Izvor: S media, 11.Feb.2010, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka nije tražila finansijsku pomoć od EU
Lideri evrozone dogovorili su se da pomognu Grčkoj da prevazidje trenutnu ekonomsku krizu, izjavio je danas predsednik Evropske unije Herman van Rampaj novinarima na samitu EU u Briselu, precizirajući da grčka vlada nije tražila konkretnu finansijsku pomoć.
"Imamo zajedničku odgovornost za ekonomsku i monetarnu stabilnost evrozone. U tom kontekstu, potpuno podržavamo odlučnost grčke vlade da učini sve što je neophodno, uključujući usvajanje dodatnih mera, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kako bi osigurala da ambiciozni ciljevi uključeni u njen stabilizacioni program za 2010. i naredne godine budu postignuti", rekao je Van Rompaj.
On je dodao da je od vlade u Atini zatraženo da odlučno primeni sve te mere, kako bi obezbedila da budžetski deficit zemlje bude smanjen za četiri odsto u ovoj godini, kako je planirano.
Budžetski deficit Grčke je lane dostigao 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda , dok je u evrozoni maksimalno dozvojen deficit od tri odsto BDP.
Predsednik EU je dodao da će Evropska komisija, u saradnji sa Evropskom centralnom bankom, pažljivo nadgledati primenu preporuka i predložiti neophodne dodatne mere, koristeći stručno znanje Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF). Prva procena će biti obavljena u martu.
"Države članice evro-zone preduzeće odlučnu i koordinisanu akciju, ukoliko to bude potrebno, da bi održale finansijsku stabilnost u evro-zoni kao celini", rekao je Van Rompaj i precizirao da "grčka vlada dosad nije zatražila finansijsku pomoć".
I članovi grčke delagacije na samito izjavili su posle sastanka da nije bilo obećanja specifične sume, ali da su dobili političku podršku, prenela je grčka agencija ANA.
"Za sada smo postigli šta smo hteli, jer nam je od evrozone bila potrebna poruka tržištima koja bi podržala kredibilitet Grčke i mera koje naša vlada preduzima da smanji deficit", rekao je agenciji jedan član grčke delegacije.
Odmah posle objavljivanja zajedničkog saopštenja šefova država ili vlada EU, u kome su podržani napori grčke vlade da se minus u državnoj kasi u 2010. smanji za četiri odsto, evro je počeo da raste prema američkom takmacu, postigavši vbrednost od 1,3751 dolara za zajedničku evropsku valutu.
Put ka dogovoru je, kako ističu svetski mediji u izveštajima iz Brisela, otvorio sastanak ključnih predstavnika evrozone - Nemačke, Francuske i Španije, koja trenutno predsedava Unijom - još pre današnjeg početka samita.
Takodje su se ministri finansija evrozone, koja ima 16 zemalja članica, sinoć saglasili da će EU pomoći Grčkoj, ukoliko ta zemlja usvoji dalje mere štednje. Prema tom dogovoru, Grcima neće biti potrebna pomoć MMF-a.
"Grčka je sastavni deo EU i neće ostati napuštena, ali svakako postoje pravila koja se moraju poštovati. Na tim osnovama smo se dogovorili o (zajedničkom) saopštenju", izjavila je kratko posle sastanka sa drugim članicama evrozone nemačka kancelarka Angela Merkel.
Njene reči bi mogle da umire investitore koji poslednjih dana nisu baš imali poverenja u zajedničku evropsku valutu zbog finansijskih teškoća Grčke, Portugalije i Španije, ukazuju analitičari.
Današnjim sporazumom, medjutim, kako upozoravaju stručnjaci, ovaj problem nije rešen. O detaljima daljeg postupka još će u utorak pregovarati ministri finansija EU, a EK bi u dogledno vreme trebalo da za Grčku predloži "spasonosni paket".
Taj paket bi tačno razjasnio kako će EU pratiti ispunjavanje grčkih obaveza, a sadržao bi i postupke i mere u slučaju da Atina ne uspe da savlada loše stanje svojih finansija.
U tom slučaju bi, prema Rompeju, zemlje članice EU usvojile "koordinisane mere".
U Uniji, povrh svega, postoje zemlje kojima se eventualna pomoć Atini, baš ne svidja preterano. Prema diplomatskim izvorima, Britanci i Švedjani su, na primer, prednost davali tome da grčkoj vladi pomoć u zaštiti javnih finansija da MMF, koji za tako nešto ima već razradjene instrumente.
