Izvor: Politika, 03.Nov.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski dobrovoljac Kinez Uan Šan Zen
„Politika” je oktobra davne 1920. objavila priču o čoveku koji je učestvovao u borbama na oslobođenje Srbije i ostao u Beogradu, gde se posvetio farbarskom zanatu
Na proteklom 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na kome je Kina bila počasni gost, ova prijateljska i geografski daleka zemlja svojim štandom je privukla veliku pažnju posetilaca i javnosti.
Sticajem okolnosti, to nas je vratilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upravo u oktobarske dane, ali 1920. godine, kada je „Politika” domaću javnost obavestila o jednom po svemu čudnom događaju, o tome da je „početkom oktobra 1920. godine došao u Ministarstvo unutrašnjih dela, jedan čovek obučen u srpsku vojničku uniformu, koji tek ako je znao nekoliko srpskih reči”.
Naravno da neobičnost nije sadržana u tome što je pomenuti došao u pomenuto ministarstvo u vojničkoj opremi, nego u naslovu teksta, koji je objavljen 12. po starom, odnosno 25. oktobra po novom kalendaru. Naslov je glasio „Srpski vojnik Uan-Šan-Zen”.
Dotični, koji „tek ako je znao nekoliko srpskih reči”, izazvao je veliku pažnju – „služitelji su ga sa čuđenjem posmatrali od glave do pete pitajući se kako je moguće biti srpski vojnik a ne znati naš jezik”. Pošto im je pridošlica pokazao „svoju propisno overenu vojničku objavu”, zbog teškoća u komunikaciji „on je najzad rukama objasnio da želi da govori sa nečelnikom”.
Služitelji su mu to omogućili i „kad je ušao unutra”, da se vidi sa traženim službenikom ministarstva „i sam se načelnik zbunio, videći pred sobom čoveka s kojim se ni jednim jezikom kojim govori, ne može da razume”.
„Posle izvesnog vremena”, piše „Politika”, „načelnik je uvideo da će se rukama najbolje objasniti sa svojim posetiocem”, te se „na taj način saznalo da se nepoznati zove Uan-Šan-Zen, rodom iz Či-Fu blizu Pekinga”.
„Jednim čudnim slučajem on je stupio u našu vojsku. Kada su se u Rusiji počeli skupljati dobrovoljci za našu armiju, koja je svojim podvizima zadivila sve naše neprijatelje, Šan-Zen nije mogao da odoli srcu, a da i sam ne stupi u redove naših nepobedivih vojnika”, pojasnila je „Politika”, čineći možda i neku nehotičnu grešku kada je ovako „prevela” ime tog dobrovoljca srpske vojske iz daleke Kine i mesta kraj Pekinga iz koga se uputio na Solunski front.
Srpski dobrovoljački korpus, dodajemo to objašnjenje, doista je preko Sibira i ruskih teritorija naseljenih Mongolima i Kinezima, pa preko Vladivostoka, posle sloma carske Rusije stigao do Soluna početkom 1918. godine.
„Kad su se naše jedinice počele evakuisati na solunski front Šan-Zen je, i ako Kinez, pošao na ovaj dalek put sa našim vojnicima”, navedeno je u „Politici” pre 94 godine. „Učestvujući u svim borbama za oslobođenje Srbije, on je toliko zavoleo našeg vojnika da je po mobilizaciji, kako je rekao, suznim očima gledao kako jedan po jedan od njegovih najboljih drugova odlazi kući. Odjednom, on se osetio potpuno sam, i dugo i dugo bio je tužan”, opisala je „Politika” situaciju u kojoj se tada našao Uan-Šan-Zen, na koga je takođe „došao red da se otpusti iz vojske”.
„Ali kuda?”, upitao se ovaj dobrovoljac srpske vojske, mada je „imao objavu za besplatan put u svoju otadžbinu”.
„On je ipak rešio da nikad ne ode iz zemlje koju je toliko zavoleo” i „saznavši od nekud da svi stranci moraju da imaju odobrenje za bavljenje u zemlji, on je zato i bio otišao u Ministarstvo”, objasnio je autor nepotpisanog teksta u „Politici”.
„Kada ga je načelnik uzeo pitati kako će živeti ovde kad sigurno nema sredstava, Šan-Zen je ne sačekavši svršetak pitanja odgovorio da je on farbar i da će svojim zanatom moći lako da obezbedi sebi život. Na njegovu molbu izdato mu je odobrenje da može živeti u našoj sredini. Sav radostan izašao je on napolje, hvaleći se svima kako mu je ukazana jedna velika čast.”
Nažalost, daljih podataka o Šan-Zenu nemamo, mada je možda „Politika” u nekoj prilici uložila napor da sazna šta se s njim i njegovim farbarskim poslom dalje dešavalo. Vremena da to proverimo na stranicama našeg lista nije bilo, još manje ga je bilo za pretragu u arhivskoj građi koja možda krije neki podatak o dobrovoljcu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Kinezu Uan-Šan-Zenu iz Či-Fua.
Pomoć saradnika „Politike”
Profesor dr Šimon Đarmati pasionirano istražuje i osobene dimenzije međuratne istorije Jugoslavije i Srbije, kakve su ondašnja hajdučija, zločini ove ili one vrste, pogotovo kada su posledica umeća trovanja. U svojim istraživanjima neizostavno se oslanja na tekstove objavljene u „Politici”, taj neiscrpni, nažalost malo korišćeni rudnik informacija. Kao stari saradnik našeg lista, dr Đarmati nas je nedavno obavestio i o tekstu o Uan-Šan-Zenu, koji je „Politika” objavila 12/25. oktobra 1920. godine, što nam je i omogućilo da tu priču prenesemo današnjim čitaocima.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 03.11.2014.
