Izvor: Vesti-online.com, 02.Mar.2016, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanci šenlučili u Siriji
Kraljevsko Ratno vazduhoplovstvo obelodanilo je ovih dana podatak da su britanski piloti za dva meseca izvršili ukupno 600 borbenih letova u Siriji (od 2. decembra 2015. do 29. januara ove godine). Od tolike sile bombi i raketa, uspeli su da pogode i izbace iz stroja svega sedam (7) boraca ID, odnosno Islamske države.
Na džihadiste su leteli opremljeni najsavremenijim ratnim sredstvima, čak i sa raketama vazduh-zemlja tipa Brimstone (iz arsenala modela Hellfire) koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << su navođene radarom i laserom, a svaka od njih košta 100.000 funti.
I ništa, posvedočili su i neki nemački autori koji su na svojim blogovima prenosili ovu priču iz britanskih izvora.
Teroristi su se od pomenute raketne kiše sakrili negde u pesku ili nisu bili na mestima gde su ih britanski letači tražili i izazivali na dvoboj.
Portparol Ministarstva odbrane u Londonu ovu ratnu priču je objasnio na svoj način:
"Mi igramo odlučujuću ulogu u kampanji koja traži vreme i strpljenje. Sa odgovarajućim oružjem za svaki scenario, lovci Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva su napali DAEŠ (arapsko ime za Islamsku državu) gotovo 600 puta", a ovome je pomenuti zvaničnik dodao i tipično britansku, nadmenu opasku da su tim gađanjem "teško oštetili infrastrukturu terorista".
Sedam nastradalih boraca ID su verovatno čuvali tu infrastrukturu. Zna se i kako su pali u toj neravnopravnoj borbi sa protivnikom koji je u nebesima: dvojica su pogođena laserski navođenom raketom Pavenjadž (koja košta oko 20.000 dolara), a ostale je pobila znatno skuplja investicija britanske vojske - Hellfire raketa od 70.000 dolara.
Promućurno objašnjenje iz pomenutog Ministarstva je posle svega ponuđeno novinarima, upakovano u lakonsku rečenicu da se oni "nisu borili protiv terorista, nego protiv njihove džihad - infrastrukture".
Međutim, na početku bombardovanja u Siriji, britanski premijer Dejvid Kameron je obećavao da će njegovi momci izvoditi "precizne napade" i to kao "akt samoodbrane" od već pomenutog Daeša (ID). List "Dejli miror" je u decembru prošle godine preneo reči šefa vlade da su pripadnici ID "silovatelji žena, muslimanske ubice i srednjovekovna čudovišta".
Na sve ovo, naravno, reagovali su svojim komentarima Nemci koji prate analitičke portale i blogove svojih zemljaka.
"Pitam se kako smo mi mogli da izgubimo Drugi svetski rat od neprijatelja koji ima ovakvu preciznost pogodaka", naveo je jedan od njih.
Jedan od komentatora koji je očito bolje upoznat sa današnjom taktikom ratovanja izneo je uverljivu tezu kako je rat danas posao, pa se ne radi o tome da se taj rat dobije, već da se (što duže) vodi. Zato i nije problem političarima i vojskovođama da potroše uludo preskupe bombe promašujući ciljeve na zemlji, jer se odmah proizvode nove i to pokreće vojnu industriju.
Zaključak je više nego logičan: U pravom ratu na život i smrt, svaki komandant bi zbog ovakve strategije bio postavljen uza zid i streljan.
Potom isti autor dodaje i biznis - objašnjenje: Vojna industrija je danas grana sa najvećom stopom rasta. Rok trajanja jedne rakete (ukoliko stoji u magacinu) je oko 20 godina, dakle valja je ispaliti ranije, makar i na senku u pustinji. To je taktika trgovaca u celom svetu - letnja rasprodaja zimske odeće.
Nastavak na Vesti-online.com...
