Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Okt.2011, 16:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić: Rešićemo problem sa Mađarskom

BEOGRAD -

Problem sa stavom Mađarske o zakonu o restituciji biće rešen u bilateralnim razgovorima, rekao je danas predsednik Srbije Boris Tadić posle razgovora sa komesarom za proširenje Evropske unije Štefanom Fileom.

Tadić je ukazao da nijedan reformski zakon nije bio usmeren protiv bilo koje etničke zajednice u Srbiji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Naša ukupna politička filozofija je da podržavamo sve etničke zajednice, tako da ni zakon o restituciji nije imao cilj da bude usmeren protiv mađarske manjine", istakao je Tadić.

Bez zloupotrebe otvorenih pitanja u procesu evrointegracija

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je danas zadovoljstvo preporukom Evropske komisije da se Srbiji da status kandidata i da se pregovori o članstvu otvore čim se postigne napredak u rešavanju pitanja koja su već otvorena u dijalogu s Prištinom.

Tadić je, obraćajući se učesnicima sastanka Igmanske inicijative, takođe istakao da preostala otvorena pitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na način koji bi ugrozio proces evrointegracija država Zapadnog Balkana.

Izbori ne smeju biti instrumentalizovani

Istovremeno, smatra srpski predsednik, nijedno od otvorenih pitanja u regionu ne sme se rešavati na način koji bi ponovo doveo u konflikt narode bivše Jugoslavije i njihove države.

"Izbori koji nas očekuju ne smeju biti instrumentalizovani i ne smeju urušiti osnovne vrednosti na kojima počivaju naše države i EU", rekao je Tadić na sastanku kojem su prisustvovali i najviši državni predsednici Hrvatske, Crne Gore i BiH, kao i evropski komesar za proširenje Štefan File.

Tadić je izrazio uverenje da je evropska perspektiva bila i ostala suštinski zamajac stabilizacije i razvoja čitavog regiona, i da zajednički strateški cilj može da bude ostvaren isključivo jačanjem saradnje i dijalogom utemeljenim na uzajamnom pomirenju.

Osvrćući se na ulogu Srbije u tom procesu, Tadić je istakao da je proteklih godina učinjen ogroman napredak na polju regionalne saradnje, što je potvrdila i Evropska komisija u poslednjem izveštaju.

"Poverenje među državama i narodima je jedan od najvažnijih procesa i izazova sa kojim se suočavamo i zato je neophodno da sve države osude ratne zločine i njihove počinioce", rekao je Tadić.

On je podsetio da je Srbija uhapsila sve koji su pred Haškim tribunalom optužene za ratne zločine, a da je dodatni doprinos procesu pomirenja dala usvajanjem deklaracije o Srebrenici.

Urgentno rešiti pitanja izbeglih i nestalih

Tadić je istakao, da u okviru procesa poboljšanja regionalnih odnosa, urgentno moraju biti tretirana i pitanja izbeglica i nestalih lica.

"Nemoguće je zamisliti prosperitetne države Jugoistočne Evrope, ako među nama u potpunoj neizvesnosti žive hiljade porodica nestalih", kazao je Tadić.

Četiri elementa rešenja za Kosovo

Predsednik Srbije Boris Tadić je izjavio da nema lakog rešenja za Kosovo, ali da svako održivo rešenje mora uključiti četiri elementa: rešenje za sever Kosova, posebne garancije za Srbe u enklavama, mehanizam zaštite srpske kulturne baštine i pitanje imovine Srbije i Srba u pokrajini.

Tadić je ponovio da Srbija neće i ne može da prizna unilateralno proglašenu nezavisnost Kosova.

On je ponovo upozorio da je opasna i kontraproduktivna svaka unilateralna akcija koja podrazumeva silu, koja ne poštuje dogovorena rešenja i koja za cilj ima promenu stanja na terenu.

"Srbija je principijelno opredeljena za pravedno, kompromisno i održivo rešenje, jer samo takvo rešenje može obezbediti trajni mir na prostoru Zapadnog Balkana. Nema lakog rešenja za problem Kosova i svi smo toga svesni. Nema rešenja koja nas vraćaju u prošlost, ali moramo naći održivo rešenje za budućnost", objasnio je Tadić.

Prema njegovim rečima, dodatni napori moraju biti uloženi u saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i u ekonomskoj saradnji, pre svega na polju izgradnje infrastrukture, zajedničkog nastupa na trećim tržištima i saradnje kompanija.

