Izvor: VOA, 27.Apr.2022, 16:31

Donfrid u Beogradu: Šargarepa umesto štapa?

Pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Karen Donfrid otišla je iz Beograda dalje na svoju turneju po regionu. U utorak je sa srpskim zvaničnicima razgovarala iza zatvorenih vrata. U saopštenjima posle sastanaka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i predsednicom tehničke vlade Anom Brnabić, navedeno je da se razgovaralo o bilateralnim odnosima, dijalogu Beograda i Prištine, evropskim integracijama, "Otvorenom Balkanu" , a u jednoj rečenici u saopštenju sa Andrićevog venca pomenuto je i da je tema bila odnos Srbije prema situaciji u Ukrajini. Prema rečima predsednice tehničke vlade Ane Brnabić njen sastanak sa Donfrid je bio "težak, konstruktivan i korektan". Brnabić je takođe za TV Pink izjavila da joj je "zujalo u glavi" posle sastanka od "napetosti da se brane sopstveni stavovi, a da se istovremeno napravi prostor za dalje jačanje odnosa sa SAD". Donfrid je stigla u Beograd u momentu kada pritisci na Srbiju da uvede sanckije Rusiji zbog invazije u Ukrajini, često dolaze iz EU i predstavnika zemalja članica, a nedavno su u Beogradu bili i američki senatori koji su takođe iskazali očekivanje da se Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo, uskladi sa spoljnom politikom EU. Međutim, sudeći po saopštenju, ta tema nije bila dominantna u razgovorima. Konstruktivnost umesto pritisaka Zoran Milivojević, diplomata u penziji, to objašnjava drugačijim pristupom američke administracije - gde je možda veća šargarepa od štapa. "Videlo se iz ove posete... jedan konstruktivan pristup administracije, nisu bile glavne one teme koje opterećuju i koje su izgledale kao dominantne. Naprotiv. Podrška prvo Srbiji u evrointegracijama, podrška tom ekonomskom pristup i konceptu, podrška Otvorenom Balkanu, to su ozbiljne poruke američke administracije. Sigurno su bila ova pitanja i nema sumnje da je američki stav potvrđen i Srbija to ima u vidu, i kada je reč o normalizaciji odnosa i međusobnog priznanja Beograda i Prištine, i kada je reč o odnosu o rusko-ukrajinskom sukobu i potrebi da se srpska strana izjasni na određeni način. Ali, ipak je duh konstruktivnosti bio prisutniji od insistirianja na tim pitanjima i uslovljavanju, što je jako važno i ukazuje da američka administracija, razumevanjem pozicija Srbije, nalazi da je to bolji mehanizam nego mehanizam pritisaka", kaže Milivojević za Glas Amerike i dodaje da su se "Amerikanci ponašali mnogo konstruktivnije od Evropljana". I profesor Ivo Visković sa Fakulteta političkih nauka, koji je bio i ambasador u Nemačkoj, veruje da Zapad u ovom trenutku Srbiji mora da ponudi i neki podsticaj - prvenstveno zbog raspoloženja javnog mnjenja. "Mislim da se mora očekivati i neka vrsta razumevanja od strane Zapada – i SAD, i EU, i neka vrste uslovno rečeno šargarepe, nečega što se Srbiji ipak mora ponuditi. Jer, nažalost, međunarodna politika je zasnovana prvenstveno na interesima i svako zna da se ne može naterati bilo koga da uradi nešto što je za njega relativno nepovoljno ili moguće čak i štetno, a da mu se zauzvrat ne da bar naznaka nekakvih mogućnosti, svojevrsne nagrade, ili se direktnim postupanjem, direktnim činjenjem to odmah ne ostvari. Obećanje u međunarodnim odnosima nije baš velika sigurnost da će biti i ostvareno, ali se mora u ovom slučaju voditi računa o tome da ukoliko srpsku rukovodstvo bude prisiljeno da prihvati stavove koji nisu ni malo popularni u javnom mnenju – ono mora na neki način dobiti neku vrstu satisfakcije, neku vrstu nadoknade, jer inače nema tog političara na svetu koji bi prihvatio da radi nešto što je direktno protiv njega, a da nikakvu korist iz toga ne izvuče". Sa druge strane, Visković naglašava da je "lako tuđe brige rešavati elegantno", te da američki predstavnici u Beogradu znaju da EU treba da reši problem integrisanja Srbije i da su interesi SAD na ovom podneblju više fokusirani na pitanje Kosova i eventualno pristupanje zemalja regiona NATO-u. Obojiica diplomata napominju da su pritisci na vlasti u poslednje vreme Srbiji sve veći i da se smanjuje stepen razumevanja za postizbornu poziciju Beograda koji odbija da uvede sankcije Rusiji. Konkretne posledice takvog stava mogle bi da se osete već u junu na samitu EU i lidera zemalja Zapadnog Balkana u junu. "I to će biti prvi test kako Zapad na to gleda. Ukoliko ne bude otvaranja novog klastera, to će značiti da Evropa već kažnjava Srbiju i da je to početna forma kažnjnavanja. Kada je reč o Americi, to može da se oseti kroz podršku Amerike stavovima Evrope vezano za evropske intergracije i kroz poruke koje se tiču naših odnosa u sferama ekonomije, pristup projektima, programima itd", kaže Zoran Milivojević. Profesor Visković napominje da je predsednik Srbije i na unutrašnjem planu pod pritiskom da ne uvede sankcije Rusiji, ali da će na kraju ipak morati da popusti - makar delimično. " Ja pretpostavljam da će se na kraju ipak morati birati neka vrsta sankcija i da će to biti one koje su najmanje bolne za Rusiju, gde se na neki način može naići na njihovo donekle razumevanje. A činjenica jeste da što kasnije neku odluku donosiš, to si u nepovoljnijoj poziciji. Po pravilu unutar EU svi nastoje da utiču na formulisanje odluka i učestvuju u što ranijim fazama pripremanja i donošenja odluka. Mi nismo u toj poziciji, nismo članica, ne možemo to raditi – čekamo do zadnjeg časa i onda zaista dođemo u takvu poziciju, ili smo stavljeni u takvu poziciju da gotovo nemamo izbora. Postoje samo mogućnosti da napraviš nešto jako loše, a praktično si nateran da prihvatiš stav koji je zauzet od strane Zapada – sa jedne strane EU, a sa druge SAD". Nekoliko dosadašnjih poteza Srbije, kada je reč o stavu prema ratu u Ukrajini, zapadne vlasti su pohvalile. Najpre, glasanje za rezolucije u UN kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, a potom i glasanje za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN. Srbija se do sada nije uskladila ni sa jednim od paketa evropskih sankcija Rusiji, ali jeste podržala odluku Brisela o produženju sankcija nekadašnjem ukrajinskom predseniku Viktoru Janukoviču. Srbija još nema ni novu vladu koja bi mogla da donese odluku o sankcijama. Konačnih rezultata parlamentarnih izbora nema ni posle više od tri nedelje, zbog ponavljanja glasanja na određenim biračkim mestima i prigovora na regularnost koje Republička izborna komisija razmatra.

Nastavak na VOA...

VOA: Donfrid u Beogradu: Šargarepa umesto štapa?