ВЛАДИКА ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Izvor: Objava, 13.Apr.2019, 09:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВЛАДИКА ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош рођен је на Његушима 13. априла 1747. Школовао се у Русији (1762-1766). Вратио се у Црну Гору и постао архимандрит. Петар је 1779. био у једној црногорској делегацији која је у Бечу од Марије Терезије тражила покровитељство и финансијску подршку Црној Гори.

Митрополит црногорски постао је 1784, у веома тешком времену за Црну Гору. Пошто се завладичио у Карловцима, кренуо је за Русију у нади да ће добити помоћ. Како се у Русији још раније дознало за црногорске и лично Петрове тужбе на Русију у аустријској престоници 1779, био је грубо примљен од Потемкина, па чак и удаљен из Русије. Царица Катарина II покушала је да овај случај изглади и да Црну Гору поново веже за Русију. Прилике у Црној Гори биле су изузетно тешке. Турци су упали у Црну Гору и опустошили је до Цетиња. Села су попаљена и опустошена. Народ без кућа, живи по пећинама, глад свуда, племена закрвљена. Владика предузима све да среди ситуацију: путује по Црној Гори, мири завађена племена, сузбија крвну освету. Дуг и упоран посао му је и сузбијање ширења аустријског утицаја у Црној Гори, при чему се сукобљава са гувернадуром Јованом Радоњићем, аустрофилом по убеђењу.

За време Наполеонових ратова Црногорци се успешно боре против Француза у Боки Которској. Интересантна је порука Петра I маршалу Мармону у том периоду. На маршалово питање колико има од Боке до Цетиња, одговор је да има три сата хода, али за пријатеље, а да непријатељи тамо никада неће стићи.

На изградњи државног апарата Петар I је урадио следеће: 1796, на Преображење, сазвао је скупштину на Цетињу, која је усвојила "Стегу", први писани црногорски закон. Уз то заводи порезе, организује "Правитељство суда црногорског и брдског". Црногорци пружају врло јак отпор новинама које заводи Петар I. Лично храбар, веома способан, а уз то и свестан да Црна Гора мора ићи тим путем, Петар I је, без војске и полиције, ауторитетом верског и политичког вође, ишао ка стварању модерне државе у Црној Гори.

Умро је 30. октобра 1830. на Цетињу.