Izvor: Glas javnosti, 31.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
To što pesnici pišu o sebi nije sebičnost
Nedavno se u izdanju Zavoda za udžbenike pojavila najnovija pesnička zbirka jednog od najistaknutijih i najznačajnijih savremenih srpskih pesnika Rajka Petrova Noga pod nazivom „Ne tikaj u me“. Knjiga sadrži potresnu, gotovo epsku nisku stihova nastalih na osnovu pesnikove duboke inspiracije ćiriličnim napisima na opustelim i davno zaboravljenim srpskim grobovima, posejanih u krajevima gde Srba više skoro i nema.
Kako je nastala ova knjiga?
- „Človeče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tako da nijesi proklet, ne tikaj u me“, tako se završava grobni natpis vlastelina Vlaća Bijelića u staroj, pokosovskoj crkvi Svetoga Lazara na Vlahovićima kod LJubinja, u Hercegovini. U toj crkvi moja je majka krštena. „Ne tikaj u me“, to mrc ispod stećka opominje raspamećene grobolomce, vekovima. Ne tikaj u me, kažem, jer sam i ja grob svojim bližnjim, i ne samo bližnjim, koji groba nemaju - grob koji hoda. Knjiga je nastajala dok su me prizivali glasovi mrtvih - koji nisu mrtvi glasovi - da sa njihovih ćirilskih groboslova obrišem prašinu. Mi smo ih zaboravili, a razbraća ih posvojila.
ODNOSI U SPC
Kako vidite raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?
- To nije raskol. To su se neki u Crkvi malčice zaneli. Sveti duh obično siđe na onog ko nije ni pomislio. Tako je bilo, tako će biti i sada.
BOŽIĆNA PORUKA
Božić je pred nama. Kako bi glasila vaša poruka našem narodu?
- Samo da prođu ovi nekršteni dani, ova rđava beskonačnost. Samo da dočekamo Bogojavljenje.
NADGROBNI NAPISI
U odeljku knjige „Crno na belo“ date su i slike nadgrobnih ploča, napisi. Kako ste i kada obilazili spomenike i koji je natpis, poruka, ostavio na vas poseban utisak?
- Osim jedne, poluprivatne, sve su te fotografije iz tzv. primarnih naučnih izvora. Za mitomane, za „paralelne istoričare“, ništa nije razornije od autentičnog dokumenta. Falsifikatori su sa stećcima napravili svakojake zabune, i u vremenu i u prostoru. Grobni natpisi, epitafi, recimo, često počinju znakom krsta. Ako takav epitaf citiraš, krst je sastavni deo citata. A oni, opet, beže kao đavo od krsta. Da zatrpaju onaj bol od „povijesnog vakuuma“. Jedan od neznavenih, a falsifikovanju sklon, pitao se pred jednim nadgrobnikom na kome piše - „A sije krst Radoja Mrkšića. Stah Boga moleći i zla ne misleći, i ubi me grom“, kako tu piše da je to Radojev krst, a krsta nema. Bio, pa ga nema. A, opet, kad je krst usečen, taj pitac ga ne vidi. I s krstom i bez krsta, ovo je jedan od najlepših krstonosnih natpisa.
O PRECIMA
Ako nam preci nisu zajednički, a oni vele da nisu, zašto ih onda toliko privlače tuđi grobovi. Vraćao sam ovo skupo a poskitano kamenje kući, jer su ti mramori fascinacija moga ranog detinjstva i zrelosti, da ne kažem starosti. Vraćao, jer tapije na hartiji gore, a od kamena - nikom ni kamena.
I imacemo uvijek ucenih i naucenih,zilav smo i prezilav narod za nasu polubracu.P.Nogu bistrog uma da nas uci i nauci a Vama Mila da ne izgubite hrabrost da pisete ovake i sl.tekstove i u Novoj 2009-oj.
......"jednog od najistaknutijih i najznačajnijih savremenih srpskih pesnika Rajka Petrova Noga " Niti je najistaknutiji niti je najznacajniji.Pogledajte sta o njemu pise Marko Vesovic.
