Izvor: Politika, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoplje i Tirana: čija je Majka Tereza
Skoplje – Vlada u Tirani je, drugi put ove godine, od vlade Indije zatražila da se mošti Majke Tereze prenesu u Albaniju. Taj zahtev je propraćen izjavom albanskog premijera Salija Beriše, da je "najpravednije da svetica počiva na tiranskom groblju, gde su joj sahranjene majka i sestra". Tako je aktuelizovana stara priča o sporu između Albanije i Makedonije za ovozemna dela i posmrtne ostatke jedne od najhumanijih ličnosti u novijoj istoriji. Prva trvenja datiraju s početka osamdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina minulog veka, a zaoštrena su posle druge posete Majke Tereze rodnom Skoplju.
Albanci iz Albanije, Makedonije i sa Kosova, za Majku Terezu su se zainteresovali 1997. godine kada je dobila Nobelovu nagradu za humanost. Pozivajući se na činjenicu da joj je otac Nikola Bojadži bio Albanac, albanski intelektualci, sa tada aktuelnim liderom makedonskih Albanca Arbenom Džaferijem na čelu, krenuli su u dokazivanje da je Majka Tereza "čista" Albanka.
Godine 2003. u Tirani je, uz pomoć predsednika Albanije Alfreda Mojsiua i gradonačelnika Tirane Edi Rame, sačinjena strategija za premeštanje moštiju svetice iz Indije u Albaniju.
Ne osvrćući se na svealbansku kampanju, gradske vlasti Skoplja su, uz podršku države, pokrenuli akciju. Bogati skopski biznismen i aktuelni gradonačelnik Skoplja Trifun Kostovski finansirao je sve aktivnosti pa i izradu spomenika u centru makedonske prestonice. Spomenik je delo vajara i akademika Tome Serafimovskog, a njegova kopija krasi predvorja, aule i kancelarije mnogih institucija u svetu.
Nameru skopskih vlasti da na dan beatifikacije (proglašenja za sveticu) Majke Tereze, 19. oktobra 2003. godine u Rimu, postave kopiju skopskog spomenika osujetio je albanski lobi. U međuvremenu, u Makedoniji i Albaniji, njenim imenom nazvane su mnoge institucije, pa između ostalih i aerodrom u Tirani, ustanovljene su nagrade i odlikovanja.
Uporedo se nastavilo s utvrđivanjem etničke pripadnosti Gondže Bojadžiju, kako je rođeno ime Majke Tereze, a kad je humanistkinja dobila Nobelovu nagradu, uključili su se i makedonski Vlasi (Cincari). Dimo Dimčev (Dino Kuvata), prevodilac, publicista i politički delatnik javnosti je navodio činjenice, dokazujući da je otac Majke Tereze Nikola Bojadži, Vlah, poreklom iz Moskopolja, čuvene prestonice Vlaha (današnja Albanija). Priču Dimčeva, potvrđuje i novinar i publicista Stojan Trenčevski, autor knjige i filma o Majci Terezi. U obimnoj arhivi, Trenčevski ima i originalan dokument iz kojeg se vidi da je Nikola Bojadži bio predstavnik Vlaha u gradskom veću u ondašnjem Skoplju.
Po nalogu premijera Salija Beriše, u Skoplju je pre mesec dana ekipa istoričara, televizijskih snimatelja i novinara prikupljala dokaze o tome da je Majka Tereza Albanka. Sreli smo ih u poznatoj skopskoj kafani "Tereza", ali su negirali da je reč o vladinom projektu. Rekli su nam da za jednu privatnu albansku televiziju snimaju dokumentarac.
--------------------------------------------------------------------------
Boginja siromašnih i unesrećenih
Majka Tereza (Agneza Gondža Bojadžiju) rođena je 27 (28) avgusta 1910. godine u Skoplju od oca Nikole i majke Drane, pod čijim uticajem je kasnije i postala časna sestra. Školovala se u rodnom gradu, a jedno vreme i u katoličkom manastiru kod Vitine na Kosovu.
Kad je postala punoletna odlazi u Irsku i u Dablinu u loretinskom samostanu započinje misionarstvo. Iza toga, 1931. godine odlazi u Indiju gde se zamonašuje i završava učiteljsku školu. Rad sa siromašnom decom je podstakao da 1949. godine osnuje Red misionarki ljubavi, koji iste godine priznaje i Vatikan. Pune dve decenije posvećuje se siromašnim i bolesnim, za koje širom Indije osniva bolnice i narodne kuhinje, da bi zatim krenula i svoju misiju širila svetom.
Za sve što je učinila za unesrećene i siromašne predložena je za Nobelovu nagradu koju je i dobila 1979. godine.
Umrla je u Kalkuti 5. septembra 1997. godine gde je i sahranjena. Na zahtev sledbenika i svetske javnosti, pre neophodnog roka, 19. oktobra 2003. godine proglašena je sveticom. Na predlog pape Pavla Drugog među svece je upisana kao "Blažena Tereza od Kalkute".
[objavljeno: ]
