Izvor: Politika, 19.Mar.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika naljutila Asadove protivnike
Za četiri godine rata, u Siriji nastradalo 215.000 ljudi, a milioni su u izbeglištvu
Posle četiri godine rata Sirija je ostala bez 215.000 stanovnika stradalih u sukobima i bez najmanje četiri miliona onih koji su izbegli. Civili i dalje padaju kao kolateralne žrtve, a humanitarne organizacije izveštavaju da se na sirijskim ratištima opet koristi nervni gas, za šta je režim već bio optuživan.
Teritorija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sirije, prvobitno podeljena jednom linijom fronta, sada je pocepana na tri enklave. Snage lojalne šiitskom predsedniku Bašaru el Asadu, skoncentrisane oko prestonice Damaska i na zapadu, uz pomoć libanskog Hezbolaha trenutno napadaju jug zemlje, gde su ušančene trupe takozvanih umerenih pobunjenika. Istok zemlje je otcepila radikalno sunitska Islamska država (ID). Formiranju emirata u delu Sirije teži i Nusra front, grupacija privržena Al Kaidi, rivalu Islamske države.
Kao što su se pobunjenici unutar Sirije prošle godine podelili na umerene i one koji su pristalice ekstremnijeg sunitizma, do razdora je upravo došlo i među spoljnim Asadovim protivnicima. Njihovu ljutnju je američki državni sekretar Džon Keri izazvao i onim što jeste rekao i onim što nije izgovorio u intervjuu za televizijsku stanicu Si-Bi-Es.
Na pitanje novinara da li su SAD voljne da razgovaraju sa Asadom, Keri je odgovorio: „Na kraju ćemo morati da pregovaramo.” Nije ponovio standardni stav Vašingtona da „Asad mora otići”. Mada su iz Stejt departmenta pojašnjavali da je Keri hteo da kaže kako će se pregovarati sa predstavnicima Asadovog režima, ne i sa njim lično, izbor reči državnog sekretara mogao bi biti znakovit, naročito nakon prošlonedeljnog istupa direktora CIA. Džon Brenan je, naime, rekao da Vašington ima razloga da se brine oko toga ko će zameniti Asada ukoliko on padne, s obzirom na uspon ID i ostalih džihadista u Siriji.
Ako sve to nagoveštava ublažavanje američkog stava prema njemu, Asad nije pokazao da se preterano obradovao. „Deklaracije koje dolaze spolja nas ne zanimaju”, izjavio je Asad i dodao: „I dalje slušamo reči, a trebalo bi da sačekamo dela i onda odlučimo.” Nacionalna koalicija sirijskih revolucionarnih i opozicionih snaga, koja okuplja grupe koje su ustale protiv Asada, bila je još nezadovoljnija: „Svaki pokušaj da se revolucija natera da promeni cilj – svrgavanje trenutne vlade i njeno uključivanje u dijalog – protivio bi se volji sirijskog naroda”, poručila je koalicija preko „Tvitera”.
Turski premijer Ahmet Davutoglu je izabrao interesantno poređenje kako bi se usprotivio Keriju:
„Nema razlike između rukovanja sa Asadom i Hitlerom, Sadamom, Karadžićem, Miloševićem”, rekao je Davutoglu na sastanku vladajuće Partije pravde i razvoja u Ankari.
Iz Saudijske Arabije nije bilo zvanične reakcije na Kerijevu izjavu, ali je iz krugova bliskih režimu u Rijadu ponovljeno da su pregovori sa Asadom neprihvatljivi. Naser el Omar, tvrdokorni sunitski klerik, napisao je na „Tviteru” da su Kerijevi komentari dokaz dogovora Teherana i Vašingtona da šiitski Iran, jedini regionalni saveznik Asadovog režima, „postane američki policajac u regionu”. Prethodnih dana, kako su stizale vesti o napretku u pregovorima Amerike i Irana u vezi s nuklearnim programom te države, uticajni bivši šef saudijske obaveštajne službe princ Turki el Fajsal upozorio je da će sve što se odobri Teheranu za sebe želeti i Rijad.
„Ako Iran dobije mogućnost da obogaćuje uranijum do bilo kojeg nivoa, neće ni Saudijska Arabija biti jedina koja će to isto tražiti za sebe”, dodao je Fajsal, raspirujući strahove od širenja nuklearnog oružja u ionako nestabilnom regionu.
Kerijeve reči nisu pozdravljene ni u Evropi. Manuel Vals, premijer Francuske, nekadašnjeg kolonijaliste Sirije i države koja je na početku nemira najglasnije tražila da Zapad podrži pobunu, rekao je da žali zbog izjava američkog državnog sekretara i ocenio da i Keri zna kako rešenja za Siriju nema sve dok Asad ostaje na vlasti. Ukoliko bi se on „vratio u sedlo”, napomenuo je Loran Fabijus, francuski ministar spoljnih poslova, to bi bio „skandalozan, gigantski poklon Islamskoj državi” jer bi nju odmah „podržali milioni Sirijaca koje je Asad progonio”. I Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, navela je da ne veruje da je Keri mislio da treba razgovarati sa Asadom već sa režimom u Siriji. Ministri spoljnih poslova EU izdali su saopštenje u kojem potvrđuju raniji stav da Asadova vlada ne može biti partner u borbi protiv ID.
Koliko će Sirija moći da se oslobodi od Islamske države, zavisiće i od ofanzive na sever Iraka, koji je ID takođe pokorila. Prodor šiitskih milicija i iračke armije zastao je kod Tikrita, a generali traže više vazdušnih napada kako bi se probili dalje – ne precizirajući od koga očekuju da pošalje dodatne avione, ali verovatno misle na Ameriku.
Ni diplomatski pomak se ne nazire. Keri je najavio diplomatsku inicijativu da se Asadov režim privoli na pregovore, kao što i Rusija, koja podržava sirijsku vladu, pokušava da sazove novu rundu razgovora, ali na dijalog u organizaciji Moskve ranije nisu htele da se odazovu ni umerene pobunjeničke trupe. Asad je razljućen i najavom istražitelja Ujedinjenih nacija da su spremni da spisak osumnjičenih za ratne zločine u Siriji podele sa bilo kojom državom koja bi podigla optužnice. To je, ocenjuje Rojters, pokušaj tima UN, u kojem je i Karla del Ponte, da zaobiđe Savet bezbednosti, u kojem su Rusija i Kina sprečavale da pitanje ratnih zločina u Siriji dospe pred Međunarodni krivični sud.
V. Vukasović
objavljeno: 19.03.2015.
