Izvor: TangoSix.rs, 16.Maj.2017, 17:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

[ANALIZA]: Narastajuća vazdušna moć zemalja Persijskog zaliva

U drugoj polovini novembra prošle godine američki State Department odobrio je, po principu FMS (Foreign Military Sale) dve velike potencijalne prodaje višenamenskih borbenih aviona zemljama Persijskog zaliva. Reč je o 36 F-15QA za Katar, vrednih preko 10 milijardi dolara kao i 40 F/A-18E i F za Kuvajt koji će, ako dođe do realizacije posla, koštati takođe oko 10 milijardi dolara.
Države ovog regiona, okupljene u savet za saradnju GCC (Gulf Co-operation >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << Council) nekoliko godina nisu naručivale velike količine naoružanja ali su pojava tzv. Islamske države u Iraku i Siriji sredinom 2014., kao i pobuna Huta u Jemenu septembra iste godine, ubrzale donošenje odluka o nabavkama vrlo savremenog i skupog oružija pretežno zapadne proizvodnje.
Katar trenutno poseduje samo 12 višenamenskih Miraža-2000-5EDA i DDA. U bliskoj budućnosti njih će najverovatnije zameniti čak 60 borbenih aviona. Narednih godina vrlo je realno da zemlje GCC značajno tehnički modernizuju i ojačaju svoje vojske, posebno vazduhoplovne snage. Neke države će imati sasvim nove mogućnosti a neke će značajno povećati svoje efektive koji će biti nesrazmerno veliki u odnosu na ono što je postojalo do sada, kao i u odnosu na susede u koje spada i njihova najveća pretnja – Iran.
Najbolji primer takve zemlje je Katar koji bi u bliskoj budućnosti mogao imati čak 60 borbenih aviona što bi bio ogromno povećanje u odnosnu na sadašnjih 12 Miraža-2000-5 (9 jednoseda Mirage-2000-5EDA i 3 dvoseda Mirage-2000-5DDA) koji su nabavljeni u periodu 1997-1999. Prilikom saopštavanja vesti da je Kataru odobrena prodaja aviona F-15 prvobitno se u medijima pojavila informacija da bi ona sadržala čak 72 primerka ali je kasnije stigla potvrda da bi posao obuhvatio “samo“ 36.
U pitanju je prodaja varijante F-15QA koja bi u osnovi bila izvedena iz verzije F-15SA (derivat F-15E “Strike Eagle“) koju je nabavila Saudijska Arabija. Pored aviona u ugovor bi ušli obuka, logistička podrška, zemaljska i druga oprema kao i naoružanje. Narudžbinom F-15 Katar je produžio proizvodnju ovog aviona koja je trebala da se završi 2019. godine.
Prvi katarski Rafale EQ E001 / Foto: JP DEWAM Samo 18 meseci ranije Katar je sa Francuskom potpisao ugovor za nabavku 24 višenamenska borbena aviona Rafale (18 jednoseda Rafale EQ i 6 dvoseda Rafale DQ) vrednih 7,5 milijardi dolara. Postoji opcija za još 12 aviona a u ugovoru, koji obuhvata obuku 36 pilota i 100 tehničara, logistiku, nalazi se još i 150 raketa vazduh-vazduh MICA-IR, 150 MICA-EM, 160 raketa vazduh-vazduh Meteor, 300 vođenih bombi AASM, 60 protivbrodskih raketa AM-39 “Exocet“ Block II i 140 krstarećih raketa SCALP. Počevši od sredine 2018. Katar će dobijati jedan Rafal mesečno.
Pored sigurne nabavke Rafala, početkom juna prošle godine potpisan je ugovor za nabavku 24 borbena helikoptera AH-64E “Guardian“ koji će biti plaćeni 667 miliona dolara a u cenu je uključen i jedan trenažer za Longbow radar. radio uradjaje kompanije Thales i zemaljska oprema za održavanje. Rok isporuke helikoptera je do 31. maja 2020. a prvi primerci stićiće 2019.
Ostale velike nabavke vojne vazduhoplovne tehnike uključuju tri leteća radarska sistema (AWACS) na bazi aviona Boeing 737, dve leteće cisterne A330MRTT, 8 teških transportera C-17A, 4 srednja transportera C-130J-30, 24 školska aviona Pilatus PC-21, 22 višenamenska helikoptera NH90, 18 AW139 i raketni sistem za protivvazduhoplovnu odrbanu PAC-3 “Patriot“.