Nogo je dezurni rezimski pjesnik... Lako je bilo sjediti u Beogradu i pisati lose pjesmice dok narod gine.. Cijenim samo pjesnike koji su i puskom i perom branili svoj narod... Nazalost ti pjesnici su nepriznati i ostali su anonimusi jer nisu mogli doci do izrazaja od DEZURNIH REZIMSKIH PJESNIKA KAO STO JE NOGO
Pesništvo (barem ono prâvo) je već dugo vremena toliko skrajnuto da sam spremna da poverujem da Mila Milosavljević nije baš najbolje obaveštena – jer da jeste njena kvalifikacija „jednog od najistaknutijih i najznačajnijih savremenih srpskih pesnika Rajka Petrova Noga“ bi morala da glasi otprilike ovako: „jednog od najistaknutijih i najznačajnijih savremenih srpskih pesnika-oportunista Rajka Petrova Noga, čoveka koji je svoj nesumnjivi dar od samog početka zloupotrebljavao ne bi li „uspeo“, makar i na kratke staze, zbog čega će ga, jednom kada stvari dođu na svoje mesto, istorija književnosti ili zaboraviti, ili, uz Bećkovića, pominjati u kontekstu umetničke prostitucije.“ Tuga i opomena.
Ovaj tekst gđe Mile, obavljen korektno (profesionalno), stvarno ne iziskuje neki specijalan komentar. Međutim, Petar i Pesnik, komentatori njenog teksta ipak zaslužuju pažnju mene kao citaoca. Predložio bih im da ponovo pročitaju nešto od Noge (ako su ikada nešto i pročitali) i razmisle o onome sto pišu u svojim komentarima. Petru bih preporučio da pročita nesto i od Vesovica, pa da sam presudi ko je kopetentniji da prosuđuje o Nogi.
Ono o frontu i pjesništvu je stvarno trivijalno. Ipak ga treba izdvojiti da citaoci uoče kakvi sve mogu da budu kriteriji (motivi) da neko komentariše (bilo čiju) poeziju. Ja stvarno nisam ljubitelj Nogove poezije, (ne volim ni Lorku ni Prevera) ali autoru teksta nemogu da zamjerim kad kaže da je Nogo jedan od najznačajnijih pjesnika kod nas. Na kraju krajeva, uvijek postoji mogućnost da na ulici zaustave stotinu ljudi i upitaju nešto o Nogi. Odgovori bi ih, vjerovatno, iznenadili.
Petre,pesnice,braco!
Pozuivam vas da ustanemo protiv raznih mesija koje nam odavno istinu ne donose.To se odnosi na Milu,koju inace postujem,smatrajuci da joj se ovaj put otelo..Nogo,je jedan "mediokritet zagledan u sebe koji sve meri spolja pokvarenim kantarom iznutra"i.Ko tvrdi,da njegova poezija predstavlja nesto veliko,taj je za mene mali u knjizevnosti i nistavan je.
Evo moj Nogo Petrov jedna "pjesmica" i za tebe
OSJECAS LI BRATE
Osjecas li brate kako mir godi dusi
ko med divljih pcela u grlu sto godi,
osjecas li breme s ledja sto se rusi
dok ides trazec put ka slobodi?
Osjecas li bodove iglica kroz grudi
ko milion kapi s vrela Bosne nase,
sakrij strahove i hrabar budi
prodji ispod duge sloboda ti mase?!
Osjecas li brate da narodu trebas
kao melem mlijecni izgorjeloj rani,
i nemoj kroz rat plijen da vrebas
lopovima su dani davno iskopani?!
Osjecas li strah iza djecijeg osmjeha
kao iskru blagu koja daje snagu,
ti kroz rat ne trazi za dusu grijeha
no prsima stiti djecu nevinu i dragu?!
Plac i smijeh djeteta nek su ideali
ko stranputice i nizije na putu ka slobodi,
neka te nestasni uvojak mali
u ludilu rata cuva i vodi!
I ne pitaj zasto i ako znas ne kazi,
zasto se koljemo ko objesni vuci,
zasto se zemlja crnom krvlju vlazi,
sva su iskusenja u bozijoj ruci.
Doci ce sloboda, sunce }e da zasja,
dezurnih, rezimskih pjesnika otrcana fraza,
mnogi cemo do tad pasti poput klasja,
neki za carstvo slobode, a neki za carstvo mraza!