Čestitke Hrvatskoj i Crnoj Gori

Predsednik Tadić je čestitao Hrvatskoj i Crnoj Gori na koracima koje su u poslednje vreme učinile u procesu evrointegracija, ali da bi na tom putu treba još više podstaći i BiH.

"BiH treba da bolje funkcioniše, ali do toga se mora doći u saglasnosti sva tri konstitutivna naroda i njihovih političkih predstavnika", rekao je Tadić.

Predsednik Srbije je na kraju obraćanja poručio da današnji lideri država i regiona, iako nemaju ličnu odgovornost za događaje iz 90ih, imaju odgovornost za sadašnjicu i budućnost, a to mora podrazumevati i zatvaranje problema iz prošlosti.

File: Pomirenje nije formalan gest

Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je učesnicima sesije Igmanske inicijative da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ključni element politike proširenja EU, a dijalog, trajno pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja osnova napretka država zapadnog Balkana i postizanja trajnog mira i pomirenja.

File je naglasio da EU aktivno podržava inicijative koje promovišu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.

On je kao posebno značajno istakao postizanje trajnog pomirenja u regionu, koje je, kako je rekao, "nemoguće bez suočavanja sa prošlošću i istinom". Prema njegovim rečima, na ovom planu je mnogo toga učinjeno do sada.

On je u prvom redu istakao saradnju država zapadnog Balkana sa Haškim tribunalom i izručivanje svih begunaca ovom sudu.

File se posebno zahvalio predsedniku Tadiću za napor koji je uložio da se ovo poglavlje zatvori.

Naglašavajući da pomirenje nije formalan gest, već suštinski proces, evropski komesar je dodao da su svi u regionu doprineli pomirenju i podsetio na posete predsednika Srbije Srebrenici, Vukovaru, predsednika Hrvatske Paulin dvoru i druge.

"Time je stvoreno okruženje koje omogućava da se pomirenje dogodi", rekao je File.

On je kao značajne istakao i regionalne inicijative kao što su Cefta, proces saradnje JIE i Igmansku inicijativu.

"Ove inicijative zaista neguju regionalnu saradnju i pomirenje, a Igmantska inicijativa nudi dobru platformu za definisanje problema i pronalaženje rešenja, reako je File.

Rešavanje pitanja izbeglica EU će podržati i finansijski

Komesar EU je pozdravio želju učesnika Igmanske inicijative za rešavanje pitanja izbeglica.

"EU će vas podržati i finansijski kako bi se na proleće 2012 održala donatorska konferencija", rekao je File.

Prema Fileovim rečima, takođe je važno za region da dobro poznaje svoju prošlost i da građani budu bolje informisani o tome šta se dogodilo u prošlosti, kako bi mogli sa manje strasti o njoj da razgovaraju.

U tom konetstu on je posebno naglasio da komisija za pomirenje zaslužuje punu podršku.

Kao jedno od pitanja koje je neophodno rešiti File je naveo pitanje nestalih u sukobima devedesetih godina.

"Porodice nestalih zaslužuju da znaju sudbinu svojih voljenih", rekao je File i dodao da ohrabruje lidere regiona da ubrzaju aktivnost u tom pravcu i omoguće porodicama ili da identfikuju posmrtne ostatke ili da posete mesto na kojima su njihovi članovi porodice sahranjeni.

Svima iz regiona omogućiti pristup forumima

"Otvorena pitanja granica u regionu takođe moraju biti rešena i Evropska unija očekuje da ona budu rešenja kroz dijalog, naglasio je File.

On je naveo da su u regionu potrebna pragmatična rešenja i naglasio da treba da se nađe način kako bi se svima iz regiona omogućio pristup regionalnim forumima.

To je fundamentalna vrednost za čitav region, naglasio je File.

"Vaše prisustvo potvrđuje želju za dijalogom. To je osnova napretka regiona, postizanja trajnog mira i pomirenja", zaključio je File.

Josipović: Kompromis je dobitak za sve

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavo je danas da u rešavanju otvorenih pitanja u regionu kompromis ne znači poraz, niti pobedu, već dobitak za sve i poručio da su zemlje regiona odgovorne da "ne izvoze krizu" susedima.

Predsednik Hrvatske je podsetio da je Evropska komisija ove nedelje poslala "niz dobrih vesti" za region, dajući mišljenje Hrvatskoj, koja će za dva meseca potpisati pretpristupni ugovor, Srbiji za kandidaturu i datum za Crnu Goru.

