Izvor: Politika, 28.Sep.2014, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ankara menja stav prema džihadistima
Turski parlament će na zasedanju početkom oktobra usvojiti mere protiv pripadnika „Islamske države” u Siriji i Iraku
Istanbul – Posle oslobađanja 49 turskih državljana, koje su pripadnici „Islamske države” sto dana držali u zarobljeništvu, Ankara se ponovo našla pod pritiskom SAD da se uključi u vojne operacije protiv esktremista u Siriji i Iraku.
Na marginama zasedanja Generalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skupštine UN u Njujorku, na američku inicijativu, predsednik Tajip Erdogan se sreo sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom a imao je telefonski razgovor i sa Barakom Obamom. Ti kontakti su održani iza zatvorenih vrata, ali se Turska , kako se nezvanično saznaje, ponovo našla pod pritiskom Vašingtona da se priključi koaliciji zemalja koje se bore protiv terorista u susednim zemljama.
Predsednik Erdogan je već najavio da će se njegova zemlja aktivnije uključiti u borbu protiv terorista. „Mi ćemo dati neophodan doprinos operacijama (u Siriji i Iraku). Ta pomoć će biti vojna ili logistička”, izjavio je on bez ulaženja u pojedinosti.
Ankara je dosad odbila da potpiše deklaraciju o pristupanju koaliciji zemalja koje se bore protiv pripadnika „Islamske države”, jer je strahovala za sudbinu zarobljenih diplomata i članova njihovih porodica.
U vladi su konačno shvatili da više ne mogu da ostanu po strani zbivanja na svojim istočnim granicama. Konsultacije su u toku i konačan stav o merama protiv pripadnika „Islamske države” zauzeće parlament na sednici koja je već zakazana za 2. oktobar.
U Ankari se procenjuje da se sadašnja kriza u susednim zemljama ne može rešiti samo vazdušnim udarima, već je neophodno dogovoriti i sveobuhvatno vojno i političko rešenje. Strahuje se, zapravo, da bi najnoviji razvoj mogao da ojača pozicije Bašara al Asada, koji je, kako se ističe, „glavni izvor nestabilnosti” u regionu .
Turska vlad naglašava da je odlazak predsednika Asada „nezaobilazan preduslov” za trajno rešenje krize u Siriji, a samim tim i u Iraku. Turska više ne zna šta da radi sa izbeglicama čiji broj se svakodnevno povećava pošto ljudi sada beže i od koalicionog bombardovanja jer stradaju i civili stradaju kao „kolateralna šteta”.
Granicu prema Siriji i Iraku, dugu 1.300 kilometara, dosad je prešlo milion i 200 hiljada beskućnika koji ne biraju sredstva kako bi preživeli. To već izaziva revolt lokalnog stanovništva koje se suočava sa mnogim problemima.
Rešenje se vidi u stvaranju „zona bezbednosti” u pograničnom području i većem angažovanju Ujedinjenih nacija i humanitarnih organizacija u rešavanju problema sa kojima se suočavaju izbeglice koje su preplavile zemlju sve do Istanbula. U vladi se takođe zalažu za uspostavljanje zone zabranjenih letova nad Sirijom.
Ankara je prihvatila rezoluciju Saveza bezbednosti UN kojom se pozivaju sve zemlje da spreče dolazak novih boraca u Siriju i Irak. „Mi smo zaista učinili mnogo da zaustavimo dolazak novih boraca, ali to ne možemo da to uradimo sami”, izjavio je predsednik Erdogan i založio se za tešnju saradnju sa drugim zemljama, pre svega onima iz kojih stižu novi borci „Islamske države”.
U zapadnim medijima, pre svega u SAD, poslednjih dana iznose se tvrdnje da Ankara još uvek „gleda kroz prste” džihadistima. Oni navodno preko turske teritorije bez problema krijumičare ogromne količine nafte i tako obezbeđuju milione dolara za angažovanje novih boraca i za kupovinu savremenog naoružanja.
Turska vlada odlučno demantuju te optužbe i tvrde da se dosledno bore terorizma i da poštuju važeće ugovore koji se odnose na transport nafte. „Ovo su nečiji pokušaji da se ugrozi međunarodni kredibilitet Turske”, ističe ministar energetike Taner Jildiz.
Vojislav Lalić
objavljeno: 28/09/2014
