Izvor: Vostok.rs, 05.Jan.2014, 12:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost Azije: Burna, ali u celini povoljna
05.01.2014. -
Analitičari prognoziraju velike promene u Aziji 2014. godine. SAD gube svoje bezuslovno vođstvo u regionu postajući „prve među jednakima“. Direktnu posledicu izvođenja snaga koalicije iz Avganistana predstavljaće opasnost od izbijanja lokalnih oružanih konflikata. Pacifički obruč i Jugoistočna Azija postaju veliki centar svetske poslovne aktivnosti.
Protekla godina umalo nije postala tačka za odbrojavanje novih velikih borbenih dejstava u Bliskoistočnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << regionu. Siguran diplomatski manevar Rusije s uništavanjem hemijskog oružja u Siriji izmakao je ideološku osnovu pristalicama vojnog upada u ovu zemlju. Odmereni koraci novog rukovodstva Irana doveli su do smanjenja napetosti i u međusobnim odnosima između Teherana i Zapada. Ipak, situacija u Aziji ostaje krajnje eksplozivna. I centri ovakve nestabilnosti se ne nalaze samo na Bliskom istoku ističe stručnjak-orijentalista Instituta za strateške ocene Sergej Demidenko:
- Bezuslovno, Azija se nalazi na pragu ozbiljnih promena. Složena situacija nastaje u Avganistanu, a imajući u vidu odlazak američke vojske iz njega mislim da će se situacija još više iskopmplikovati. Zemlja će se verovatno ponovo naći na ivici građanskog rata, a ceo region očekuje zaoštravanje političke situacije. Vrlo je složena situacija i u Iraku koji takođe nastavlja da balansira na ivici građanskog rata. Još uvek je na dnevnom redu pitanje moguće podele ove države na tri sastavna dela – kurdski, šiitski i sunitski. Libija je prestala da postoji kao država. Vrlo je teška situacija u Siriji... To je ključna tačka, to je centar čvora celog bliskoistočnog regiona. Izgleda da je složena i politička i ekonomska budućnost Egipta – vrlo je teško ponuditi društveno-ekonomski model državi s tako velikim brojem stanovnika i neznatnim ekonomskim potencijalom.
Politička situacija u regionu se veoma promenila u toku poslednje godine. Na Istoku su se pojavile nove snage. I sad su SAD koje su donedavno bile bezuslovni lider u geopolitičkim igrama na azijskom frontu prinuđene da deluju uzimajući u obzir nove realije. U poslednje vreme su mnoge zemlje Persijskog zaliva i Turska stekle određenu finansijsko-ekonomsku samostalnost, njihove elite su se čvrsto srasle sa zapadnom finansijskom elitom. Dakle, promenilo se ponašanje ovih država na spoljašnjoj sceni: dok su ranije menjale svoju politiku na prvi mig Vašingtona sad Amerikanci moraju da odigraju složene kombinacije kako bi ubedili svoje partnere da prate kurs koji izabere Bela kuća. Međutim, to ne znači da su SAD izgubile svoj uticaj u Aziji, smatra stručnjak Centra za međunarodnu bezbednost (IMEMO RAN) Pjotr Topičkanov:
- Čini mi se da u poređenju s 2013. godinom SAD neće izgubiti svoj uticaj. Njihova strategija za 2014. godinu označava pomeranje akcenta na Aziju – i u ekonomskoj i u vojnoj oblasti. Ovo se tiče i lociranja grupa nosača aviona i razvoja vojnih odnosa s azijskim zemljama. SAD planiraju da učine sve to i očigledno je da se nikuda ne spremaju da odu. SAD će ostati jedan od ključnih faktora u politici, trgovini i bezbednosti azijskih zemalja.
Interesi Sjedinjenih Država se sa Bliskog istoka sve više pomeraju u Pacifički obruč. A Rusija, naprotiv, sve aktivnije učestvuje u poslovima glavne „naftne žitnice“ planete. Tim pre što je stanje u Centralnoj Aziji – večitoj „mekoj ravnici“ ispod Moskve – zasad relativno stabilno. A i treći globalni igrač – Kina, čini se, nema ništa protiv toga da igra ulogu „slona u staklenoj radnji“ koju je na Bliskom istoku dugo vremena igrao Vašintgon. Pošto su SAD zauzete takozvanom škriljčanom revolucijom u svojoj kući, više ne osećaju akutnu potrebu za problematičnim partnerima tipa Saudovske Arabije i Katara. A oni, sa svoje strane, počinju da traže garanciju za bezbednost u prestonicama drugih država.
Najmanje predvidljivi regionalni igrač – KNDR – se u znatnoj meri nalazi pod kontrolom „starijeg brata“ – Kine. Tako da zasad ne treba očekivati ozbiljno zaoštravanje situacije. Peking će bez žurbe jačati ekonomski i vojni potencijal radi obezbeđenja vodeće pozicije u Pacifičkom obruču. A Sjedinjene Države u saradnji s njegovim protivnicima pokušaće da uspore ovaj proces. Rusija, po mišljenju analitičara, treba da vodi elastičniju politiku. S jedne strane, po većini geopolitičkih pitanja Peking nastupa kao saveznik Moskve. S druge strane, preterano jačanje pozicija Kine u Pacifičkom obruču hipotetički može da predstavlja opasnost po Daleki istok Rusije.
U celini, po mišljenju niza politikologa, danas se odvija prvo veliko prekrajanje karte Azije od vremena raspada SSSR. U ovim uslovima SAD će sve teže i teže moći da prikupljaju poene, u šta se svet uverio na primeru najnovijih diplomatskih borbi Amerikanaca u Siriji, Iranu i Avganistanu.
Igor Silecki,
Izvor: Glas Rusije, foto: SXC.hu
