Izvor: Politika, 03.Nov.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šolja čaja greje srce
Knjiga Vang Sjufeng, dekana i profesora Akademije za kulturu čaja i humanitarne nauke pri Univerzitetu šumarstva u provinciji Džeđang, iako puna podataka o mirisnom napitku, samo je jedna u nizu u njegovoj pet hiljada dugoj istoriji, tvrdi autorka
Bogataš iz Fuđena je veoma voleo čaj i jednog dana dok je uživao u ispijanju omiljenog napitka do njega dođe prosjak.
– Čuo sam da imate dobar čaj, da li mogu da ga probam?
Bogataš se nasmejao:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />–Šta ti znaš o čaju?
Prosjak odgovori:
–I ja sam nekad bio bogataš, postao sam siromašan zbog pijenja čaja.
Čuvši to, bogataš naredi slugi da donese čaj prosjaku, ovaj ga srknu pa reče:
–Čaj nije loš, ali nažalost nije zaista dobar jer je čajnik nov.
Imam jedan stari koji koristim svakog dana. Nisam ga prodao čak ni kad nisam imao ni parče hleba da pojedem.
Bogataš ga zamoli da pogleda čajnik. Primetio je da je lepog oblika, a kada je otvorio poklopac, odmah je osetio miris čaja. Odlučio je da kupi taj čajnik, ali mu prosjak reče da ne može da mu proda ceo čajnik.
–Ovaj čajnik je vredan 3.000 zlatnika, prodaću ti pola čajnika za 1.500 zlatnika a drugu polovinu ćemo koristiti zajedno.
Bogataš se složio i dao prosjaku 1.500 zlatnika. Od tada je prosjak dolazio kod bogataša svakog dana da piju čaj.
U knjizi „Beskrajna priča o čaju” Vang Sjufeng je ovako opisala povezanost čaja i pribora za njegovo spremanje, pa ne čudi ni izreka „Čajnik je otac čaja”. Naravno, kada se pera latila žena koja važi za jednog od vodećih poznavalaca, inače dekan i profesor Akademije za kulturu čaja i humanitarne nauke pri Univerzitetu šumarstva u provinciji Džeđang, jasno je otkud pomenuti naslov. Tvrdi: pre pet hiljada godina združio se čaj sa čovekom i od tada su nerazdvojni.
Za 24 godine Vang Sjufeng je objavila mnogo dela o čaju i kulturi čaja, istovremeno radeći u udruženju književnika svoje provincije. Do sada je tri puta posetila Beograd, prošlog vikenda tokom Sajma knjiga družila se sa svojim čitaocima i, naravno, pila čaj, upoređivala ga sa vinom, objašnjavala kako ga Kinezi ponekad mešaju sa vrlo jakom rakijom od pirinča...
Neki možda ne znaju da u Kini svako godišnje doba „ima” svoj čaj, da on čoveka približava prirodi i pomaže mu da lakše meditira, oslobodi se stresa. Čaj se lagano sprema i nikada se ne pije vreo, što je dovoljan povod da se tokom dana zastane, uspori i telo i um.
Studenti Vang Sjufeng, odeveni u tradicionalnu kinesku odeću, pokazali su kakav je nekada bio susret ili bolje reći sukob čaja i vina. Iako njihova profesorka ne voli alkohol, kako je sama rekla, u našem glavnom gradu je rado nazdravljala čašom vina i čajem iz male šolje koju je donela iz Džeđanga.
Doduše, instant, ledeni, konzervirani ili flaširani čaj su proizvodi koji odgovaraju ritmu današnjeg društva i brzog života. Jesu ukusni, ali izgubljena je radost koju donosi originalni način pripreme čaja, podvlači poznavalac kineske tradicije.
Kina je domovina čaja, iako ga danas gaje u pedesetak zemalja i gotovo dve trećine stanovnika naše planete pije čaj. U botanici se deli na tri vrste – vrlo visoko čajno drvo, srednje čajno drvo i žbun čaja.Ima ih šest po kineskim kategorijama: beli, žuti, zeleni, olong, crnii cvetni, ne računajući posebnu grupu tamnog.
