Izvor: S media, 16.Feb.2010, 11:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri finansija EU danas o Grčkoj
Ministri finansija Evropske unije sastaju se u Briselu kako bi razgovarali o problemima Grčke, odnosno načinima da pomognu toj zemlji da prebrodi ekonomsku krizu koja ugrožava jedinstvenu evropsku valutu, evro.
Lideri EU razmatrali su taj problem na samitu u četvrtak, kada su izrazili političku podršku Atini, ali nisu najavili konkretne ekonomske mere.
U Briselu su se juče sastali ministri finansija 16 zemalja evrozone, koji su savetovali su Atini da, ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bude potrebno, uvede i oštrije ekonomske mere od najavljenih i smanji javni dug kako bi prebrodila krizu koja ugrožava stabilnost ostalih članica evrozone.
Prema podacima koje danas prenosi "Volstrit džornal", dug Grčke prešao je 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je budžetski deficit lane bio 12,7 odsto BDP. U EU je, ugovorom iz Mastrihta, dozvoljen deficit od maksimalno tri odsto BDP.
Predsedavajući jučerašnjeg sastanka, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker je rekao da će Grčka obnarodovati nove mere ukoliko do sredine marta ne bude uspela da smanji javnu potršnjui na projektovani nivo.
On je naglasio da ne bi bilo pametno u ovom trenutku saopštavati detalje o novim merama grčke vlade, ali je podvukao da ostale zemlje evrozone neće mirno stajati i dozvoliti da Grčka na medjunarodnim berzama bude "iscepkana na komade", preneo je BBC.
Ministri finansija dobili su zadatak da razmotre najavljene grčke mere štednje i da se dogovore u pogledu konkretnih mera koje mogu da se preduzmu kako bi se ekonomske i finansijske prilike u Grčkoj stabilizovale.
Evropska komisija je zatražila od Grčke da objasni izveštaje da je vlada u Atini navodno koristila sporazum sklopljen sa jednom američkom investicionom bankom početkom decenije da bi pozajmila velike sume novca, ne prikazujući pritom razmere svog duga.
Kako saznaje list "Handelsblat", Evropska centralna banka (ECB) je zatražila od ministara da zahtevaju od vlade u Atini da izvrsi još dublje budžetske rezove i podigne stopu PDV-a, jer jedino tako može da ispuni obećanje da će tokom godine budžetski deficit smanjiti za četiri procenta.
Pred ministarski sastanak u Briselu u ponedeljak, najčešće se čulo pitanje: šta ostatak Evropske unije može da učini kako bi pomogao Grčkoj?
Bivši italijanski ministar finansija i jedan od šest članova prvog izvršnog odbora Evropske centralne banke Tomazo Padoa Skiopa smatra da Grčku "ne bi trebalo prepustiti sudbini".
"To ne znači da treba plaćati Grčke dugove - to znači da EU raspolaže sredstvima koja su potrebna da se pojača disciplina grčke vlade na način koji će joj pomoći da preduzme neophodne korake", ocenio je on za BBC.
Dezmond Lakman iz američkog Enterprajz instituta je, pak, ocenio da će biti mnogo protivljenja ideji da Grčku treba stalno izvlačiti iz dugova. "Ako Grčka nije u stanju da spusti deficit u pravcu diozvoljena tri procenta propisana soprazumom iz Mastrihta, svakako da se ne može očekivati od Nemačke, na primer, da plaća ceh grčkog rasipništva. S druge strane, ne vidim kako Grčka može da svede deficit u prihvatljive okvire bez strašne ekonomske depresije i ogrmone deflacije. Zato nisam siguran kako će se to završiti", kaže Lakman.
On upozorava da je problem u tome što Grčka ne može samostalno da izvrši devalvaciju zajedničke valute, što je uobičajeni put za izlazak iz krize ove vrste.
"To je bilo iskustvo, na primer, Švedske, koja je 1992. bile opterećena ogromnim budžetskim deficitom. Švedska je mogla da uvede mere štednje i da istovremeno izbegne smanjenje ekonomskog rasta, jer je izvršila devalvaciju krune od 30 procenata i na taj način podstakla pravi izvozni bum. Grčka nije te sreće", naveo je Lakman.
Padoa-Skiopa ukazuje na još jedan aspekt problema: monetarna unija je teško sprovodiva bez političke unije.
"Jedinstvena valuta je definisana kao novac bez države. Očigledno je, medjutim, da je jaz izmedju valute i države trebalo suziti. Mislim da se upravo to i dešava - da EU uvidja da je problem Grčke problem cele Unije, ne iz velikodušnosti, već zbog toga što je reč o jednom krajnje medjuzavisnom prostoru. Videćemo kako će problem konkretno da bude rešen, ali u poslednjih nekoliko dana sazrelo je saznanje da je Unija zaista unija, i da problem Grčke mora da se rešava jedinstveno", rekao je on.
