Izvor: TangoSix.rs, 17.Okt.2018, 08:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

[ANALIZA] S-300 ide u rat, detalji isporuke sistema Siriji, Izraelci zvanično ravnodušni

U poslednjih petnaestak dana razrešene su skoro sve nedoumice oko isporuke raketnog PVO sistema S-300 Siriji, saznali smo koja je verzija u pitanju, koliko kompleksa su Sirijci dobili a otkriveno je i da je to donacija Ruske Federacije. Povodom toga su se oglasili i Izraelci koji su zauzeli stav da ih sirijski S-300 neće sprečiti u daljim vazdušnim udarima pre svega po iranskim ciljevima u Siriji o čemu su već i zvanično obavestili Moskvu.
Na operativnom sastanku koji je predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << Rusije Vladimir Putin održao sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Ruske Federacije 2. oktobra, ministar odbrane Sergej Šojgu izvestio je ruskog predsednika o isporuci sistema S-300 Siriji. U svom izlaganju Šojgu je rekao da je dostava sistema završena dan ranije, da je isporučeno 49 jedinica tehnike a da su osim elemenata S-300 u Siriju stigla i dodatna oprema za ojačavanje sistema za protivelektronsku borbu.
Iskrcavanje vozila za transport i lansrianje raketa 5P85SE2 sistema S-300 u vazudhoplovnoj bazi Hmejmim. Odmah nakon što je spomenuo dodatnu opremu za protivelektronska dejstva, ruski ministar odbrane je rekao da kao rezultat toga Rusija sada u Siriji kontroliše bližu zonu do 50 km i dalju zonu, odnosno glavni pravac preko koga su se dešavali upadi na sirijsku teritoriju, a koja iznosi 200 km. Najverovatnije je ministar naveo zone mogućeg uništenja ciljeva sirijskim sistemom S-300 a na osnovu iznetog podatka o daljoj zoni od 200 km može se zaključiti da je Sirija dobila i rakete 48N6E2 koje imaju toliki maksimalni domet.
U daljem nabrajanju šta je sve isporučeno Šojgu je naveo da je dostavljena i oprema za zajednički odnosno jedinstveni sistem komandovanja mrežom protivvazduhoplovne odbrane a da će svi radovi na pripremi i obuci kadra kao i uvezivanja svih sistema u jednu mrežu, biti završeni do 20. oktobra. Na pitanje Putina o tome koliko je potrebno vremena da se sirijske posade obuče na S-300, Šojgu je odgovorio tri meseca a nakon toga je dodao da je završen izbor potrebnog kadra i specijalista, i da je započela njihova obuka.
Kontejneri za rakete sistema S-300 koji su isporučeni Siriji. Na gornjem desnom kontejneru uočljiva je Georgijevska lenta. Dan pre ovog sastanka agencija TASS je, pozivajući se na neimenovan vojno-diplomatski izvor, prenela informaciju da isporuka S-300 Siriji predstavlja donaciju a to se moglo zaključiti i nakon gledanja video snimaka isporuka sistema. U jednom od kadrova vide se kontejneri za rakete na kojima se nalazi Georgijevska lenta koja se u Rusiji često stavlja na vojnu tehniku kada se održavaju vojne parade. Prema tome kao i na osnovu Šojguove informacije o dometu od 200 km, Sirija je najverovatnije dobila varijantu S-300PM2 koja je kao modernizovani S-300PM počela da ulazi u jedinice ruske armije 2013. godine.
Sagovornik TASS-a rekao je da su isporučena tri diviziona sa po 8 vozila za transport i lansiranje raketa, da je to tehnika koja je pripadala jednom od raketnih pukova Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije koji je u međuvremenu prenaoružan na sistem S-400, da su sistemi prošli kapitalni remont u ruskim zavodima, da su ispravni i potpuno spremni za izvršavanje borbenih zadataka. Prema njegovim rečima svaki uz svaki divizion je dostavljen borbeni komplet od 100 raketa (ukupno dakle 300 raketa). Podatak o tri diviziona slaže se i sa podatkom koji je izneo ruski ministar odbrane da je Sirijcima dostavljeno 49 jedinica tehnike.
Dobijanjem modernog raketnog sistema velikog dometa, PVO Sirije će posle mnogo godina drastično povećati svoje sposobnosti i postati još veća pretnja po izraelske borbene avione. Međutim Izrael je odmah stavio do znanja da neće prestati sa izvođenjem napada na njima interesantne mete na teritoriji Sirije. To je pre nekoliko dana potvrdio i sam izraelski premijer Benjamin Netanjahu koji  je između ostalog rekao da razgovarao sa zamenikom premijera Rusije Maksimom Akimovom kome je rekao da će Izrael nastaviti da se bori protiv, kako je rekao, pokušaja Irana da produbi svoje vojno prisustvo u Siriji i dostavljanja oružija borcima libanske šiitske organizacije Hezbolah.