Postavlja se pitanje zašto se Katar ovoliko naoružava? Treba poći od geostrateškog položaja ovog zalivskog emirata kao i činjenice da postoje nešto drugačiji odnose sa Iranom kao i Saudijskom Arabijom. U persijskom zalivu se nalaze najveće svetske rezerve prirodnog gasa, koje Katar deli upravo sa Iranom zbog čega se prema Teheranu vodi neutralna politika što se ne sviđa ostalim članicama GCC. Takođe u prošlosti je često bilo nesuglasica sa vladom u Rijadu a bilo je čak i manjih vojnih sukoba.
Ni sa ostalim susedima, pre svega Bahreinom odnosi u poslednje vreme nisu baš najbolji iako su sa ovom zemljom rešeni teritorijalni sporovi. Zbog svega navedenog Katar će nastojati da samostalno osigura svoju bezbednost i bude manje zavistan kada je u pitanju odbrana.
Saudijska Arabija sada poseduje jednu od najsavremenijih varijanti aviona F-15. U pitanju je višenamenski F-15SA, derivat F-15E. Saudijska Arabija je najveći kupac američkog naoružanja na Bliskom istoku a dobar deo novca ide na nabavku aviona i helikoptera. Poslednjih godina se sklapaju mega poslovi koji bi, po poslednjim informacijama, u narednih desetak godina mogli vredeti neverovatnih 350 milijardi dolara. Nakon nedavne posete američkog predsednika Donalda Trampa potpisani su sporazumi o nabavci naoružanja vredni skoro 110 milijardi dolara u koje ulazi i 150 helikoptera S-70 koji će biti sklopljeni u S. Arabiji, 48 helikoptera CH-47F, protvbalistički sistem THAAD kao i 4-6 patrolnih aviona P-8 “Poseidon“.
Marta 2012. potpisan je ugovor za kupovinu 84 lovaca-bombardera F-15SA (Saudi Advanced) i to za 11 milijardi dolara. Glavnu ulogu u njihovoj proizvodnji ima američko-saudijska kompanija Alsalam Aircraft Company, sa sedištem u Rijadu, koja je delom u vlasništvu Boinga i koja izrađuje prednji deo trupa, krila i nosače naoružanja F-15SA. Godinu dana od potpisivanja ovog ugovora, potpisan je i ugovor vredan 3,5 milijarde dolara za modernizaciju 68 F-15S iz sastava saudijskog RV-a na standard F-15SA.
Posao modernizacije prva dva F-15S odrađen je u SAD dok će preostali primerci biti modifikovani takođe u kompaniji Alsalam. Za ove potrebe izgrađena su 4 nove hale koje su koštale ukupno 100 miliona dolara. Nakon kašnjenja u razvoju F-15SA koje je trajalo par godina, prva dva aviona su, zajedno sa dva modernizovana F-15S sletela u bazu Hamis Mušajt 13. decembra prošle godine.
Dva saudijska dvoseda EF-2000. Do sada je isporučeno ukupno 66 aviona. Moguće su dalje narudžbine. Od ostalih vojnih vazduhoplova koji su protekle decenije kupljeni u SAD treba istaći 25 školskih aviona SR-22, 19 aviona King Air 350, 60 borbenih helikoptera AH-64E, 54 višenamenska helikoptera UH-60L i M, 10 mornaričkih MH-60R, 9 lakih višenamenskih helikoptera Schweizer 434, 12 MD-530F, 24 izviđačko-borbenih AH-6i. Svemu ovome treba dodati PVO sisteme Patriot sa velikim količinama raketa kao i hiljade raketa vazduh-vazduh, vazduh-zemlja, krstarećih, protivoklopnih raketa, vođenih bombi.
Drugi vrlo važan partner kada je u pitanju kupovina oružija je Ujedinjeno Kraljevstvo od kojeg su septembra 2007. godine naručena 72 višenamenska borbena aviona EF-2000 “Typhoon“ za oko 7,3 milijarde dolara. Od prvobitne zamisli da se 48 aviona sklopi u S. Arabiji se odustalo pa je u kompaniji Alsalam, uz pomoć britanskkog BAE Systems, otvorena linija za remont i održavanje aviona EF-2000. Najavljivana je i dodatna narudžbina od 48 do 72 primerka koja je zbog lošijih ekonomskih prilika dovedena u pitanje.
