Izvor: Politika, 05.Avg.2012, 17:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bitka za grad Alep odlučuje rat u Siriji

Za vlast Bašara al Asada sudbina Alepa je psihološko-propagandno pitanje, ako padne u ruke pobunjenika, pada i režim u Damasku

Od našeg specijalnog izveštača

Damask – Sirijski grad Alep u blizini granice s Turskom postao je proteklih dana poprište najvećih sukoba vladinih i pobunjeničkih snaga. U Alepu je opozicija pretprošle noći napala tri stanice policije i zgradu državne televizije. U jednoj stanici policije opozicionari su ubili tridesetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policajaca, dok su se ostale dve policijske stanice predale. Vojska predsednika Bašara al Asada je izvršila kontranapad i oslobodila zgradu televizije.

Međunarodni aerodrom u Alepu je otvoren i pod kontrolom je vladinih snaga. Vazdušni saobraćaj između Damaska i Alepa redovno se održava letovima sirijske nacionalne kompanije.

Grad Alep je vrlo važan za obe zaraćene strane. Za vladu u Damasku to je i psihološko-propagandno pitanje, ako u ruke pobunjenika padne taj grad, pada i režim u Damasku. Jer, Alep se nalazi na severozapadu Sirije, blizu granice s Turskom, vrlo je jak industrijsko-trgovački centar i ako ga pobunjenici skroz osvoje imaće kompaktnu teritoriju pod svojom kontrolom oslonjenu na Tursku, s kojom je Sirija sada, zapravo, u neobjavljenom ratu, a odakle vojna pomoć pobunjenicima stiže potpuno slobodno.

S druge strane, Saudijska Arabija i Katar ulažu u pobunjenike enormne svote dolara, a u arapskom svetu na kraju pobeđuje uvek onaj ko ima više para.

Zapravo, ključ svakog rata leži u finansijama, a kap nafte uvek je bila skuplja od kapi krvi. S moje terase u kvartu Meze imam divan pogled na predsedničku palatu na vrhu povećeg brda iznad Damaska. Palata kao „orlovo gnezdo”, potpuno nepristupačan teren. U podnožju nigde nekih kuća ili kasarni.

A pre 15 dana svetski mediji javljali su kako gore kasarne neposredno uz predsedničku palatu. Ili su to snage režima odmah očistile ostatke zapaljenih kasarni i posadile palme. Od 20 metara visine.

Promene koje ovde podstiče svetsko medijsko ludilo ne treba više ni dokazivati. Virtuelno se nadmeće s dokazivim. Vitezovi medija pišu istoriju koja će najmanje nauditi svetskom korporativnom sistemu, prave se izveštaji o ukupnom broju poginulih pod plaštom i u zavisnosti od ideoloških tabora i manipulacija javnog mnjenja.

Uz sve nedaće koje svakom stranom novinaru na terenu donosi rat u Siriji, treba još preživeti i poplavu opštih mesta. A najopštije mesto ovog rata jeste da se borbe odvijaju svuda i stalno. Odnosno, najednom pucnjava postaje neprekidna, granate svuda padaju, kolone izbeglica beže kud stignu, kamioni formiraju nepregledne kolone, a helikopteri baletske predstave. Samo u nekim zapadnim medijima.

Istina, delu stanovništva u Siriji verovatno nedostaje i egzistencijalni minimum, dok su svi svesni značaja poverljivih podataka. Možda medijima koji sada prodaju rat u Siriji kao završni čin arapskog proleća stvari izgledaju crno-bele. Ali one ovde ipak nisu takve.

Juče ujutru me u kvartu Meze u Damasku probudila sporadična pucnjava, posle je s brda iznad grada odjeknulo nekoliko artiljerijskih plotuna većeg kalibra. Posle sam u gradu u taksiju, a taksiji su većinom naši „jugići”, upao u vojnu blokadu jednog kvarta. Iz nekoliko kuća naoružana opozicija otvorila je vatru na prolaznike. Vojska je odmah blokirala ceo kvart. Puškaranje.

Stotinak metara dalje, sve radnje su otvorene, vrući hleb i meso obešeno u velikim staklenim frižiderima na ulici. Sunce pakleno prži, plus 45 stepeni, ali nema vlage, pa se nekako podnosi.

Menjačnice uredno rade, za 200 dolara dobijete 13.800 sirijskih lira. Suk radi, ali turista više nema. Komunalci redovno čiste ulice, ovde kažu da većina njih radi za tajne službe Asadovog režima, koji ima obaveštajnu zajednicu sa 17 javnih i tajnih službi. Plus komunalci.

Pre desetak dana opozicija je u kvartu Tademun, gde je i ruska ambasada, zapucala iz kuća. Vojska je odmah dojurila. Puškaranje. Opozicionari koji su zapucali odmah su likvidirani. Tako izgleda rat u Damasku.

Političkog rešenja, čini se, ovde nema i neće ga ni biti. Samo kraj jednih ili drugih. Zato nesreća civilnog stanovništva u Siriji i nema svoje lice iako u zapadnim medijima emocije caruju. Treba doći ovde i videti svu apatiju sirijskog naroda.

Miroslav Lazanski

objavljeno: 05.08.2012.

Nastavak na Politika...