Izvor: Politika, 20.Okt.2014, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za nezavisni Kurdistan
Prvi razgovori zvaničnika SAD sa sirijskim Kurdima. – Nemci ne isključuju mogućnost da počnu da naoružavaju borce PKK
Munjeviti uspeh sunitske ekstremističke organizacije Islamska država u osvajanju velikih prostranstva Iraka i Sirije sredinom ove godine naprasno je zabrinuo ceo svet i nateralo ga na akciju. Iako trenutno snose najveće žrtve u borbama sa džihadistama, Kurdi na Bliskom istoku po prvi put, čini se, imaju veću šansu da ostvare svoj davnašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << san o nezavisnom Kurdistanu. Narod od 40 miliona duša koje žive u Turskoj, Siriji, Iraku i Iranu, po prvi put dobija otvorenu podršku Zapada. Po prvi put američke diplomate, ne samo što posećuju vođe regionalne vlade iračkog Kurdistana, već se sastaju i sa predstavnicima kurdske Partija demokratske unije, koja važi za sirijski ogranak Odžalanove Radničke partije Kurdistana (PKK), koju su SAD i EU proglasile terorističkom organizacijom. Obe partije teže stvaranju nezavisnog Kurdistana, a u ovom trenutku postale su prihvatljive Zapadu jer ne žale živote u borbi protiv džihadista. Njihova borba pak nije umilostivila Tursku koja ne želi da ih brani od džihadista, čak po cenu da dođe do velikog masakra na njenoj granici.
+ + + +
Ofanziva ekstremista organizacije Islamska država (ID) minulih meseci je na terenu praktično rasparčala Irak i Siriju, učinivši davnašnji san Kurda o osnivanju sopstvene države lakše ostvarivim. Podela Iraka na sunitsku, šiitsku i kurdsku teritoriji danas je realnost na terenu, budući da autonomni kurdski region, s vladom koja ima sedište u gradu Erbil, sve jasnije ne želi da se pokori zvaničnom Bagdadu pa čak i po cenu da im šiitski dobrovoljci ne pomognu u borbama protiv džihadista.
Kada je američki državni sekretar Džon Keri sredinom juna posetio irački Kurdistan domaćini su mu ukazali na „novu realnost u novoj državi”, a pojedini analitičari su se prisetili da je aktuelni potpredsednik SAD Džozef Bajden 2006. godine, dok je još bio senator, promovisao ideju o podeli Iraka na tri dela, pozivajući se na primer raspada Jugoslavije i Dejtonski mirovni sporazum. To, međutim, nije zvanična politika Vašingtona, ali žestoke borbe kurdskih snaga bezbednosti, poznate kao Pešmerga („oni koji se suočavaju sa smrću”), sa ekstremistima ID-a utiču na administraciju Baraka Obame da preuzimaju znatno pomirljiviji stav prema Kurdima. Čak i prema njihovim organizacijama koje su, zbog oružanih napada s ciljem da stvore Kurdistan, na američkim i evropskim listama terorističkih organizacija.
Tako su se pre nekoliko dana zvaničnici američkog Stejt departmenta sastali u Parizu, prvi put direktno, s predstavnicima kurdske stranke iz Sirije, angažovane u borbi protiv ID. U razgovorima sa američkim diplomatama, pripadnici Partije demokratske unije dali su SAD koordinate pozicija ID-a. I to možda ne bi bilo čudno da ta gerilska stranka nije zapravo sirijski ogranak Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je decenijama izvodila gerilske napade u Turskoj tako da je u EU, Turskoj i SAD na listi terorističkih organizacija.
Pomirljiviji stav prema Kurdima, osim SAD, preuzima i Nemačka pa se po prvi put dešava da jedan zvaničnik vladajuće koalicije – šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Volker Kauder – kaže da je otvorena mogućnost naoružavanja PKK u sklopu napora da se pobede džihadisti. Nemačka već uveliko šalje naoružanje Kurdima u severnom Iraku ali je nemačka kancelarka Angela Merkel ranije isključivala mogućnost naoružavanja PKK.
Spremnost na saradnju sa PKK uzrokovana je pre svega dramatičnom situacijom u sirijskom gradu Kobane, na granici sa Turskom, u kojem pretežno žive Kurdi i koji su minulih nedelja na žestokom udarom vatre džihadista. Budući da stanovništvo u Kobaneu nema dovoljno oružja, a da susedna Turska ne želi da im vojno pomogne, zapadna štampa je već počela da piše kako bi taj grad mogao da bude „nova Srebrenica”.
Međunarodni pritisak, pak, nije promenio stav Ankare, koja je taktički prihvatila zahtev SAD i NATO da turske vojne baze budu iskorišćene za borbu protiv džihadista, ali ne želi da pomogne Kurdima jer ih smatra svojim protivnicima, baš kao i sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji je prećutno dao autonomiju Kurdima u Siriji. Cilj Turske je da se, posle Asadovog pada, u Damasku uspostavi sunitska vlast koja će zauzdati ambicije Kurda.
Zbog toga ne čudi što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao da su Kurdi u Siriji i ID „isto zlo”. Ne čudi i što je turska avijacija prošle nedelje gađala položaje PKK na jugoistoku Turske, kršeći prekid vatre dogovoren u okviru mirovnog sporazuma postignutog pre dve godine. Strah Turske od Kurdistana je veći od straha od džihadista tako da, kratkoročno gledano, za strategijske turske interese islamisti sada u Kobaneu obavljaju „prljavi posao”.
-------------------------------------------------------------
Sukobljeni interesi
Na teritoriji na kojoj Kurdi žele da formiraju Kurdistan – delovi Turske, Sirije, Iraka i Irana – sukobljavaju se interesi nekoliko strana. Tu su Kurdi, potom džihadisti koji tu žele kalifat, potom Turska koja na toj teritoriji želi da uspostavi sferu uticaja, baš kao i Iran koji želi da ojača šiite od Iraka preko Sirije do Libana. Jak interes imaju i arapske kraljevine iz Zaliva, koje svoj uticaj ostvaruju kroz obilnu finansijsku i vojnu pomoć različitim grupama, ali i deo sunitskog i ceo šiitski prosto Iraka nastoji da održi državu u celini.
Kurdistan
Kurde, kojih ima oko 25 miliona, često opisuju kao najveću etničku grupu na svetu koja nema svoju državu.
Nenad Radičević
objavljeno: 20.10.2014.
Pogledaj vesti o: Sirija
