Izvor: RTS, 03.Jul.2015, 16:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cipras: Grci da kažu "ne" kreditorima, a ne Evropi

Grčki premijer Aleksis Cipras opet poziva svoje sunarodnike da na referendumu glasaju protiv predloga stranih kreditora o finansijskom spasavanju Grčke. U nedelju se ne odlučuje o članstvu zemlje u evrozoni, poručuje Cipras i ističe da je Grčkoj nesumnjivo mesto u Evropi.
Aleksis Cipras je, u televizijskom obraćanju naciji poslednjeg dana kampanje uoči referenduma zakazanog za nedelju, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da analiza Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojoj je grčki dug neizdrživ, opravdava odluku njegove vlade da odbije paket pomoći stranih kreditora koji ne uključuje otpis duga, prenosi Tanjug.

"Juče se dogodilo nešto što ima veliki politički značaj. MMF je objavio izveštaj o grčkoj ekonomiji koji predstavlja veliku pobedu grčke vlade pošto potvrđuje ono što je očigledno - da je grčki dug neizdrživ", istakao je Cipras, prenosi Rojters.
Zatražio je da dug njegove zemlje bude smanjen za 30 odsto i da joj bude odobren grejs period od 20 godina, navodi AFP.
Cipras je ponovio poziv Grcima da glasaju protiv predloga stranih poverilaca, da kažu "ne" ucenama i ultimatumima i da mirno odluče o svojoj budućnosti.
Junker: "Ne" ruši izglede za izlazak iz krize  
Ranije je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker upozorio da bi se, ako Grci u nedelju izglasaju "ne" programu koji Atini nude poverioci, "osetno urušili" položaj i izgledi Grčke za izlazak iz teške finansijske i socijalne krize, prenosi Beta.
Junker je istakao da bi i u slučaju da Grci prihvate program Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), poverioci i vlada u Atini "bili suočeni s takođe teškim pregovorima".
Za mnoge u EU veoma je iznenađujuće saopštenje MMF-a da je nužno otpisati 30 odsto grčkog duga i spremiti program podrške od 52 milijarde evra u iduće tri godine, jer inače privredni oporavak Grčke postaje potpuno neodrživ, što je ocenjeno kao udarac stavovima ministara finansija evrozone i naročito nemačkog ministra Volfganga Šojblea.
Naročito se Šojble protivi otpisivanju i produžetku rokova za grčki dug i smatra da je bolje da Grčka izađe iz evrozone.
Mnogi komentatori i analitičari tvrde da u političkim krugovima i prestonicama više članica EU računa s tim da će Grci na referendumu glasati "za" program poverilaca i time izazvati ostavku grčke vlade Aleksisa Ciprasa i pregovore s budućom, verovatno "tehničkom vladom" sastavljenom od opozicije.

Ima, međutim, očekivanja i da bi "ne" ponudi EU, ECB-a i MMF-a izazvalo veliku krizu grčkih banaka, jako pogoršalo ekonomsku i socijalnu krizu, kao i ogroman pritisak opozicije i vidno podeljene grčke javnosti na Ciprasovu vladu i konačno njen pad.
U političkim snagama i vladama Evropske unije jeste preovladala ocena da bi s Grčkom trebalo nastaviti pregovore kakav god bio ishod referenduma i većina smatra da bi grčki izlazak iz zone evra imao loše posledice po celu EU.
Čelnici više država EU, poput francuskog predsednika Fransoa Olanda, tražili su da se ipak održe novi pregovori s Atinom i u poslednji čas pokuša nagodba, što je konačno naišlo na odbijanje nemačke kancelarke Angele Merkel i većine ministara finansija evrozone.
Ima i vlada u EU i uticajnih ministara, poput nemačkog ministra finansija Šojblea i još nekih nemačkih političara na vlasti, koji misle da bi "uređenim i nadziranim" povlačenjem Grčke iz evrozone, ekonomije i finansije država zone evra postale jače i stabilnije.
To, međutim, nije mišljenje i nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je predočila da će se ponovo pregovarati s Atinom, ali tek posle referenduma.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na RTS...

Nezavisne Novine: Cipras: »NE« za dostojanstven život u Evropi