, 28.Maj.2015, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca azilanti bez podrške u Srbiji
Od početka godine, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, oko 13.150 ljudi zatražilo je azil. Među njima je, prema zvaničnoj evidenciji, i tri hiljade dece. Trećina je u Srbiju stigla bez roditelja ili staratelja, a na putu od Azije i Afrike, često su bila žrtve nasilja i zlostavljanja.
Azilanti dolaze iz Sirije, Avganistana, Somalije, Eritreje. Putuju i po nekoliko meseci. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Najveći deo puta prelaze peške. Sve češće viđamo ih u gradskim sredinama. U Beogradu se mogu sresti u blizini autobuske stanice.
Nisu bili raspoloženi za priču pred kamerom. Husein je iz Avganistana, a cilj mu je Evropa. Krenuo je na put s mlađim bratom. Nažalost, on nije stigao do Srbije.
Istraživanje pokazuje da je skoro svako dete preživelo neku traumu u domovini - gledali su kako im ubijaju roditelje ili rođake, bili su zlostavljani, silovani... Bežeći od takvog života, ponovo preživljavaju nasilje.
Psiholog Jasna Stojanović navodi primer devojčice koja je putovala sama bez pratnje i koja je bila napastvovana od strane krijumčara koji je zahtevao od nje da plati put tako što bi je kasnije u ciljanoj zemlji podvodio.
"Ona je uspela da se izvuče, da se otrgne i da prijavi to policiji, ali to je zaista više izuzetak nego pravilo", kaže Stojanovićeva.
Srbija je za njih uglavnom samo zemlja tranzita. Deca migranti, kažu u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila, u Srbiji imaju isti tretman kao i odrasli, zbog čega ne dobiju uvek pomoć i podršku kakva im je potrebna.
Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović postavlja pitanje kako je moguće da dete koje je tražilac azila, bez pratnje roditelja, dođe u neki centar i već za tri dana ode iz njega.
"Iza toga postoji jedna infrastruktura koja mora da se razbije. Koliko Srbija tu može da stane na put migracije, da stane na put krijumčarenju ljudima, veliko je pitanje, ali mora nešto da preduzme", poručuje Đurović.
Pedagog Gordana Vukašin ukazuje da se ne reaguje na vreme i da deca tražioci azila već napuste Srbiju dok se pokrene bilo kakva vrsta reakcije.
Zbog svega što su preživeli oni ne veruju nikome, gube samopouzdanje, a posledice po zdravlje i psihu su trajne.
Jasna Stojanović ocenjuje da je, sa decom koja prolaze kroz tako teška iskustva i sa takvim traumama, ipak najbolje ne insistirati i ne "kopati po traumi", ukoliko se ne zna koliko će se deca zadržati.
"Onda će ostati otvorena, a krenuće dalje na put", ukazuje Stojanovićeva.
Deca azilanti imaju između sedam i osamnaest godina i u Srbiji ostaju najčešće petnaestak dana. Koliko njih prođe kroz našu zemlju, a da ne zatraži azil, ne zna se.
Pogledaj vesti o: Sirija
