Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Dec.2015, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najvažniji događaji u regionu u 2015. godini
Izbeglička kriza, protesti u Makedoniji i Crnoj Gori i izbori u Hrvatskoj, zauzimaju prva mesta nlisti 10 najvažnijih događaja u regionu u protekloj godini, po izboru agencije Beta.
1.TRZAVICE NA ZAPADNOBALKANSKOJ MIGRANTSKOJ RUTI
Veliki izbeglički talas koji je početkom leta krenuo kroz zemlje Zapadnog Balkana doveo je do podizanja ograda duž granica i probudio stare netrpeljivosti među susedima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Uprkos kritikama iz EU zbog odnosa prema izbeglicama, Mađarska je prva krajem leta podigla ogradu i zatvorila granicu ka Srbiji, skrenuvši migrantski talas ka Hrvatskoj i Sloveniji što je izazvalo lančane reakcije uz nediplomatske izjave s najviših adresa.
Hrvatska je zatvorila granicu sa Srbijom, usledile su kontra mere Beograda i kratkotrajni trgovinski rat, koji je izglađen uz intervenciju iz Brisela, a ograde su potom počele da niču i duž granica Slovenije sa Hrvatskom i Makedonije sa Grčkom.
Od novembra se u svim zemljama duž balkanske rute, propuštaju samo izbeglice koje beže od rata, ali ne i takozvani ekonomski migranti koji, prema procenama UNHCR-a, čine oko 10 odsto migrantske populacije.
Da bi se izbegle tenzije, koje su po oceni nemačke kancelarke Angele Merkel pretile da izazovu i novi sukob na Balkanu i organizovao prihvat i tranzit izbeglica, u Briselu je 25. oktobra održan samit EU i Zapadnog Balkana.
Usvojen je akcioni plan od 17 tačaka koji predviđa da se u regionu uspostavi 50.000 mesta za zbirnjavanje izbeglica tokom zime, kao i bolju razmenu informacija, snažniju kontrolu granica, uspostavljanje nadzora hrvatsko-srpske granice i makedonsko-grčke uz podršku Fronteksa i postavljanje mesta za popis i identifikaciju migranata.
2. POZIVNICA ZA NATO PODELILA CRNU GORU
Crna Gora je početkom decembra pozvana da se pridruži NATO kao 29. članica Alijanse, a 22. decembra stigla je i formalna pozivnica.
Vlast pozivnicu smatra istorijskom i doprinosom bezbednosti Crne Gore i Balkana. Zemlja je međutim podeljena po pitanju članstva u NATO.
Poslednje ankete rađene pre decembarske pozivnice, pokazuju da 50 odsto građana podržava članstvo koliko je i protivnika pristupanju Alijansi.
Najveći deo opozicije zbog toga traži referendum o članstvu u NATO i preti nemirima u slučaju da vlast ne omogući građanima da se izjasne. Vlast je protiv referenudma i tvrdi da se priključenjem NATO-u Crna Gora ne odriče niti jednog dela suvereniteta.
O članstvu u NATO odlučiće budući saziv Skupštine jer Crnu Goru naredne godine očekuju parlamentarni izbori koji će, saglasni su analitičari, biti svojevrsni referendum o članstvu u NATO.
Deo opozicije predvođen Demokratskim frontom protesima već mesecima traži ostavku vlade Mila Đukanovića i formiranje prelazne koja bi pripremila "fer i slobodne" izbore, a protesti su u jednom trenutku prerasli u nasilje i sukobe policije i demonstranata.
Vlast je proteste doživela kao "anticrnogorske, antidražavne, proruske i anti–NATO", imajući u vidu njihovu ikonografiju - po prvi put vidljive ruske zastave i slike ruskog predsednika Vladimira Putina - ali i oglašavanje zvanične Moskve koja ih je u dva navrata podržala. Moskva ne podržava ulazak Crne Gore u NATO i to vidi kao "antiruski i neprijateljski" čin.
3. PROTESTI U MAKEDONIJI
Višemesečna politička napetost uz međusobne optužbe vlasti i opozicije za pokušaj puča odnosno nameštanje izbora i masovne ulične proteste okončana je 2. juna dogovorom o održavanju vanrednih izbora u aprilu 2016.
Sve je počelo pošto je premijer Nikola Gruevski 31. januara optužio lidera najjače opzicione stranke, Socijademokratskog saveza Makedonije Zorana Zaeva da ga ucenjuje da se povuče sa mesta premijera i raspiše vanredne izbore, posle čega je Javno tužilaštvo podnelo prijavu protiv Zaeva, u takozvanom slučaju Puč.
Zaev je u februaru počeo da objavljuje snimke prisluškivanih telefonskih razgovora premijera i njegovih saradnika, kao dokaz da su nameštali izbore i dogovarali koruptivna i kriminalna dela, tvrdeći da vlast godinama nelegalno prisluškuje više od 20.000 građana, uključujući novinare i strane ambasade.