Kada dolaze gosti prvo im valja ponuditi čaj, ističe Vjang Sjufeng. To je ceremonija koja se prenosi sa generacije na generaciju i koja je ostala kulturna baština sve do danas.
–Razumevanje kineske kulture čaja zapravo je upoznavanje i razumevanje duše i suštine kineske istorije, kulture i našeg naroda. Današnja Kina je otvorena ka celom svetu, čaj je nešto što razumeju svi pa je i način da se upozna Kina, ostvare kulturne veze i dijalog sa drugim zemljama. To je misija kineskog čaja – zaključuje Vang Sjufeng.
R. Popović
-----------------------------------------
Boja, ukus...
Zeleni čaj se priprema parenjem bez fermentacije, ističe autorka knjige, i pije se samo tokom dana. Po obliku listova deli se na mnogo vrsta, a u drevnoj Kini pili su ga pisci, književnici, pa su tadašnji ljudi za njih govorili da su „klasa zelenog čaja“.
Crni čaj je prirodno crven i potpuno je fermentisan, Britancima omiljena vrsta. Generalno se deli na kongfu crni, usitnjen crni i lapsang crni čaj sa ukusom dima. Kako se zeleni čaj pretvorio u crni? Desilo se to, kažu, slučajno pre više od sto godina dok su u selu Tongmu u planinskom području žitelji pripremali zeleni čaj. Tokom sezone berbe grupa vojnika je silom ušla u njihov atar i legla noću na džakove pune zelenih listova da spava. Kada su nezvani gosti otišli, seljaci su se vratili kućama i otkrili da je lišće zelenog čaja fermentisalo od toplote tela vojnika. Nisu hteli da ga bace, naprotiv, našli su i kupce koji su od tada hteli samo crni čaj. Cena mu je naprasno skočila dva-tri puta u odnosu na prethodnu godinu.
Olong čajevi potiču sa Tajvana, tamnozelene su boje sa zelenim i sivim tačkama. Suvi čaj ima jaku aromu a posle kuvanja postaje narandžastožut, miriše na jorgovan i cveta u avgustu.
Beli čaj se dobija od srebrnih izdanaka odabranih listova, za razliku od drugih vrsta najmanje je prerađen i ima mnogo lepih imena poput srećni oblak i zmaj, snežni izdanak. Listovi belog čaja se suše na suncu i ovo je prvi napravljeni čaj među šest vodećih kategorija čaja. Pojavom zelenog i drugih čajeva, beli se lagano izgubio sa istorijske scene, podseća Vang Sjufeng, iako je bio carski tokom vladavine dinastije Song (od 960. do 1279. godine).
Cvetni čaj je mešavina čaja i aromatizovanog suvog cveća, najčešće jasmina, ruže, orhideje, hrizanteme, gardenije, cveta šljive. Pesnik Pablo Neruda, nobelovac, jednom prilikom je rekao da u kineskom cvetnom čaju miriše proleće. Postoji i priča da su ga leti sušili umotanog u gazu tako što ga stave u latice lotosa pre zatvaranja, kada se same zatvore vežu ih kanapom i sutradan u zoru, kada se lotos ponovo otvori, čaj sa jakom aromom bio je spreman za upotrebu.
Žuti čaj je lagano fermentisan, prvoklasni član porodice čajeva, danas ga retko piju i najveći ljubitelji čaja iako je dragocen. Žut, jakog mirisa i, kažu, ako je to moguće – blag po karakteru. Proizvodi se u Kini na tri mesta, na planini Mengding u provinciji Sečuan, oko jezera Dongting u provinciji Hunan i na planini Dabije u provinciji Anhuju.
Tamni čajse pravi u obliku cigle, kugle, činije, najčešće sabijanjem i parenjem. Koriste ga pripadnici nacionalnih manjina u pograničnim područjima, jer je lak za nošenje, a otklanja masnoće iz tela. Puer čaj, sa tradicijom dugom 17 vekova, sada vrlo moderan u Kini, jedna je vrsta tamnog čaja. Čaj ne gubi miris a ni tamnu narandžastu boju ni kada se u istu šoljicu doliva pet-šest puta topla voda.
objavljeno: 03.11.2014
