Izvor: Politika, 11.Dec.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do Njujorka i nazad
Milica Trnavac je pre više od dve decenije želela da sačuva lik arlekina, ispostavilo se da će je simpatični veseljko pratiti i kasnije, tokom školovanja u Americi
U „stvaralačkom neredu”, u ateljeu poznatog beogradskog slikara Radovana Miće Trnavca, videli smo grafiku pravog, pravcatog klovna. Mada je opus umetnika širok, sa mnogobrojnim motivima i likovima, klovn je priča za sebe, koja započinje pre više od dve decenije kada je porodica Trnavac otišla za Ameriku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Idejni tvorac slike klovna je ćerka Milica, koja je tada sa trinaest godina započela školovanje preko okeana.
– Išla sam najpre u privatne škole. U šesnaestoj godini sam u školi Rai Nek Skul (RyeNeckSchool) organizovala TV sekciju gde smo snimali kratke filmove – priča Milica. – To su bili moji prvi susreti sa kamerama, ekipnim radom, montažom...Već iduće godine sam kontaktirala sa tačno šest fakulteta za režiju. Primljena sam na tri, ali sam odabralaŠkolu vizuelne umetnosti (SchoolOfVisualArt), gde sam i diplomirala 1994.
– Već na drugoj godini sam radila i kao asistent produkcije – nastavlja Milica. – Tada me je film sasvim privukao. Počela sam da razmišljam kroz scene, kameru, sarađivala sa akterima, ostalim članovima tima. To je na neki način umanjilo draž prilikom gledanja filmova, jer sam svaki podrobno analizirala.
Diplomski rad Milice Trnavac nosio je naziv „Klovnovi Njujorka”. Po pravilima, snima se filmskom kamerom, na pravoj traci, u trajanju od najmanje pola sata. Fakultet obezbeđuje projekcionu salu u centru grada, gde studenti prikazuju svoje filmove. Producentima, filmskim radnicima, tačnije „filmadžijama” koji ocenjuju spremnost diplomiranih studenata, da uđu u filmsku produkciju.
– Ideju da snimim dokumentarni film o njujorškim klovnovima dobila sam gledajući priče o njima u Felinijevim filmovima. Drugi razlog je bio da se suočim sa nečim što me je u ranom detinjstvu plašilo. Kroz snimanje taj strah je nestao. Klovnovi koje sam snimala imali su svoju pozitivnu priču, humane i dobroćudne namere. Želju da pomognu, zabave i usreće ponekog. Moj junak je bio policajac. U karijeri se nagledao tužne i nesrećne dece, pa se posvetio „klovnovskom poslu”, da bi im pružio zabavne i sretne trenutke – kaže naša sagovornica. – On na kraju filma igra i skače na Brodveju, dok za njim ide natpis „Klovnovi protiv kriminala”. Na moj predlog, grad Njujork je tada usvojio da se u martu, mislim 23. dan zove baš tako – „Klovnovi protiv kriminala”.
Jedna fotografija sa snimanja filma bila je inspiracija za sliku, čiju grafiku vidite i uz ovaj tekst. Umešao se Mića Trnavac. Slika je u privatnoj kolekciji u Srbiji.
– Tako je njujorški policajac iz filma ovekovečen i kod nas na moj način – kaže Milica Trnavac, koja se danas bavi marketinškim poslom, mada je po povratku 1996. radila kao reditelj na RTS-u. Filmska kamera i filmovi sa raznih putovanja ustupili su mesto fotografiji, kojom se intenzivno bavi i početkom iduće godine prezentiraće svoje radove, velikih formata, na svojoj samostalnoj izložbi.
M. Veličković
objavljeno: 12.12.2010.
