Izvor: Blic, 16.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz šupe nemam kud
Iz šupe nemam kud
Sedamdesetdvogodišnji samac Mlađen Tešanović, izbeglica iz Požarnice, borac Vojske RS, a danas penzioner, do pre četiri meseca živeo je u kući u Ulici Marije Bursać u Bijeljini. Trošna kuća u kojoj je živeo poslednjih osam godina jednostavno se sama od sebe urušila, a starac nije imao gde da se preseli, do u obližnju šupu, bez struje i vode, tek toliko adaptiranu da u njoj ne kisne i da mu ne duva. 'Stara je to kuća, sve se prolomilo, videli ste, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisam imao kud preći, do u ovu šupu', objašnjava Mlađen i uvodi nas u svoj novi dom. Ispred ulaza u šupu izuva se, unutra je zemlja, a kao prostirka ispred kreveta karton. Sobičak dva sa dva, skroman nameštaj, osim kreveta, koji su mu, kaže, dale komšije, jedna pohabana fotelja, takođe poklon, šporet na drva i jedna stolica koja ujedno služi i kao sto. ' Jedem malo gra’ i krompira, nemam više od čega, penzija 80 maraka, a od to malo država mi uzme marku, ali preživljavam', priča Mlađen. Čim dobije penziju, uplati hleb, kaže da dva puta dnevno jede, a pola kilograma hleba mu bude dovoljno za jedan dan.
Za pomoć se obraćao Centru za socijalni rad, ali uzalud. 'Kažu nemaju odakle, pre su delili brašno, dali mi 50 kila, ali pokvareno, pit’o sam ih da mi daju makar ćumura ili drva, kažu da im nikakav spisak nije stig’o, jednostavno - nemaju', sleže ramenima Mlađen i pojašnjava nam kako sastavlja kraj sa krajem.
'Jedino što ne mogu bez cigara, probo sam, ali ne ide, mada pomalo pušim, jedna kutija bude mi dva dana', skoro da se stidi jedinog zadovoljstva koje sebi može da priušti. Ima bolove u levoj ruci i kičmi, a inače radio bi šta bilo da preživi. Od zadnje penzije uzeo je pasulja, krompira, ulja, cigara, uplatio je hleb, i više mu nije ostalo ništa.
Iz ove šupe Mladen nema kud, a u njoj možda neće ni zimu dočekati, jer plac na kome se šupa nalazi, vlasnik Bošnjak namerava prodati. Gde će onda naći krov nad glavom, stvar je o kojoj ovaj starac ne sme ni da razmišlja. Od imovine u Požarnici, kuće i šljivaka danas nije ništa ostalo. Šljive se posušile. Nema novca čak ni da imovinu formalno povrati, jer kaže, u Tuzli treba na svakom šalteru platiti po 20 maraka za izvodak, ili bilo koji drugi formular.
Mlađen je penziju zaradio dvadesetsedmogodišnjim radom u rudniku 'Kreka' u Tuzli. Svakodnevno je, kaže, peške išao sat i po na posao i isto toliko nazad do kuće. Peške i po suncu i po blatu, u rudarskim čizmama. Danas prima polovinu teško zarađene penzije.
Godinu i dva meseca je bio na ratištu, u Drugoj majevičkoj brigadi, sve kaže dok ga je zdravlje služilo. Od njih nije tražio pomoć, jer zna da od toga nema ništa. 'Ne očekujem ni od koga pomoć, kad znam da nema, jedino ovaj Veljko iz Udruženja što se bori za mene, čim sam mu se žalio doveo je televiziju, snimali mi kuću', objašnjava stari rudar.
'Sedam puta sam iš’o Stojanki u Ministarstvo i kaže mi Stojanka sedmi put, lezi na livadu. Ja iš’o ne bi li došla da vidi kuću, neće gospođa da vidi, fino mi kaže - lezi na livadi. Ima dve godine kako sam iš’o sekretaru, davali su šporete i onima koji ih imaju, a meni nema, nisu išli po kućama da vide u koga ne valja šporet a u koga je dobar'.
Od uže porodice Mlađen Tešanović ima dve kćerke, jedna živi u Brčkom, druga i Bijeljini, 'ali zetovi ko zetovi, kome ja trebam, dođu nekad mi očiste i donesu da jedem, nemaju ni oni, i oni su izbeglice'. Supruga mu je umrla 1992. godine, kad su i izbegli iz Požarnice. Mirjana Stanković
