Izvor: Glas javnosti, 17.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sluh je sluh, al’ škola je škola
Kada se prozbori o nasleđu Nikolića, čuvene trubačke porodice iz Grdelice, u kojoj je svaki potomak talentovaniji od prethodnika, malo je izgovoriti onu staru, južnjačku izreku da „kruška ne može da rodi jabuku, nego - krušku“. Tako je i s malim Bogdanom Nikolićem (13), sinom poznatog trubača Milana Nikolića, iz varošice na jugu Srbije. Mališan, koji zvukom trube već žanje nagrade na takmičenjima, pleni muziciranjem, ali i ponašanjem i učenjem, kako kao đak petak u OŠ „Desanka >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Maksimović“ u Grdelici, tako i kao učenik drugog razreda Muzičke škole „Stanislav Binički“ u Leskovcu. To potvrđuju njegovi drugovi i drugarice, ali i nastavnici. Milorad Pejčić, profesor trube, ne krije zadovoljstvo što je Bogdan baš u njegovoj klasi.
- Talenat koji ima Bogdan razvija se zahvaljujući muzičkom obrazovanju, u pravom smeru, a nagrada za dobro učenje, rad i stalno vežbanje su priznanja koja osvaja na takmičenjima - kaže profesor Pejčić i dodaje da se nada da će Bogdan sa svojim instrumentom vrlo brzo postati brend ovog kraja, ali i Srbije. Nedavno je Bogdan Nikolić osvojio tri prestižne nagrade i specijalnu nagradu kao najbolji instrumentalista, a u Beogradu je osvojio drugu nagradu „Davorin Jenko“ na međunarodnom takmičenju. Dok pokazuje osvojene nagrade i priznanja, Bogdan objašnjava koliko mu znače.
- One su mi podstrek da još više učim i vežbam. Želim da se i o meni, kao i o pradedi, dedi i ocu, govori. Međutim, želim da budem još bolji, jer ću u našoj porodici biti jedan od retkih trubača notalaca. Naravno, nakon osnovnog i srednjeg muzičkog obrazovanja, upisaću Muzičku akademiju - priča mali Bogdan.
Deda Božidar, poznatiji kao Mali Donja, koji je sa svojim ocem Milanom, Bogdanovim pradedom, prvi u ondašnjoj Jugoslaviji izdao trubačku „longplejku“ na 33 obrtaja, i muziku za više filmova i televizijskih serija, priča o dugoj trubačkoj tradiciji Nikolića.
- Sve je počelo od mog pradede Đorđa, oca Milana, preko mene i mog sina Milana, kome sam nedavno predao rukovođenje orkestrom i nadam se da će se sa unukom Bogdanom nastaviti. On, doduše, ne svira i ne vežba sa nama da se ne bi iskvario jer umetnost je umetnost. Kod nas se radi na sluh, improvizacije i traženje. Nedavno smo, na jednoj međunarodnoj smotri u Grčkoj od organizatora, pošto nisu imali snimak, zamoljeni da odsviramo himnu EU, „Bože pravde“ i još neke melodije. Po sećanju, i ono što smo čuli, odsvirali smo tako da su svi bili oduševljeni - priča Božidar Nikolić, i dodaje da će istrajati da unuk Bogdan završi najviše muzičke škole i postane umetnik.
I Milan Nikolić, Bogdanov otac i trubač koji je odnedavno na čelu orkestra smenio svoga oca Božidara, kaže da je, kada je video koliko njegov sin voli trubu, odlučio da bar sinu omogući da postane kvalifikovani muzičar i da ne radi „na uvo“.
- Jednostavno, nama ništa ne smeta što smo sluhisti, jer ne postoji stvar koju čujemo, a da ne možemo da je odsviramo, ali škola je ipak škola - priča ponosni otac.
Ovih dana, orkestar Milana Nikolića uveliko se sprema za Surdulicu i Guču. No, pre toga ima nastup na svetskom TV festivalu u Košicama u Slovačkoj. Za tu priliku su napravili i specijalan „Košice čoček“.