Opozicija je 17. maja u Skoplju organizovala veliki antivladin protest koji se pretvorio u kampovanje ispred Vlade, a vladajuća VMRO DPMNE odgovorila je kontra-skupom s kojeg je premijer poručio da se neće povući.
Uz posredovanje međunarodne zajednice 2. juna lideri dve najveće makedonske i dve najveće stranke Albanaca u Makedoniji postigli su dogovor o izlasku iz krize.
U skladu sa dogovorom opozicija se 1. septembra vratila u parlament, 15. septembra izabran je specijalni tužilac koji treba da ispita afere Puč i prisluškivane razgovore, a 4. novembra iz redova SDSM izabrana su dva ministra, unutrašnjih poslova i za rad i socijalna pitanja, kao i tri zamenika minsitra - za finansije, poljoprivredu i javnu upravu.
Dogovorom je predviđeno i povlačenje premijera 100 dana pred izbore koji treba da se održe u aprilu 2016.
4. IZBORNE I POSTIZBORNE IGRE U HRVATSKOJ
U Hrvatskoj su 8. novembra održani parlamentarni izbori na kojima nijedna stranka nije uspela da osvoji dovoljno mandata da bi samostalno formirala vlast.
Izbori su, međutim, doneli veliko iznenađenje, jer je regionalna koalicija nezavisnih lista i pojedinaca Most, s čak 19 osvojenih mandata, postala stvarni pobednik izbora. Bez te nove stranke na političkoj sceni, koju vodi gradonačelnik Metkovića 36-godišnji Božo Petrov, nije moguće formiranje vlasti.
I za desnu koaliciju okupljenu oko Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) koja je osvojila 59 mandata i za levu oko Socijaldemokratske partije (SDP) s 56 mandata, Most je postao "politička udavača".
Stvari se nisu promenile iako je Most u međuvremenu u unutrašnjim previranjima ostao bez četiri poslanika. HDZ i SDP su u izbornoj noći pozvale Most na formiranje koalicije, ali je pred velike stranke Most postavio gotovo nemoguć zahtev – formiranje zajedničke vlade koj u bi vodila nestranačka osoba ili predstavnik Mosta.
Iako su u početku i HDZ Tomislava Karamarka i SDP premijera Zorana Milanovića izričito odbacile takvu mogućnost, pregovori o formiranju vlade bili su puni preokreta, a vodeće stranke su nekoliko puta menjale stavove.
Naposletku, postignut je dogovor između Mosta i HDZ-a, a za madatara je izabran nestranački kandidat Tomislav Orešković.
5. RS PROTIV BiH
Poslanici Skupštine Republike Srpske su početkom juna doneli odluku o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH, kao i svim nametnutim odlukama visokih predstavnika.
Odluku je inicirao predsednik RS Milorad Dodik, a podržali su je poslanici vladajuće koalicije predvođene njegovim SNSD-om, optužujući Sud i Tužilaštvo BiH da u procesima za ratne zločine imaju duple aršine i da uglavnom sude Srbima.
Opozicija tvrdi da referendum neće biti održan i da je to pitanje pokrenuto zato što su u Tužilaštvu BiH otvorene istrage za kriminal i korupciju u koje su umešani i ljudi iz vrha vlasti RS.
Vlada RS odlučila je 10. decembra da prekine svaku saradnju sa Sudom i Tužilaštvom BiH i Državnom agencijom za istrage i zaštitu (Sipa) zbog toga što su pripadnici Sipe prilikom hapšenja pet Srba osumnjičenih za ratne zločine pretresli i prostorije Policijske stanice i opštine u Novom Gradu.
Ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić je ocenio d a je Vlada RS odluku o prekidu saradnje donela kako bi sprečila istraživanje organizovanog kriminala u koji je, po njegovim rečima, umešan sam vrh RS.
U decembru je predsednik RS pokrenuo i inicijativu za održavanje referenduma o tome da li građani RS podržavaju da 9. januar i dalje ostane Dan republike pošto je krajem novembra Ustavni sud BiH doneo odluku kojom je proglasio neustavnim proslavu Dana Republike Srpske 9. januara i naložio skupštini RS da u roku od pola godine sporni član Zakona o praznicima usaglasi s Ustavom BiH. Sve političke partije RS podržale su inicijativu.
6. VUČIĆ U SREBRENICI
Na komemoraciji u Memorijalnom centru Potočari, povodom 20. godišnjice zločina nad Bošnjacim u Srebrenici, 11. jula, napadnut je premijer Srbije Aleksandar Vučić koji je gađan kamenjem, kišobranima, bocama s vodom i cipelama.
Vučić je pogođen kamenom u glavu i razbijene su mu naočari, a njegovo obezbeđenje je brzo reagovalo i izvuklo ga iz mase, posle čega je premijer Srbije napustio komemorativni skup. Vučić je istog dana u Beogradu izjavio da je napad na njega "bio organizovan", ali da "ruka Bošnjacima ostaje pružena".
Načelnik Srebrenice Ćamil Duraković je u ime organizatora komemoracije oštro osudio napad na Vučića, naglašavajući da je to bio "napad na žrtve zločina i da je počinitelj fukara koja ne poštuje ni Srebrenicu ni žrtve".
