Izvor: Politika, 27.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peta kuća porodice Gvozdenović na zgarištu
Selo Bravsko ispod Grmeča četiriputa gorelo u dva rata 1942. i 1992.godine
Bosanski Petrovac – Retko koga je tako život, rad i briga lomila kao stanovnike podgrmečkog sela Bravsko smeštenog između Bosanskog Petrovca i Ključa, sada oba u Federaciji BiH. Tri puta su goreli u Drugom svetskom ratu i u minulom BiH ratu još jednom, pa su tako, sudbinom nekom i peti put napravili Grmečani kuće na starim zgarištima. Za razliku od većine od oko 120 povratnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojima su kuće napravljene donacijom norveške vlade, po sistemu ključ u ruke, David Gvozdenović (75 ) sa sinom Slavkom i njegovom porodicom je vlastitim sredstvima i sposobnostima napravio „petu kuću” po meri i svom ukusu, jer su norveške prizemne i jednosobne.
– Takvu kuću sudali mom starijem sinu Anđelku i njegovoj porodici, a ja sam uvek imao dobru, konfornu kuću, pa sam hteo u jednoj takvoj da završim životni vek, kada za to dođe vreme – kaže David Gvozdenović, predratni trgovac, iz ovde čuvene i ugledne familije.
Da je to tako, uverismo se ubrzo, jer u dvorište kuće, nenajavljeno banuše muslimani – Slovenci, rodom sa ovih prostora, a u pratnji kuma Hasana Ćemala iz Gornje Sanice. Izljubi se Davidom s Emirom Botonjić, koji već 33 godine živi u Kranju i Ramkom Kazićem, koji je u Jasenovac odselio 1975. godine.Tek kasnije otkrismo da je Hasan, kum Davidovom komšiji Nedeljku Jakšiću, koji je ostao negde u Srbiji da živi, pa je Hasan za sve u Bravskom „kum”.
– Došli smo malo na odmor u rodni kraj i evo navratili da posetimo Davida, koji nam je kao deci i mladićima, pre nego smo otišli u Sloveniju, ostao u lepoj uspomeni kao trgovac u prodavnici mešovite robe. On i njegova dva brata Dušan, viši građevinski tehničar i Miloš – učitelj, su bili pokretači svih akcija u selu, od izgradnje vodovoda, elektrifikacije, putne mreže, organizacije igranki i zabave, priseća se Emir, a pripomaže mu Hasan, koji je tri godine stariji od Davida.
– Naša deca su rođena u Slovenijii ovde ih ništa ne privlači, a ja imam tri kuće u Ključu – kaže Ramko. Usput primećuje kako se ovde sve promenilo u međuljudskim odnosima, osiromašilo.
Vratismo priču na „petu kuću”.
– Na početku Drugog svetskog rata naše selo su kontrolisali Italijani stacionirani u 20 kilometara udaljenom Ključu, a otprilike, toliko je odavde i do Petrovca, gde se tu formirao jedan partizanski odred. Mi smo sa Italijanima dobro živeli, ali partizani nagovore ove naše iz Bravskog da napadnu zajednički Italijane u Ključu. Nanesu oni velike gubitke „crnokošuljašima”, a onda Musolini za osvetu naredi im da spale Bravsko. Posle mi opet napravimo kuću, naiđu ustaše, a posle njih, pred kraj rata, sprže nas i Nemci. Najgori od svih, beše ovaj bratoubilački rat u BiH. Bravsko opet izgore, i ja evo u porodici petu kuću napravih na istom zgarištu – ispriča David.
– Iz Bosanskog Petrovca nema nikakve pomoći za ovdašnje povratnike, pa je i to razlog što se u Bravsko nije vratilo predratnih oko 400 vlasnika kuća. Selo je zaraslo u korov, a Opština Bosanski Petrovac nam od svega ponudila stari crep sa bivše zemljoradničke zadruge. Nekih obećanja za povratnike imali smo i iz Vlade RS, ali je sve ostalo na obećanjima. U selu radi škola sa 36 učenika, a do minulog rata radila je u dve smene osmogodišnja škola. Doktoru idemo u Drinić, novoformiranu opštinu u Republici Srpskoj, a po lekove i kad je kakva teža boljka, idemo u Banjaluku. Sve ovo najviše pogađa penzionere, jer im je status u RS, a žive u Federaciji BiH. Dva penzionerska fonda PIO i MIO, funkcionišu kao dve države, a sve nam je nekako tako podeljeno i samo gledam i kažem, teško nama u ovako nakaradnoj državi – kaže Slavko Gvozdenović Kajak, koji suprugu Radu i decu Bobana, Milicu i Davida mlađeg, izdržava prodajom drvenih paleta, jednoj firmi u Italiji.
– Uspeh je zagarantovan samo ako bude znanja, rada, pravde i slobode – zaključi starina David ispraćajući goste sa flašom rakije od „požeške” koja ovde na oko 900 metara nadmorske visine, na obroncima Grmeča, daje krupan i sočan plod.
R. Milović
[objavljeno: 28/05/2008]