Paralelno sa pristizanjem EF-2000 (do sada ih je isporučeno 66) radi se na modernizaciji 80 saudijskih Tornada koji dobijaju savremenu elektroniku i naoružanje. 2012. i 2015. godine od UK su kupljena i 44 školsko-borbena aviona Hawk Mk 165 a prvi ugovor za 22 aviona, potpisan maja 2012. obuhvatao je i 55 švajcarskih školskih turboelisnih aviona PC-21.
Omanu je u periodu 2005 – 2014. isporučeno 24 F-16C i D Block 50. Krajem ove godine EF-2000 dobiće i Oman i to svih 12 aviona koji su naručeni još 21. decembra 2012. godine zajedno sa 8 školsko-borbenih Hawk Mk 166. Ukupna vrednost ugovora je 4 milijarde dolara, prva dva dvoseda Tajfuna imala su inauguracioni let 25. novembra prošle godine da bi prvi avion bio zvanično prikazan tek pre desetak dana. Omanski avioni biće u varijanti Block-30N odnosno Tranche-3A.
Jedini borbeni avion RV Omana trenutno je F-16 koji su nabavljeni u dva navrata. Prvih 12 od kojih 8 F-16C i 4 dvoseda F-16D (Block 50) ugovoreni su maja 2002. da bi prvi avion bio preuzet početkom avgusta 2005. a isporuke su završene 2006. Pored aviona ugovor je obuhvatio obuku, logistiku i naoružanje pa su Oman prve 16-ce koštale 1,1 milijardu dolara. Drugi ugovor, vredan 600 miliona dolara, za 10 F-16C i dva F-16D (takođe Block 50) potpisan je sredinom decembra 2011. a svi avioni su isporučeni tokom 2014.
Kuvajtski F/A-18C Korisnik evropskog Eurofajtera od 2019. godine biće i Kuvajt koji je 5. maja 2016. sa italijanskom kompanijom Finmeccanica (sada Leonardo) potpisao ugovor za 28 aviona (6 dvoseda) koji, prema nekim procenama koštaju oko 9 milijardi dolara. Detalji ugovora se još uvek ne znaju ali je saopšteno da će biti isporučeni primerci iz Tranše 3E sa AESA radarima Captor-E.
S obzirom da razvoj ovog radara još traje mnogi stručnjaci smatraju da prvi će prvi kuvajtski avioni imati obične radare. Za sada se zna i da će se na njima koristiti nišanski kontejneri Sniper ATP kao i integrisani sistem za distribuciju informacija (MIDS).
Dan pre nego što će odobriti prodaju aviona F-15 Kataru američki State Department odlučio je da dozvoli i prodaju 32 jednoseda F/A-18E i 8 dvoseda F/A-18F “Super Hornet“ Kuvajtu. Zajedno sa avionima, u ugovoru vrednom oko 10 milijardi dolara, nabavilo bi se i 12 nišanskih kontejnera Sniper ATP kao i ostala oprema i naoružanje. Na ovaj način Boing bi produžio proizvodnju ovog aviona i u 2020-tim godinama. Pored informacije da bi Kuvajt uzeo 40 aviona par meseci kasnije pojavio se i podatak da je zapravo reč o 28 primeraka.
Super Hornet bi u inventaru RV Kuvajta trebalo da zameni flotu od 35 aviona F/A-18C i D koji se nalaze u naoružanju od 1992. godine. Još 1988. je za 1,9 milijardi dolara naručeno 40 primeraka od toga 8 dvoseda. Već 1993. je za potrebe PVO naručen raketni sistem Patriot PAC-2 čije su isporuke trajale tokom 1995. i 1996. godine. 2008. ugovorena je modernizacija dela isporučenih sistema na standard PAC-3, posao je odrađen između 2014. i 2016 a 2015. je za 655 miliona dolara naručena i najnovija varijanta Patriota.
Od ostalih vazduhoplova američke proizvodnje treba istaći dva teška transportera C-17A (po jedan naručen 2011. i 2013.), tri leteće cisterne KC-130J koji su zajedno sa logističkom podrškom koštali neverovatnih 1,1 milijardu dolara i 16 borbenih helikoptera AH-64D koji su zajedno sa obukom, logistikom i naoružanjem plaćeni 868 miliona dolara.
