Izvor: Politika, 05.Okt.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AP: sirijska kriza preti regionu
Bitka protiv Bašara el Asada produbila podele među različitim verskim i etničkim grupama u Libanu i Iraku, podigla napetost duž granice sa Izraelom i ohrabrila kurdske separatiste u Turskoj
Bejrut – Sirijsko granatiranje pogranične oblasti u Turskoj i kontranapad sa turske strane dokaz su koliko se brzo krvavi građanski rat može proširiti na susede i destabilizovati već nestabilan region, naglašava agencija AP u svojoj analizi nedavnih događaja na Bliskom istoku.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Nezavisno od pograničnih incidenata, 18-mesečna bitka za zbacivanje sirijskog predsednika Bašara el Asada već je produbila podele među različitim verskim i etničkim grupama u Libanu i Iraku, podigla napetost duž granice sa Izraelom i ohrabrila kurdske separatiste u Turskoj, prenosi Beta.
„Nema nijedne zemlje koja se graniči sa Sirijom za koju se ne može reći da se ne suočava sa realnom pretnjom po unutrašnju stabilnost”, ocenio je Aram Nergizjan, iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Sukob u Siriji se na samom početku prelio preko granica te zemlje. Stotine hiljada Sirijaca izbeglo je preko granica u Jordan, Tursku, Liban i Irak. Zalutali meci i granate, nekada sa smrtnim posledicama, padali su u Tursku, Jordan, Liban i na Golansku visoravan, koja je pod kontrolom Izraela.
Ipak, u dramatičnom scenariju u četvrtak, Turska je prvi put uzvratila napad nakon što je sirijska raketa u sredu ubila pet osoba u pograničnom turskom gradu. Turska je ciljala sirijske vojne mete, a turski parlament odobrio je da se, pod sličnim okolnostima, uzvrati na strane napade. Turska je, ipak, naglasila da nije reč o objavi rata, a Sirija je uputila izvinjenje, što znači da obe zemlje žele smanjenje napetosti.
Asadovi neprijatelji, uključujući Tursku, ne žele da direktno intervenišu u Siriji, a režim u Damasku pokušava da učini sve da tako i ostane, izbegavajući veće provokacije koje bi mogle da podstaknu stranu intervenciju.
„Nakon odluke parlamenta, turski lideri proširili su opcije za rešavanje problema sa Sirijom, ali i izbegli otvoreni vojni sukob”, kaže Ajam Kamel, analitičar Bliskog istoka u Evroazija grupi u Londonu.
I drugi susedi Sirije, posebno Liban, ispoljili su uzdržanost, delom i kako bi pokušali da izbegnu podele u sopstvenoj zemlji koja oslikava podele koje su dovele do građanskog rata u Siriji. Mnogi od onih koji su se pobunili protiv Asada muslimanski su suniti, dok sirijskom vladajućom elitom dominiraju alaviti, ogranak islamskih šiita. Hrišćanska i kurdska manjina u Siriji pokušavaju da se drže po strani tokom rata.
I Irak i Liban imaju etničku i versku mešavinu sličnu onoj u Siriji, a tenzije među različitim grupama rastu u Libanu. Od maja, u uličnim sukobima grupa koje podržavaju i koje se protive Asadu u Tripoliju, u kojem su suniti većina, ubijeno je više od 20 ljudi.
Situaciju je dodatno zakomplikovala činjenica da naoružana ekstremistička grupa Hezbolah, koja podržava Asada i, kako se veruje, šalje borce u pomoć sirijskom režimu, ima veliki politički i vojni uticaj u Libanu. Ipak, glavni igrači u Libanu većinom odolevaju izazovu da iskoriste sirijski sukob za političku dobit u svojoj zemlji, kažu analitičari.
„Mislim da niko u Libanu, među većim političkim liderima i strankama, ne želi da podrži sektaški rat”, kaže Majkl Jang iz libanskog lista „Dejli star”.