U javnosti BiH se i dalje polemiše o propustima bezbednosnih službi i policijskih agencija BiH, koje su bile odgovorne za Vučićevu bezbednost.
Predstavnici RS su saopštili da im nije bilo dozvoljeno da obezbeđuju Memorijalni centar. Nakon incidenta je uhapšeno nekoliko osoba, ali su pušteni na slobodu, a istraga još nije zavšena.
Vučić je 11. novembra ponovo posetio Srebrenicu gde je na donatorskoj konferenciji saopštio da je Srbija izdvojila pet miliona evra za pomoć ovom gradu.
Vučić je posetio i Memorijalni centar Potočari gde je odao poštu stradalim Bošnjacima i rekao da "niko ne može da vrati one koji su ubijeni, ali se može gledati u budućnost". Poseta je protekla bez incidenata.
7. BIH: ODBLOKIRAN PUT KA EU
Početkom godine 14 lidera vodećih parlamentarnih stranaka u BiH potpisali su zajedničku izjavu kojom su podržali nemačko-britansku inicijativu za sprovođenje reformi radi napretka na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Sredinom januara u Sarajevu su se sa liderima 14 vodećih stranaka sastali ministri spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer i Velike Britanije Filip Hamond, ističući da je nemačko-britanska inicijativa "najbolja ponuda koju je EU ikada dala BiH".
Politički lideri u BiH su se obavezali da će preuzeti odgovornost za sprovođenje ekonomsko-socijalnih reformi na svim nivoima vlasti (od kantona do državnog nivoa), a politički uslovi ostavljeni su za kasnije faze približavanja BiH Uniji.
Zajedničku izjavu vodećih političkih lidera usvojio je parlament BiH u prisustvu visoke predstavnice EU Federike Mogerini što je otvorilo mogućnost da EU krajem aprila aktivira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s BiH, koji je potpisan još 2008. SSP je stupio je na snagu 1. juna.
8. TERORISTIČKI NAPADI U ZVORNIKU I RAJLOVCU
U terorističkom napadu na policijsku stanicu u Zvorniku 27. aprila Nerdin Ibrić, iz sela Sapna kod Zvornika, ubio je policajca Dragana Đurića, a dvojicu ranio.
U razmeni vatre ubijen je i napadač Ibrić, za kojeg se kasnije ispostavilo da je bio povezan sa pripadnicima islamskog radikalnog pokreta u BiH. Napad na Policijsku stanicu u Zvorniku okarakterisan je kao teroristički akt.
Sedam meseci kasnije, Emir Omeragić iz Sarajeva je u blizini kasarne u Rajlovcu naoružan ušao u jednu kladionicu i ubio dva pripadnika Oružanih snaga BiH.
Ubijeni su vojnici Armin Salkić i Nedeljko Radić. Napadač je pri ulasku u kladionicu uzvikivao "Alahu akber". Omeragić je potom otišao do svoje kuće i razneo se bombom.
Za njega se takođe tvrdi da je povezan sa radikalnim islamističkim krugovima iz inostranstva. Istraga o ovom terorističkom aktu još traje.
Na području Sarajeva 22. decembra uhapšeno je 11 osoba osumnjičenih za terorizam za koje policija ima saznanja da su bliski radikalnim grupama i strukturama Islamske države.
9. SUKOB U KUMANOVU
Makedonska policija se 9. maja u Kumanovu sukobila sa naoružanom grupom muškaraca albanske nacionalnosti koji su kasnije optuženi za terorizam, a u tom obračunu poginulo je osam policajaca i 10 pripadnika "kumanovske grupe".
Akcija specijalne policije počela je u ranim jutarnjim satima zbog sumnje da se u kumanovskom Divo naselju okupila naoružana grupa koja planira terorističke napade.
Zbog događaja u Kumanovu ostavke su 12. maja podneli ministarka policije Gordana Jankulovska, šef državne bezbednosti Sašo Mijalkov i ministar za saobraćaj i veze Mile Janakievski.
U prvom pojavljivanju pred sudom 7. decembra članovi kumanovske grupe koji su učestvovali u obačunu s policijom negirali su krivicu tvrdeći da nisu planirali ni počinili teroristički akt već da su se branili od policije.
10. UHAPŠEN SVETOZAR MAROVIĆ
Kraj godine u Crnoj Gori obeležilo je hapšenje drugog čoveka vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozara Marovića, koje su kritičari vlasti povezali sa obavezama iz NATO i EU članstva.
Dugo je sa međunarodnih adresa ponavljan zahtev o hapšenju "krupnih riba", a Marović je najistaknutiji i najuticajniji predstavnik vlasti ikada uhapšen u Crnoj Gori i to zbog sumnje da je na čelu kriminalne grupe koja je brojnim zloupotrebama napravila višemilionsku štetu gradu Budvi.
Maroviću su prethodno uhapšeni brat, sin, strina i svi su oni u zatvoru zbog sumnji u zlopotrebe. Nekadašnji predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora je negirao krivicu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