Raketni sistem S-200 kojim je oboren ruski izviđački avion Il-20. Činjenica je da je obaranje ruskog izviđačkog aviona Il-20, koga je greškom pogodila PVO Sirije za šta su Rusi direktno optužili i potrudili se da javnosti dokažu da su za to krivi Izraelci, značajno pokvarilo političke i vojne odnose Rusije i Izraela. Sa druge strane Izraelci jesu izneli svoju verziju događaja, čini se ipak da nisu mnogo marili da poput Rusa medijima dokazuju da nisu umešani u incident a i pored toga što je u Moskvu vrlo brzo nakon rušenja Iljušina, otputovao i sam komandant RV Izraela kako bi pokušao da izgladi odnose, to nije uticalo na odluku ruskog predsednika da preduzme neke korake vrlo nepovoljne po Izraelce, među kojima je i isporuka S-300 Siriji.
Po svemu sudeći, sirijski divizioni S-300 biće umreženi sa postojećom ruskom PVO koja se nalazi u Siriji čime će se dodatno otežati nastojanje Izraela da što efikasnije dejstvuje po željenim ciljevima. Treba ipak reći da S-300 nikada nije upotrebljen u ratu i da zbog toga nije poznata njegova efikasnost u realnim ratnim uslovima. Tome treba dodati da su SAD, Izrael i drugi zapadni saveznici već dobro proučili određene verzije S-300 kao što su bugarski i slovački S-300PMU, ukrajinske S-300PT-1, S-300PS, S-300V a najsavremeniju verziju koju su imali su prilike da proučavaju u Grčkoj bio je S-300PMU-1.
Artiljerijsko-raketni sistem Pancir koji, između ostalog, služi i za zaštitu raketnih PVO sistema velikog dometa S-300 i S-400 i koga Sirija već poseduje. Međutim ovde imamo situaciju da je Sirija dobila S-300PM2 i to direktno iz ruske vojske koji je sigurno značajno unapređen u odnosu na pomenute starije verzije i izvozne varijante. Ipak dobru PVO i dobar sistem ne čini samo tehnika već je tu mnogo važniji dobro obučen i iskusni kadar. Kako smo zvanično dobili informaciju, obuka sirijskih posada trajaće tri meseca a za to vreme će dežurstvo na sirijskim S-300 verovatno davati rusko osoblje ili mešovite rusko-sirijske posade. Za uspešnu upotrebu novog sistema biće potrebna i nova organizacija koju će verovatno definisati Rusi a bitno je i unaprediti situacionu svest sirijske PVO kao i obezbeđivanje efikasnijih sistema kako za protivelektronska dejstva tako i za raspoznavanje prijateljskih i neprijateljskih vazduhoplova (sistem svoj-tuđ).
Izraelci će se za to vreme sigurno potruditi da obaveštajnom delatnošću prikupe što više podataka kako o samim karakteristikama sirijskih S-300PM2, tako i njihovim položajima i neposrednoj zaštiti diviziona. Do sada su oni, kao i SAD i druge zapadne zemlje, u blizini i iznad Sirije na različite načine imali prilike da u određenoj meri analiziraju karakteristike i ruskih sistema S-400 ali treba reći i da su i Rusi uz pomoć svojih PVO i sistema za elektronsko ratovanje donekle spoznali mogućnosti nasavremenijih zapadnih borbenih vazduhoplova među kojima su i borbeni avioni 5. generacije F-22 i F-35.
Krstareća raketa Delilah dometa do 250 km u naoružanju izraelskih borbenih aviona / Foto: Aleksandar Milošević Kada je reč o samim dejstvima RV Izraela po ciljevima na teritoriji Sirije treba podsetiti da poslednjih godina izraelski borbeni avioni skoro da nisu ulazili u sirijski vazdušni prostor, najviše ciljeva gađano je u zapadnom delu Sirije i to sa bezbedne daljine, obično su krstareće rakete ispaljivane iznad istočnog Mediterana.
Sirijska PVO često je žestoko dejstvovala a na osnovu njihovih podataka, naročito su bili uspešni u obaranju upravo krstarećih raketa ali i ostalih ubojnih sredstava vazduh-zemlja. Februara ove godine, raketnim sistemom S-200 uspeli su čak i da obore F-16I i to iznad izraelske teritorije. Istovremeno Izraelci su izveštavali o uspešno izvršenim zadacima i značajnom degradiranju iranske vojne infrastrukture koja se nalazi u Siriji.
Izraelski zvaničnici su potvrdili da je njihovo RV već upotrebilo F-35 u borbenim dejstvima u Siriji. Još jedan od bitnih činjenica je da Izrael, pored veoma savremenih verzija američkih borbenih aviona F-15 i F-16 koji su gotovo nepoznanica za ostatak sveta jer su dorađeni po izraelskim specifikacijama, poseduju i borbene avione 5. generacije F-35I Adir (za sada 12 od 50 naručenih aviona) koji se po opremi takođe razlikuje od osnovnog F-35A i koji su, kako izraelski zvaničnici tvrde već upotrebljeni u pravim borbenim uslovima. Međutim nezahvalno je i nerealno prognozirati ishod eventualnog sukoba izraelske borbene avijacije sa sirijskim S-300 jer tu, što se tiče taktičko-tehničlkih karakteristika tehnike obe strane, ima mnogo tajni i informacija koje nisu dostupni javnosti.
Sasvim je sigurno da rešenost Izraelaca u ostvarivanju svojih namera u odbrani nacionalnih interesa nije nimalo poljuljana isporukom S-300 Siriji, već u bliskoj budućnosti potvrdu ovoga možemo očekivati na terenu što bi moglo da dovede do većeg rizika od izbijanja sukoba visokog intenziteta na čitavom Bliskom istoku.

The post [ANALIZA] S-300 ide u rat, detalji isporuke sistema Siriji, Izraelci zvanično ravnodušni appeared first on Tango Six.
Pogledaj vesti o: Moskva

Nastavak na TangoSix.rs...