"Ovo su važne vesti za ceo region, a i samu EU, jer Evropa bez ovog dela Evrope nije potpuna", ocenio je Josipović i dodao da je pred zemljama regiona još dosta posla i da "nema i ne može biti prečica".

"EU je dala impulse za reforme u našim zemljama. Vrednosti i načela EU su bitna za sve nas. Odgovornost imamo pre svega prema našim građanima, da kažemo istinu koliko imamo još teških reformi i odluka pred nama", istakao je hrvatski lider i podsetio i na ekonomske probleme koji se moraju prevazići.

"Imamo odgovornost i prema susedima, da ne izvozimo krizu, ne izazivamo neprijatelje. Istina nije lagana, ni jednostavna, ali to je partnerstvo koje je nužno uvek, a ne samo kada rešavamo goruća pitanja prošlosti", naveo je Josipović

On je među otvorenim pitanjima u regionu naveo probleme izbeglica, nestalih, sukcesije, i ratnih zločina.

"Druga važna poruka jeste poverenje. Nijedan pravi posao se ne može napraviti bez poverenja među stranama. Prijateljstvo i partnerstvo nisu mogući bez poverenja, a nemoguće je ostvariti saradnju ni u politici, ni u privredi", poručio je Josipović.

On je naveo da EU pokazuje koliko je poverenje važno.

"Sebičnost se ne isplati. Solidarnost se potvrdila kao mehanizam potrebna za sve.

Hrvatski predsednik je poručio da će njegova zemlja pružiti svu tehničku pomoć i podršku susedima i rekao da treba biti optimista.

"Pomalo smo umorni žalopojki, i svaka manja kriza se tumači kao da se nikada ništa dobro nije dogodilo na ovim područjima. Ako bacimo pogled na deceniju koja prošla videćemo da se mnogo toga dobrog dogodilo", primetio je Josipović i podsetio da je region prošao velike izazove, ali da je "progres stalan uporan i nepovratan".

Vujanović: Regionalna stabilnost uslov razvoja

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je ocenio da je regionalna stabilnost uslov razvoja svake države pojedinačno i ukupnog regiona.

Nestabilnost bilo koje države u regionu smanjuje stabilnost čitavog regiona i zato je potrebna udružena aktivnost svih u regionu da se podigne stabilnost u nestabilnoj državi, poručio je Vujanović.

Crnogorski lider je takođe ukazao da u nestabilne države ne pristižu investicije i da "duga nestabilnost distancira i izoluje državu".

Prema njegovim rečima, regionalna stabilnost je zato uslov ukupnog regionalnog razvoja, a ako je region kao celina stabilan postoje uslovi za uspešne investicije, privatizacije, uspešnu ekonomiju, a time i veći životni standard građana.

"Regionalna stabilnost mora biti regionalna briga i obaveza svake države regiona, koje treba da doprinose takvoj stabilnost regiona", naveo je Vujanović i ukazao na značaj koji u tom procesu ima nevladin sektor, mediji, ali i svi subjekti društva.

Komšić: Intenzivirati aktivnosti na rešavanju spornih pitanja

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić je izjavio da treba intenzivirati aktivnosti na rešavanju spornih pitanja u regionu, ali da nerešena pitanja ne smeju biti na negativan način korišćena na evropskom putu zemalja regiona.

"Vlade naših država moraju intenzivirati aktivnosti na rešavanju spornih pitanja, kako bilateralnih, tako i multilateralnih", poručio je Komšić.

On je istakao da sve zemlje regiona treba da grade zajedničku budućnost na principu podrške i složio se s tezom predsednika Srbije Borisa Tadića da različit stepen njihovih evrointegracija i nerešena pitanja ne smeju na negativan način da budu korišćena na evropskom putu.

Komšić je, uz podsećanje da su države članice Igmanske inicijative u različitom stadijumu približavanja Evropskoj uniji, poručio da nema alternative evropskim integracijama, kako za BiH, tako ni za ceo region.

BiH, smatra on, ne može ostati izvan tog procesa ako želi bolji razvoj i bolji život građana.

Pritom, proces pridruživanja ne treba shvatiti kao proces u koji smo ušli zbog stranaca, već zbog sebe radi i budućnosti naše dece, naveo je Komšić.

Na 22. sesiji Igmanske inicijative učestvuju i predsednici Hrvatske i Crne Gore, Ivo Josipović i Filip Vujanović, kao i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić.