Lovac-bombarder F-16C Block 40 RV Bahreina. I dok je američki State Department u novembru prošle godine odobrio prodaju aviona Kataru i Kuvajtu, istovremeno je Bahrein odbijen u nastojanju da nabavi dodatan broj aviona tipa F-16. Kao razlog je tada navedeno da Bahrein nije mnogo uradio na poboljšanju ljudskih prava nakon 2011. godine kada je u toj zemlji, uz pomoć SAD, S. Arabije i UAE, ugušena pobuna Šita koji su tražili veću političku moć (u Bahreinu Šitskom većinom vlada Sunitska monarhija).
Međutim krajem marta ove godine nova Trampova administracija najavila je Kongresu da će, bez bilo kakvih uslova, odobriti prodaju borbenih aviona Bahreinu, vrednih više milijardi dolara. U pitanju je nabavka 19 aviona F-16V kao i modernizacija postojećih 16-ca koji je osnovni borbeni avion RV Bahreina.
Prva 4 aviona F-16C i D Block 40 sletela su u Bahreinu 23. maja 1990. godine. Prethodno je marta 1987. naručeno 8 jednoseda i 4 dvoseda u programu Peace Crown I a deo novca obezbedila je Saudijska Arabija. Februara 1998., u programu Peace Crown II kupljeno je još 10 jednoseda, takođe Block 40, za 303 miliona dolara a svi avioni isporučeni su tokom 2000. godine.
Pored dodatnih, savremenih 19 F-16V i modernizacije postojećih 20 aviona Block 40 na isti standard (za ovaj posao se spominje cifra od milijardu dolara) Bahrein bi u budućnosti mogao, preko Saudijske Arabije, da nabavi i EF-2000.
Emirati jedini u svetu koriste varijantu F-16 Block 60 koja je specijalno razvijena po njihovim zahtevima. Jedina država GCC-a koja se još uvek nije odlučila na nabavku novih višenamenskih borbenih aviona jesu Ujedinjeni Arapski Emirati. Godinama traju pregovori sa različitim proizvođačima, u nekoliko navrata čak je bilo objavljivano da su UAE izabrale određeni tip aviona ali se pokazalo da su to bile samo spekulacije. Navodno je najbliži ulasku u sastav RV UAE bio francuski Rafal.
Dassault se još od sredine 90.tih trudi da svoj avion proda Emiratima, prvi put je u takmičenju za novi borbeni avion UAE izgubio 1998. godine od američkog F-16. Jednu od najnaprednijih i najsavremenijih varijanti F-16 danas koriste upravo UAE za koje je i razvijena varijanta Block 60 koju poseduje samo ova država.
Prototip ove verzije poleteo je 6. decembra 2003, prvi od 80 naručenih primeraka, 55 jednoseda F-16E i 25 jednoseda F-16F, stigli su u Emirate 2004. a isporuka svih aviona je završena 2006. Posao nabavke je vredeo oko 7 milijardi dolara od čega su dve milijarde potrošene na naoružanje
Drugi borbeni avion RV UAE jeste francuski Mirage-2000. Davne 1983. godine naručeno je 36 aviona od toga 22 jednoseda Mirage-2000EAD, 6 dvoseda Mirage-2000DAD i 8 jednosedih izviđača Mirage-2000RAD koji su razvijeni posebno za Emirate. Ove varijante bile su specifične i označene kao SAD-8 (Standard Abu Dhabi). Novembra 1998. potpisan je ugovor za modernizaciju postojećih i nabavku dodatnih aviona u varijanti Mirage-2000-9 koja je ponovo specijalno razvijena za UAE.
Naknadno izmenjeni ugovor, vredan 3,4 milijarde dolara podrazumevao je nabavku 20 novih jednoseda Mirage-2000-9, 12 novih dvoseda Mirage-2000-9D i modernizaciju 30 postojećih aviona na standard Mirage-2000-9. UAE avioni poseduju radar RDY-2, nišanski kontejner Shehab (varijanta sistema Damocles), sistem za PED IMEWS, naoružani su između ostalog krstarećim raketama Black Shaheen i vođenim bombama PGM-500. Usled problema u razvoju prvi avioni stigli su u UAE 2003. sa dve godine zakašnjenja.
