Izvor: Politika, 12.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štap i kanap
Pre samo desetak dana Rasim Ljajić je rekao otprilike ovo: „Ratka Mladića nema nigde, kao da je u zemlju propao!”. Već više od 10 godina najuporniji srpski odmetnik negira hipotezu o tome da svakoj hajdučiji mora doći kraj.
Možda se Mladić uspešno sakriva upravo uz diskretnu pomoć onih koji su inače zaduženi da ga traže. Dobra informacija, a ne jataci, čuvala ga je od potera, koje se izgleda i nisu preterano trudile da dopru do njega. Inače, ne bi ga tražili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tamo gde on ne može biti.Na primer: u ubogom kolektivnom staništu vojnih beskućnika u Deligradskoj ulici. Ili, na kućnoj adresi u naselju „Golf”, ili u nekom zapuštenom vojnom skladištu, nepogodnom za bilo kakvu vrstu sakrivanja.
Uopšte, Ratko Mladić nikada nije bio tamo gde su ga tražili, jer da jeste, taj posao bi bio davno okončan. Ima mnogo indicija da je najveći deo svoje bežanije general proveo u Beogradu, džungli u kojoj se po teoriji Dragana Dabića, poznatijeg kao Radovan Karadžić, „čovek može najlakše sakriti od svih pa i od sebe”!
Već više od sedam godina Mladić se kloni javnosti i upravo ga je ta sklonost dovela na granicu gde prestaje realnost, a počinje mit o nedostižnosti.
I sada odjednom fotografije koje pokazuju drugu stranu iste stvari. Ratko Mladić je bio tu, samo nismo stigli, mogli ili želeli da ga vidimo. Oni, kojima je bio dostupan, radije su se sklanjali od njega nego da ga traže. Kao da u toj prilici ne bi znali šta da rade. Jedan njegov jatak i pratilac tvrdi da su ionako svi do 2002. znali gde se Mladić nalazi, u koje kasarne ulazi i koliko je sanduka razorne municije odvojeno za njegovo čuvanje.
Izgleda da Ratko Mladić nije prekršio svoje ključne principe koji se tiču javnosti. Kao komandant Vojske Republike Srpske on je voleo da se slika i da daje intervjue. Kada je počeo da se krije savršeno je razumeo da bi mu javno eksponiranje oduzelo onu lagodnost koju on smatra svojom slobodom. I zbog toga je zaćutao, govoreći samo putem zaštićenih sistema veza koje mu je omogućio neko dovoljno moćan da mu to omogući.
To su mogli da učine samo BIA ili VBA, ili njihovi ljudi koji su bili u stanju da sačuvaju onoga koga sistem inače traži.
Od 2000. godine naovamo, stalno se smanjivao broj Mladićevih pratilaca. Glomazno fizičko obezbeđenje brzo bi razbilo sve oblike konspiracije, pa bi neko neizbežno, čak i nehotice, morao da krene tragom begunca.
Mladić, sa svojom podrškom, pomno je pratio dinamiku promena u društvu i državnih odnosa sa Hagom. U odnosu na to u centar stvari postavljen je obaveštajni sistem u kome je vitalna informacija važnija od skloništa. To znači da bi sve potere koje su organizovane u poslednjih nekoliko godina unapred bile kompromitovane.
Možda je u ovom času namera države da okonča haške imperative zaista iskrena. Pitanje je samo jesu li civilni organi u stanju da kontrolišu sve ono što se davno otelo kontroli. U izvesnom smislu, Mladić bi mogao da bude jak adut za trgovinu važnim informacijama na relaciji tajne službe – legitimna država. Doziranjem saznanja o beguncu, službe potenciraju svoju neophodnost, ali i nedodirljivost. To njihovo svojstvo nisu u stanju da promene čelni ljudi (recimo, Saša Vukadinović ili Cvetko Kovač) nego samo promena vrednosnog sistema po kome su one davno konstruisane.
Zbog svega toga, snimci Ratka Mladića u emisiji „60 minuta” Federalne televizije BiH, mogu se tumačiti pre svega kao vizuelna medijska senzacija, jedna vrsta političkog dokumentarca s porukom da je Mladić „stvorio” Dodika. Teško je da u tome postoji bilo šta što je autentično i novo, ako pri tome izuzmemo stereotip „ostarelog Mladića koji se kreće uz pomoć štapa”.
Posle te emisije slučaj Mladić postaje još nejasniji, a niko od onih koji ga traže, ili bar tako tvrde, nije ni za korak bliži njemu. Možda će, kad taj posao konačno bude završen, sve izgledati logično, a Mladićeva hajdučija poput haotičnog zbira grešaka, zabluda i trivijalnosti. Kao, na primer, posle spektakularnog brijanja čudotvorca Dragana Dabića.
Ljubodrag Stojadinović
[objavljeno: 12/06/2009]
Pogledaj vesti o: Rasim Ljajić