Politički pojam Balkan - nepoželjan

Kopredsednik Igmanske inicjative Aleksandar Popov rekao je, otvarajući skup, da se učešće zemalja članica na visokom nivou tumači kao podrška Inicijativi da se što pre normalizuju odnosi i sve potpisnice Dejtonskog sporazuma postanu članice EU.

Direktor beogradske kancelarije Fridrih Ebert Fondacije Mihael Erke je, pozdravljajući prisutne, ocenio da će na sastanku doći do veoma plodonosne diskusije.

Učesnici skupa pozvali su na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzeli se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta "balkanizacije Balkana".

Princip solidarnosti i uzajamne podrške

Predstavnici četiri države potpisali su danas zajedničku izjavu "Partnerstvo za evropsku budućnost regiona".

U Izjavi se navodi da je perspektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu i jugoistočnoj Evropi.

"Ostajemo čvrsto opredeljeni za rešavanje otvorenih pitanja dijalogom i pregovorima u duhu dobrosusedstva i na osnovama međunarodnog prava", piše u dokumentu.

Kako se navodi, četiri predsednika potvrđuju "punu odlučnost da svaka od zemalja u međusobnim odnosima deluje tako da drugima pomogne da ispune sve uslove za punopravno članstvo u EU".

U Izjavi se dodaje da princip solidarnosti i uzajamne podrške jeste temeljni princip na kojem četiri zemlje žele da grade zajedničku evropsku budućnost.

"Slažemo se da se započeti proces međusobnog pomirenja mora nastaviti. U tom pogledu presudnu ulogu ima bliska saradnja pravosuđa naših zemalja i to ne samo u progonu i kažnjavanju ratnih zločina, nego i svih oblika organizovanog kriminala", navodi se u Izjavi.

Predsednici četiri zemlje naveli su da su, svesni duboke ekonomske krize u Evropi i svetu, saglasni da međusobno privredno otvaranje kao i uklanjanje svih oblika ograničenja ekonomskoj saradnji čini svaku zemlju pojedinačno, kao i sve zemlje zajedno, otpornijim i sposobnijim za oporavak ekonomije.

"Spremni smo da i bilateralno i kroz postojeće multilateralne forume, uključujući Igmansku inicijativu, nastavimo da u duhu konstruktivnog dijaloga razgovaramo o budućnosti regiona i ostvarenju partnerstva za evropsku budućnost regiona", piše u Izjavi.

Predsednici su izrazili zadovoljstvo jer je Hrvatska uspešno okončala pristupne pregovore i očekivanje da Srbija do kraja godine dobije status kandidata i datum početka pregovora, Crna Gora datum početak pregovora, a BiH preda aplikaciju za kandidatski status do kraja godine.

Inicijativa obuhvata više od 140 NVO

Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine i predstavlja pokret koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske i Srbije i Crne Gore.

Jedna od ključnih figura Inicijative i predsednik njenog Saveta bio je Živorad Kovačević, dugogodišnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Misija Igmanske inicijative je da promoviše i omogući lokalni i regionalni dijalog u oblasti politike, ekonomije i kulture, da promoviše izgradnju poverenja i zastupa demokratske vrednosti, da obavlja monitoring i pozitivni pritisak na vlade Dejtonskog trougla što bi omogućilo bržu normalizaciju odnosa.

"Posao" Igmanske inicijative je i da se suprotstavlja državnoj politici i da je dovodi u pitanje u slučajevima kad su ugrožena ljudska prava, ali i da stvori prostor u kojem ljudi mogu otvoreno da izražavaju svoje mišljenje, da se osećaju slobodno u međusobnom razgovoru i da deluju u ime svojih zajednica.

Konačno, Igmanska inicijativa treba da omogući da se realizuju ideje koje u Jugoistočnoj Evropi teže da transformišu region u zonu mira, saradnje i tolerancije sa otvorenim granicama.

Od osnivanja članovi Igmanske inicijative uspešno su lobirali za ukidanje viznih režima između zemalja Dejtonskog trougla, imali su uspeha i u okupljanju šefova država i u dogovaranju konkretnih koraka u pravcu normalizaciji odnosa.

Trenutno, Inicijativa radi na programu razvoja modela pomirenja koji je primenljiv u ovom regionu. U tom duhu osnovan je i Civilni Dijalog.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Mondo: "Problem s Mađarskom biće rešen"