UAE Mirazi-2000 nuđeni su na prodaju Egiptu, Iraku i Pakistanu ali do dolaska neceg novijeg ipak ostaju u Emiratima / Foto: damnaeardone/flickr UAE su 2013. pokazali interes za nabavku dodatnih aviona F-16, bilo je reči o 25 do 30 primeraka u novoj varijanti Block 61 ali do realizacije ugovora ipak nije došlo. Umesto toga Emirati su kupovali lake protivpobunjeničke (COIN) avione, prvo je 2010. naručeno 24 AT-802U čija je isporuka trajala 2010-2014. a zatim je 2014. naručeno 24 IOMAX Archangel čija isporuka još traje. Ipak vremenom su Emirati svoje avione AT-802U počeli da poklanjaju prijateljskim zemljama pa je tako njih 12 završilo u Egiptu, 6 u Jordanu i 3 u Jemenu.
Radi podrške trupama generala Halife Haftara u Libiju je tokom 2016. bilo stacionirano bar 6 aviona AT-802 a za potrebe borbenih operacija protiv Huta u Jemenu u eritrejsku vazduhoplovnu bazu Asab poslato je oko 9 borbenih aviona Mirage-2000 a tamo su i helikopteri UH-60 i Bell-407, transportni avioni C-130 i patrolni DHC-8.
Od ostalih vazduhoplova iz SAD su u poslednjoj deceniji nabavljeni laki transportni avioni Cessna 208 “Caravan“ (8 komada) među kojima se nalaze i borbeni AC-208B, 8 teških transportera C-17AS “Globemaster III“, 60 višenamenskih helikoptera UH-60L i M, 30 lakih izviđačko-borbenih helikoptera Bell 407MRH, 20 teških transportera CH-47F “Chinook“, 10 bespilotnih letelica RQ-1E Predator XP.  Veliki ugovor bio je sklopljen i za modernizaciju 30 borbenih helikoptera AH-64A na standard AH-64D a to je koštalo 1,5 milijardu dolara.
Od PVO sistema tu su PAC-2 i PAC-3 “Patriot“ a 2011. UAE su postali prvi strani kupac protivraketnog sistema THAAD. Za 1,135 milijardi dolara nabavljena su 9 vozila za transport i lansiranje, dva radara AN/TPY-2 i 48 raketa. Prve isporuke započele su krajem 2015, položaj na kome će biti postavljen sistem uređen je tokom 2014. i 2015. a u toku 2016. završeno je njegovo instaliranje.
U drugim državama sveta UAE su nabavili tri leteća radarska sistema Global 6000 Erieye, 25 školski aviona Pilatus PC-21, 4 patrolna aviona Dash-8, tri leteće cisterne A330MRTT, 23 višenamenska helikoptera AW139, 50 artiljerijsko-raketnih sitema PVO Pancir-S1E, 80 bespilotnih letelica Schiebel S-100 (sklapani u UAE kao BPL Al Sber), 8 bespilotnih letelica Piaggio Aerospace P.1HH “Hammerhead“.
Čekanje na 5. generaciju Ono što je očigledno je da su države GCC-a nabavile borbene avione koji pripadaju 4. generaciji i da nijedna od njih za sada nije uspela da naruči 5. generaciju. Izbor je ograničen samo na američki F-35 “Lightning II“ a smatra se da je između ostalog, veliki pritisak Izraela na SAD zaslužan za to da ove arapske zemlje neće u skorije vreme imati u naoružanju avion iste klase.
Izrael je sa druge strane već primio 5 od 50 naručenih F-35I “Adir“ (varijanta F-35A) i nastoji da potencijalni arapski neprijatelji ne dobiju nešto slično barem dok potpuno ne ovlada i po svojim specifikacijama ne modifikuje svoje Adire.
Prve konkretne korake ka mogućoj nabavci aviona 5. generacije učinili su UAE koji su sa Rusijom potpisali sporazum o zajedničkom razvoju novog tipa takvog aviona koji bi se bazirao na lovcu MiG-29 gde bi najverovatnije bila primenjena iskustva iz Suhojevog projekta PAK-FA T-50. Da li je ovo samo vid pritiska na SAD kako bi u bliskoj budućnosti F-35 ipak bio dostupan ili su namere UAE zaista ozbiljne pokazaće vreme.
Istovremeno krajem februara zvanično je saopšteno da između UAE i Rusije traju pregovori o prodaji, kako je rečeno “na desetine“ ruskih višenamenskih borbenih aviona 4++ generacije tipa Su-35. Za sada je potpisan samo sporazum o namerama ali je javnost ostala uskraćena za detalje o tome koliko aviona će biti nabavljeno i kada bi oni mogli biti isporučeni.

The post [ANALIZA]: Narastajuća vazdušna moć zemalja Persijskog zaliva appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...