Izvor: NoviMagazin.rs, 02.Jul.2015, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BBC: Da li je Bosna kolevka modernog džihadizma
Događaji tokom ratnih sukoba 90-ih u BiH inspirisali su radikalne muslimane za moderni džihad, što i objašnjava zašto ta zemlja ima proporcionalno najviše stranih boraca u Siriji i Iraku, ocenjuje urednik Bi-Bi-Sija (BBC) Mark Urban.
"Tokom 90-ih nešto se desilo u centralnoj BiH što do danas inspiriše ljude", navodi urednik za diplomatiju i odbranu BBC-ija i dodaje da je prekretnicu označilo formiranje Mudžahedinskog bataljona, sastavljenog pretežno od arapskih >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << dobrovoljaca, 1992.
Danas je dinamika džihada preokrenuta i sada ima više od 300 bosanskih državljana koji se bore u arapskim zemljama, dodaje se u tekstu "Bosna: Kolevka modernog džihada?".
S nastojanjem Islamske države da otvori "novi front za kalifat" na Balkanu, mnogi su zabrinuti da je BiH ranjiva zato što je slaba i podeljena iako su prošle dve decenije od kraja rata.
"Vodi se rat između Zapada i islama. Bosna je dala modernom džihadističkom pokretu taj narativ. Ona je kolevka", kaže Saudijac Ajmen Dean koji je kao mlad dobrovoljac stigao u BiH 1994.
Urednik BBC-ija navodi da je pretežno mišljenje da je sovjetska okupacija Avganistana stvorila moderni pojam džihada, ali da Dean ukazuje da su Zapad i salafiti, pristalice strogog oblika islama, bili na istoj strani u Avganistanu, a da su neprijatelji postali u Bosni.
Početkom rata u BiH 1992. godine bilo je nekolicina ekstremista koji su došli da brane muslimane koje su srpske paramilitarne trupe proterali iz njihovih domova na zapadu i istoku zemlje. Već početkom 1993, kada je rat prerastao u sukob tri strane, Hrvata, Srba i Muslimana, Mudžahedinski bataljon je brojao stotine boraca i počeo progon nevernika.
Pošto su hrvatske snage masakrirale oko 120 ljudi u Ahmićima aprila 1993, mudžahedini su izveli više osvetničkih akcija. Dva meseca kasnije iz manastira Guča Gora su proterali skoro 200 Hrvata koje su evakuisale britanske snage pri UN. Mudžahedini su oskrnavili manastir, što su i snimili.
Britanske trupe borile su se protiv Mudžahedinskog bataljona u Gučjoj Gori u leto 1993, što su bili prvi meci koje je vojska Velike Britanije ispalila protiv džihadista.
Komandat britanskih trupa rekao je da su strani borci bili "daleko agresivniji" od bosanskih snaga i da su često otvarali vatru na bela vozila UN.
U obližnjem Travniku, koji je pre rata bio podjednako muslimanski, hrvatski i srpski, muždahedini su proterali hiljade ljude i pokušali da nametnu šerijatski zakon, navodi se u tekstu i dodaje da su otimali hrišćane, kao i da su obezglavili Dragana Popovića i terali zarobljenike da ljube njegovu glavu.
Do leta 1993, vlada u Sarajevu je počela da uviđa problem koji džihadisti nanose multietničkom i sekularnom imidžu BiH, pa je Mudžahedinski bataljon stavljen pod komandu Trećeg korpusa Armije BiH.
Njenom komandantu Enveru Hadžihasanoviću je suđeno u Hagu zbog odgovornosti za zločine mudžahedina, ali je tužilaštvo povuklo optužbe. Hadžihasnovićč je ipak odslužio dve godine zatvora zbog zločina vojnika BiH koji su zlostavljali zatvorenike.
On je otpočetka sumnjao u korist od mudžahedina i poslao je tajnu poruku komandantima vojske BiH da smatra da iza mudžahedina stoje visokorangirani političari i verske vođe.
"Oni uopšte nisu pomogli Bosni, nasuprot, mislim da su Bosni naneli štetu", rekao je on.
Neki lideri, poput predsednika BiH Alije Izetbegovića, bili su srećni što imaju strane borce, delom kao način da privuku bogate arapske donatore, navodi BBC.
Dejtonskim ; sporazumom je predviđeno da svi strani borci moraju da napuste BiH, što je izvedeno 1996. Sećajuči se toga, Ajmen Dean kaže da su emocije uzavrele i da je bilo vikanja i plača u bazi mudžahedina.
"Razlog je što su se svi nadali da će umreti kao mučenici. Sada im je oduzeta ta prilika", rekao je Dean.
Stotine mudžahedina su iz BiH otišli u Čečeniju, Pakistan i Avganistan. Među njima su dvojica otmičara iz napada Al Kaide na SAD 2001, ubica američkog taoca Daniela Perla i brojni pripadnici Al Kaide.
Jedan diplomata iz Sarajeva kaže da među radikalnim elementima SDA postoji otpor da se osude ljudi koji odlaze u borbe, mada je činjenica da je vlada u Sarajevu pokrenula mere za zabranu regrutovanja za borbe u inostranstvu.
Jedan od onih koji povezuju događaje iz 90-ih i sadašnjost je Fikret Hadžić koji je optužen za borbu na stani Islamske države u Siriji. On se priključio mužahedinskoj jedinici 1994. Godinama je radio kao vozač i mehaničar pre nego što se uključio u borbu protiv režima Bašara Asada u Siriji. On kaže da nije bio član Islamske države i da osporava njene metode, ali je za BBC rekao da se pre povratka iz Sirije prošle godine susreo s Bosancima koji su se pojavili na snimku Islamske države emitovanom u junu.
BBC navodi da je u mudžahedinskoj jedinici bio i vođa salafističkog pokreta Bilal Bosnič, koji je u pritvoru po optužbi da je regrutovo borce za Islamsku državu.
Pogledaj vesti o: Sirija