Za iračku vladu pod vođstvom šiita, rat u Siriji dodatno je otežao posao uspostavljanja ravnoteže i stabilnosti u zemlji. Prošlog meseca irački premijer Nuri el Maliki našao se pod pritiskom Vašingtona da zatvori vazdušni prostor za iranske avione koji, kako se sumnja, prevoze oružje u Siriju. Pridržavajući se stava o neutralnosti u odnosu na dešavanja u Siriji, Maliki je rekao da će pokušati, ali najviše što Irak može jeste da učini da sprovodi provere na aerodromima.
Borbeni duh sirijskih sunita je, u međuvremenu, ohrabrio sunitske pobunjenike u Iraku čiji je elan godinama slabio. Ako Asad bude pobeđen, a Sirija se pridruži sunitskoj koaliciji u regionu, Irak bi mogao da dođe u situaciju da se okrene bližim vezama sa Iranom.
Otvorena podrška Turske sirijskim pobunjenicima – zvanično priznata u avgustu 2011. – poklopila se sa intenziviranjem napada separatističke Radničke partije Kurdistana (PPK) na jugoistoku Turske. U avgustu, zamenik turskog premijera Bulent Arindž rekao je da veliki deo tih napada izvode kurdski borci koji su ušli u zemlju iz Irana. Turski list „Sabah”, blizak vladi, objavio je da je iranska obaveštajna služba prestala da dostavlja Turskoj informacije o takvim ilegalnim ulascima u zemlju.
Pored toga, Asad koristi sirijske Kurde kao pione protiv Turske.
Nakon što se Turska prošlog proleća u više navrata založila za međunarodno nadgledane bezbedne zone u Siriji, sirijske snage u leto su se povukle iz nekoliko kurdskih gradova u pograničnoj oblasti sa Turskom. Time su te oblasti dobile neku vrstu autonomije, ali i postale tampon zona.
Asad je time poručio: „Možete da intervenišete (u Siriji), ali ćete na putu dovde morati da se borite protiv PKK”, kaže ekspert za Tursku u Institutu za Bliski istok u Vašingtonu Soner Kagapti.
Biranje strane u Siriji takođe je, kako se čini, okončalo decenijsku težnju većinskih sunita u Turskoj da povećaju svoj uticaj u regionu dobrim odnosima sa svim stranama, uključujući Iran.
U Jordanu najveći problem za sada je teret koji ta zemlja podnosi zbog 200.000 izbeglica iz Sirije.
Izrael je pokušao da ostane po strani, ali je prošlog meseca poslao jasnu poruku da je spreman za svaki scenario. Pet vojnih vežbi, u kojima su učestvovale hiljade vojnika održano je na Golanskoj visoravni, strateškoj oblasti koju je Izrael 1967. oduzeo Siriji.
„Izrael bi mogao da se suoči sa ozbiljnom pretnjom ako sirijska teritorija nedaleko od Golana postane haotična ničija zemlja”, kaže Đora Ajland, bivša nacionalna savetnica za Izrael.
Sirijski premijer, koji je prebegao iz zemlje, rekao je prošlog meseca da iranski savetnici pomažu režimu u Damasku u vođenju rata. To dodatno doliva ulje na vatru u odnosima između Irana i Izraela, koji su već napeti zbog iranskog nuklearnog programa.
----------------------------------------------
Pobunjenici tvrde da su osvojili jednu vojnu bazu
Bejrut – Sirijski pobunjenici tvrde da su u blizini Damaska osvojili jednu vazduhoplovnu bazu sa izvesnom količinom raketa, što je njihovo retko napredovanje s obzirom na to da prestonicu drže vladine snage, javio je Rojters, a prenosi Tanjug. Na video-snimku na Jutjubu vidi se nekoliko desetina pobunjenika koji slave dok se iza njih iz baze razvija gusti dim. Na snimku jedna osoba kaže da je napad na bazu izveo u četvrtak pobunjenički bataljon iz grada Dume, nekoliko kilometara istočno od prestonice.
objavljeno: 06.10.2012.
