Izvor: Politika, 01.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski đaci iz Sirije
Diplome Medicinskog fakulteta dobilo je tridesetak lekara iz Sirije. – Školovanje u Srbiji kao porodična tradicija
Od našeg specijalnog izveštača
Damask, Alepo, oktobra – Pre samo pet godina završio je beogradski Farmaceutski fakultet, a danas je jedan od najvećih proizvođača lekova na Bliskom istoku. Vasim Garman ima 31 godinu i vlasnik je dve fabrike lekova u Siriji, a trenutno gradi jošjednu u Saudijskoj Arabiji. Vasim živi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Alepu, drugom po veličini gradu u Siriji (najveći je Damask sa sedam miliona stanovnika, dok Alepo ima oko 1,5 miliona žitelja)i jedan je od mnogobrojnih „beogradskih đaka”, koji su nakon studija u glavnom gradu Srbije karijeru nastavili u otadžbini.
Iako pripadaju sloju bogatijih Sirijaca (prvu fabriku lekova je još 1958. godine otvorio Vasimov deda), i sebi su mogli da priušte školovanje i na nekom od prestižnih fakulteta u svetu, mnogi članovi ove porodice su studije završili u Beogradu jerje to njihova porodična tradicija kao što je to slučaj i sa većinom drugih koji su škole završili u Srbiji. Vasimov stric takođe je diplomirao u Beogradu na Stomatološkom fakultetu, oženio se Svetlanom i trajno nastanio u Srbiji.I Vasimov brat nastavio je porodičnim stopama i pri kraju je sa studijama na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Vasim kaže da se nijednog trenutak nije dvoumio gde će na studije. Zahvaljujući, kako kaže, pre svega strininim roditeljima, brzo se uklopio u novu sredinu.
„Kada sam 1996. godine došao u Beograd imao sam 19 godina i podrška koju su mi pružili strinini roditelji bila je neprocenjiva. Iako vaš jezik važi za teži ja sam ga za godinu dana savladao. Za mene je bio jednostavniji od engleskog. Brzo sam stekao mnogo prijatelja jer su vaši ljudi veoma gostoljubivi. Beograd mi je ostao u srcu jer sam u njemu odrastao i sazreo kao ličnost”, priča Vasim i dodaje da Beograd doživljava kao svoju drugu kuću.
Njegov prijatelj Abdulah Šanta u glavnom gradu Srbije proveo je, kako kaže, tri nezaboravne godine. Od 1996. do 1999. godine pohađao je srednju zubotehničku školu i sada radi kao stomatološki tehničar u Alepu. I Abdulah je u Beograd došao zahvaljujući porodičnim vezama sa Srbijom. Njegov rođeni brat Muhamed završio je Fakultet organizacionih nauka, oženio se Srpkinjom i ostao da živi u Beogradu.
„Za mene Beograd nije bio potpuno nova sredina, jer sam dolazio kod brata u goste. Srpski sam naučio pre svega zahvaljujući društvu u školi. Živeo sam privatno na Banovom brdu i Vidikovcu”, seća se Abdulah dana provedenih u Beogradu.
Ovaj grad je, kaže, toliko zavoleo da je želeo i da ostane, ali je zbog porodične situacije morao da se vrati u Siriju. Abdulah živi sa majkom i mlađom sestrom i posle očeve smrti nastavio je da brine o njima.
Kao i svaki mlad čovek, voli da izlazi, a, kako kaže, običaji u Siriji su se promenili poslednjih godina. Devojke se više ne udaju tako mlade kao što je to nekada bio običaj. Sada se i one, poput svojih vršnjakinja u svetu, za brak odlučuju između 25. i 35. godine. Sve više se izlazi i uveče pa, kako tvrdi Abdulah, više nije retkost videti zajedno mladića i devojku u nekom od kafea.
Na pitanje kakav su utisak na njega ostavile devojke u Srbiji, on se samo nasmeši i priznaje da ne bi imao ništa protiv da porodicu, poput brata, zasnuje u Srbiji. „Volim iSiriju iSrbiju”,kaže Abdulah.
Sledeće godine planira posetu rođacima u Beogradu. Do tada će sakupljati novac,jer putovanje nije jeftino. Iako mu do Beograda autobusom treba 48 sati to je za sada jedini način pošto je avionska karta preskupa za njegov budžet (košta oko 500 dolara).
O zaradama u Siriji kaže da su uglavnom dovoljne za normalan život. Prosečna plata je 200 američkih dolara,ali su i cene, kako kaže, prilagođene takvim platama.
„Gotovo svaka sirijska porodica ima nekoga u inostranstvu. Mnogo naših ljudi radi u Rusiji iJužnoj Americi. A pošto su porodične veze jake sasvim je uobičajeno da oni pomažu rođake u Siriji”, objašnjava Abdulah.
I u Damasku živi veliki broj bivših studenata Beogradskog univerziteta. Jedan od njih,gastroenterolog, drNauman Zaidan jemeđu najpoznatijim i najcenjenijim sirijskimlekarima. Završio je Medicinski fakultet i specijalizaciju u Beogradu, a nakon studija nekoliko godina je radio u Hitnoj pomoći našeg glavnog grada. U Damask se vratio pre pet godina.
„U vašoj zemlji sam proveo punih 15 godina. Između naša dva naroda ima mnogo sličnosti, i jedni i drugi smo privrženi porodičnom životu”, kaže dr Zaidan koji je pun hvale za svoje beogradske profesore kod kojih je ispekao zanat. Zahvaljujući i njima, danas je, kako kaže, toliko angažovan da njegov radni dan ponekad traje i 20 sati.
„Pre podne radim u državnoj bolnici, a posle podne, pa i noću, u mojoj privatnoj ambulanti. Istovremeno radim i kao konsultant gastroenterolog za zaposlene u državnoj televiziji i u jednoj banci”, priča Zaidan.
U njegovu privatnu ordinaciju dolaze, kako kaže, podjednako i bogati i siromašni.
„Kada mi dođe neko ko ne može da plati, a vidim da mu je pomoć preko potrebna ne mogu da ga ne primim. U Siriji je sistem zdravstvene zaštite takav da svako od rođenja dobija pravo na besplatno lečenje uz ličnu kartu bez obzira na to da li radi ili ne radi, da li je seljak, ili studira. Za najteže bolesnike država obezbeđuje sve neophodne lekove i medicinske tretmane potpuno besplatno”, objašnjava dr Zaidan.
I njegov brat Faras završio je medicinu u Beogradu i specijalizovao fizijatriju i takođe ima svoju privatnu ordinaciju.
Da je Medicinskih fakultet među najpopularnijim među Sirijcima koji dolaze u Beograd, svedoči i primer dr Jasera Havarija, pedijatra i beogradskog zeta, koji je bio prevodilaci domaćin ekipi beogradskih novinara koji su bili gosti na manifestaciji „Put svile” koju je organizovalo Ministarstvo turizma Sirije,i na kojoj smo se sreli sa ovim nekadašnjim beogradskim studentima.
Lekari koji su diplome dobili u Srbiji (ima ih tridesetak), nameravaju da uskoro osnuju svoje udruženje, ali i društvo sirijsko-srpskog prijateljstva.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 02/11/2008]
